Agata Kristi (Agatha Christie)

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki priča, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot.

U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolničkom dispanzeru. Već u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni događaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela među čitalaštvom mnogo voljenu gospođicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap.
agata-kristi.jpg
 
Poslednja izmena:
Već u njenom prvom romanu, Misteriozna afera u Stajlzu (1920.), pojavljuje se ekscentrični belgijski detektiv Herkul Poaro, jedna od njenih glavnih junaka. Poaroove „sive ćelije“ trijumfovale su u borbi protiv opakih zločina u 33 romana i nekoliko desetina kratkih priča napisanih od strane Agate Kristi. Kao i većina drugih njenih romana, i ovaj roman će u godinama koje slijede biti uspješno ekranizovan.

Njen posljednji objavljeni roman, Uspavano ubistvo(1976.), takođe je ekranizovan, čime je još jedan od sv.etskih literarnih likova, gospođica Džejn Marpl, dobila svoju ulogu i na filmu. Gospođica Marpl se pojavila u 12 romana i više kratkih priča, počevši od romana Ubistvo u Vikarijatu 1930.

Agata Kristi je takođe napisala šest romantičnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot, više originalnih dramskih djela, uspešno je sama adaptirala svoje već napisane i objavljene romane i kratke priče za pozorište a tu je i nekoliko knjiga sa autobiografskom tematikom, kao i zabavne pustolovine sa mnogih arheoloških ekspedicija na kojima je učestvovala sa svojim drugim mužem, arheologom Maksom Malovanom za koga se udala 1930. godine.

Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva.

Umrla je 12. januara 1976. godine u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u Engleskoj u 86. godini života.

Agata Kristi je napisala i autobiografiju koja je obavljena tek poslije njene smrti. Iako je pred kraj života izjavila: „Deset godina poslije moje smrti niko me se neće sjećati", njen opus i dalje izaziva veliku čitalačku pažnju. Prema UNESCO-voj statistici, u svijetu je prodala više primjeraka knjiga nego bilo koji drugi pisac s engleskog govornog područja. Njena djela u džepnom izdanju se prodaju u milion i po primjeraka godišnje.
Poirot2.JPG
 

Kriminalistički romani​

 
 
“Nemi svedok” (ODLOMAK)

Gospođica Arandel umrla je 1. maja. Njena smrt nije nikog iznenadila, ali je buru izazvao njen testament. Ljudi su se zgražavali. Neki su očajavali, drugi su bili prijatno iznenađeni. Nedeljama, ili bolje reći mesecima, gradić nije ni o čemu drugome pričao. Testament je napisan 21. aprila, malo pre smrti gospođice Arandel. Dodajmo tome da su je njeni bliski rođaci posetili nešto ranije. 17. aprila piše pismo Herkulu Poarou izražavajući svoje sumnje da bi mogla biti ubijena. Čudom, on ne dobija pismo sve do 28. juna, kada je ona već davno bila mrtva.

Poaro “vodi borbu” sa svima njima pokušavajući da na pravi način uposli svoje “male sive celije” ne bi li otkrio neku nit za koju će se uhvatiti. On dobro igra svoju igru pokušavajući da pronikne u karaktere glavnih likova na sceni a ne odajući pri tome svoju ličnu zainteresovanost da ubicu privede pravdi. Pored borbe sa njima, Poaro uporedo vodi borbu i sa Hejstingsom koji je toliko sumnjičav da i dalje tvrdi da je Poaro sve umislio i da ubistva nema, verujući da ga je povukla strast i želja za tim da ipak postoji nešto mračno u celoj priči. Hejstingse, u pravu ste. To jeste moja slaba tačka. Ja sebi ličim na hirurga koji se specijalizovao za jednu bolest, recimo, za slepo crevo… Čim kod takvog lekara dođe pacijent ovaj traži simptome bolesti za koju se specijalizovao. Tako je slučaj i sa mnom. Ja se uvek pitam: da li bi to moglo da bude ubistvo? I, znate, prijatelju moj, često sam u pravu!
 
Књижевница Агата Кристи користила је речи које изазивају хемијску реакцију читалаца, због чега се њени романи буквално не испуштају из руку, показује једна неуоролингвистичка студија.

