Afrodizijak

Borac za prava zivotinja:
@tema: afrodizijak, zapravo, ne postoji nigde izvan samog čoveka. Ne konzumira se kašikom niti gutljajem, nego mirisom, dodirom, pogledom, rečju.
Kliknite za proširenje...
U