На основу проучавања више од 80 романа Агате Кристи, стручњаци са универзитета у Лондону, Бирмингему и Варвику закључили су да поједине фразе које је употребљавала, служе као окидачи за подизање нивоа серотонина и ендорфина који у мозгу изазивају осећај задовољства.

Др Роланд Капферер објаснио је да језички шаблони које је употребљавала Агата Кристи стимулишу јачу активност мозга него што је то уобичајено.

Унук Агате Кристи, Метју Причард, изјавио је да то није никаква тајна, јер је она, једноставно, била “писац великих заплета”.

У оквиру ове студије крими романи Агате Кристи убацивани су у компјутер који је даље анализирао речи, реченице и фразе.

Циљ ове студије био је да се објасни популарност књига ауторке, која је у својим делима створила ликове детектива Мис Марпл и Херкула Поароа.

Посебно су анализиране фразе попут "можеш ли ово да причуваш", “мање или више”, “за дан или два”, “нешто налик томе”…

Установљено је и да је Агата Кристи користила веома ограничен речник, како би читаоци могли да се концентришу на заплет, а честа употреба цртица (-) омогућава бржи, директнији наратив.

Агата Кристи ушла је у Гинисову књигу рекорда као највећи аутор бестселера свих времена, са више од две милијарде продатих примерака књига широм света.

Аутори студије о тој списатељици саопштили су и да ће сада морати да понове то истраживање на примеру неких других аутора, како би видели да ли њихова дела изазивају сличне неуролошке реакције међу читаоцима.

Студија је спроведена за канал ИТВ 1, који је 27. децембра емитовао документарну емисију “Тхе Агата Цхристие Цоде”.

Извор:Кроули.
 
Могуће је савршено убиство


Где год да је била, и у најсрећнијим и најтужнијим тренуцима, мисли су јој увек биле усмерене на смишљање новог сценарија у коме има убиства. То ју је држало готово до саме смрти. Била је слаба и болешљива када је једног послеподнева позвала своју пријатељицу на чај. Ова јој је у разговору препоручила нови прашак за чишћење зубне протезе. Агата је одмах записала име производа и крај тога опаску - Може се организовати савршено убиство ако се као оружје употреби прашак помешан с арсеном. Мајстор заплета Агата Кристи је у складу са тим живела и стварала до последњег тренутка.
 
Тајне бележнице Агате Кристи


Неке свеске, према налазима Џона Курана, садрже искључиво хемијске формуле, из дана када је велика списатељица учила за апотекарску помоћницу.



Проникнути у ум и логику писца који ствара савршене крими заплете идеал је сваког љубитеља овог жанра, а тај сан остварио се Џону Курану, једном од највећих познавалаца дела Агате Кристи и њеном дугогодишњем породичном саветнику. Куран је 2005. године први пут пронашао белешке ове велике књижевнице, у њеној породичној кући у Гринвеју, уз помоћ Агатиног унука Метјуа Причарда. Затим их анализирао, уредио и објавио у књизи „Тајне бележнице Агате Кристи, педесет година стварања мистерија”. Ово дело недавно је код нас објавила издавачка кућа „AdmiralBooks” у преводу Горана Скробоње, а посебним га чине и две у рукописима пронађене, и никада пре објављене, приче „краљице крими-жанра” чији је главни јунак Херкул Поаро.

Џон Куран је класификовао и организовао „документарно благо” чак седамдесет три руком исписане свеске Кристијеве најпре према заједничкој тематици. Та грађа препуна је забелешки, листа и нацрта, у којима је ауторка дефинисала идеје и планове за већину својих романа, драма и прича. Неке свеске, међутим, садрже искључиво хемијске формуле, из дана када је велика списатељица учила за апотекарску помоћницу, док су у другима домаћи задаци из француског, спискови полазака возова и слично.

– Захваљујући петогодишњем озбиљном раду Курана на овим свескама, у току којег је тежа околност била и дешифровање ауторкиног рукописа, читалац може да проникне у начин на који је списатељица размишљала када је припремала романе о, рецимо, убиствима у иностранству, убиствима на путовању, тајним идентитетима или злочинима из прошлости, а све су то данас теме класичне за жанр криминалистичке прозе, каже Горан Скробоња.

Метју Причард, пак, у уводној речи књизи, истакао је да је Џон Куран знао да и по дванаест сати дневно буде „загњурен” у историјат рада Агате Кристи, да су силом морали да га одвлаче на оброке.

– Нећу престати да се чудим томе како је чак и више од тридесет година после смрти Агате Кристи интересовање за све видове њеног живота и рада и даље на самом врхунцу, додао је Причард.

„Кога да убијем? Страну студенткињу…не, она мора бити део плана… онда неког крајње неочекиваног…рецимо, власника куће?... не, то је већ превелики клише…треба да буде снажно… можда неког незнанца?... али кога… а то доноси много проблема… Да оставим то можда за следећу годину… А дете?... то се мора извести обазриво, али могла бих да га прикажем као дете које није нарочито мило… Мислим да још нисам имала дете као жртву…, Куран „реконструише” кратке, а често и хаотичне, записе Агате Кристи поводом књиге „Вашар злочина” из 1956.

Поаро и мисиз Марпл чувене су креације Агате Кристи, међутим, у овој књизи Џон Куран указује и на то да се лик Аријадне Оливер прихвата као алтер его саме Кристијеве. „Госпођа Оливер је средовечна, успешна и плодна списатељица детективске прозе и творац измишљеног детектива Финца – Свена Хјерсона. Она мрзи вечере са књижевницима, држање говора, или сарадњу са драматурзима; написала је „Леш у библиотеци” и не пије, не пуши. Сличности су изузетне. Готово да нема места сумњи да слушамо Агату Кристи када говори госпођа Оливер”, закључује Куран.

Да се Агата Кристи дословно играла заплетима показује и податак да су јој мотиве за приче пружале и дечије песмице, као „десет малих црнаца пошло је у кревет; један се угушио и остаде их девет…” Роман „Десет малих црнаца” највеће је техничко достигнуће и најпродаванији криминалистички роман свих времена, како напомиње Џон Куран. Агата је, пак, у својој Аутобиографији поводом ове књиге написала: „Десет људи мора да умре, а да то не постане смешно. Написала сам књигу после страховито обимног планирања… Била је јасна, директна, збуњујућа, а опет са савршено разумним објашњењем… сама сам заиста задовољна њом, јер знам боље од сваког критичара колико ју је тешко било написати.”

Велико разочарање за Курана било је откриће да бележнице не садрже ништа о настајању две најчувеније књиге „Убиства Роџера Акројда” и „Убиства у Оријент експресу”.

Међутим, изненађење су свакако две до сада необјављене приче Агате Кристи, пронађене у рукописима: „Керберово заточеништво” и „Инцидент са псећом лоптом”. Као разлог за необјављивање прве Куран наводи лоше маскирану фигуру Хитлера у опасној политичкој атмосфери пред избијање Другог светског рата. Другу ауторка није ни понудила агенту због тога што ју је највероватније прерадила у роман, што је често радила.

Агата Кристи, најпопуларнији писац 20. века, ауторка 66 романа, двадесет позоришних представа, шест романтичних романа, више од стотину педесет кратких прича, са више од две милијарде продатих књига широм света, у једном тренутку изјавила је: „Волела бих да ме људи памте као прилично добру списатељицу детективских прича”. И жеља јој се и те како испунила.

Извор:Политика
 
Lada:
I danas sa duplo vise godina no sto si ih imala, rado se vracam stranicama njenih prica ili romana,i iskreno ne bih umela da izdvojim koji mi se najvise svideo!
Kliknite za proširenje...
Pa, da, sad kad ste ovu listu napravili, vidim da ni mali deo nisam pročitala...
Počela sam sa Danijelom Stil, onda sam otkrila Sidni Šeldona koji mi je bio fascinantniji.... i konačno sam na preporuku bibliotekarke počela da čitam Agatine romane.
Možda bih mogla opet na to putovanje... tek da zaključim koliko sam se od tad promenila... tj. da li sam uopšte.
Zapravo, kupovala sam uz novine kad god sam stigla... tako da ne moram ni do biblioteke da potegnem put.
:sad2:
Kako je bio divan osećaj da bibliotekar zapamti ko smo po knjigama koje biramo i sa nama proćaska o štivu koje čitamo...
 
Mita Komita:
U petak 3. decembra 1926. godine, Agata Kristi je nestala iz svog doma u Berkširu. To je bila savršena tabloidna priča, sa svim elementima jedne od Kristijevih misterija. Da li znate šta je istina iza njenog nestanka?
Kliknite za proširenje...
Da ,tacno a evo nastavka price....
Ljubitelji romana Agate Kristi sigurno su primetili da su junaci romana “Iščezla” Nik i Ejmi Dan, Arčibald i Agata Kristi današnjih dana.

Godine 1926, neposredno nakon objavljivanja šestog romana Agate Kristi “Ubistvo Rodžera Akrojda”, Kristijeva je inscenirala vlastiti nestanak.
Trećeg decembra je sela u kola ispred svoje kuće u Berkširu. Sledećeg jutra automobil je nađen, ali nje nije bilo u njemu.
Stajao je na ivici provalije nedaleko od Gildforda (okrug Sari), sa upaljenim svetlima, a u njemu su nađene samo torba sa stvarima i istekla vozačka dozvola.Policija je tragala za njom 11 dana. Neki su mislili da je na ovaj način htela da pobudi interesovanje za svoj novi roman, ali je bilo najviše onih koji su sumnjali na njenog muža, zgodnog pukovnika Arčija Kristija, vojnog pilota, koji je učestvovao u Prvom svetskom ratu, kome je dosadio život u provinciji i koga je više interesovao golf nego njegova supruga.

Agata je bila zvezda, a Arči neverni suprug. Pre nego što je misteriozno nestala, rekao joj je da hoće da se oženi svojom mladom ljubavnicom. Na dan njenog nestanka, rekao joj je da će provesti vikend “s prijateljima”, a ona je znala da je mislio na ljubavnicu Nensi Nil.
Džared Kejd, autor knjige “Agata Kristi i 11 dana koji nedostaju”, kaže da je ona htela da upropasti njegov vikend sa Nensi Nil i da ga natera da pati, iako ga je obožavala. Ono što niko nije mogao da predvidi bile su medijske reakcije. Postala je jedna od najpoznatijih žena u Engleskoj.


Spisateljicu prepoznao muzičar



Našli su je posle 11 dana, kada ju je prepoznao muzičar u hotelu u kome je boravila pod imenom ljubavnice svoga muža.

Mišljenja o namerama poznate književnice i danas su podeljena. Da li je htela da kazni muža i ponovo ga pridobije? Ili je bila u stanju privremene amnezije (izazvane traumom ili depresijom) i razmišljala o samoubistvu?
U svakom slučaju, zna se da je nakon što je ostavila kola, nastavila vozom do Londona (odakle je poslala pismo

Arčijevom bratu Kembelu), a zatim otišla u hotel u Herogejtu, gde se prijavila pod imenom Tereza Nil.
Uprkos svemu, nije uspela da zadrži muža. Par se razveo 1928, Arčibald se oženio Nensi Nil, a Agata se udala za arheologa Maksa Melouana.
 
Mita Komita:
U petak 3. decembra 1926. godine, Agata Kristi je nestala iz svog doma u Berkširu. To je bila savršena tabloidna priča, sa svim elementima jedne od Kristijevih misterija. Da li znate šta je istina iza njenog nestanka?
Kliknite za proširenje...
Neki su rekli da incident nije ništa drugo do publicitet, pametna prevara za promociju njene nove knjige. Drugi su nagovestili daleko zlokobniji preokret. Kružile su glasine da ju je ubio njen suprug Arči Kristi, bivši pilot Prvog svetskog rata i serijski filander (pitajte me šta znači ako ne znate). Poznato je da je imao ljubavnicu.

Artur Konan Dojl, istančani okulist, pokušao je da iskoristi paranormalne moći da reši misteriju. Odneo je jednu od Kristijevih rukavica proslavljenom medijumu u nadi da će pružiti odgovore. Nije mogao.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top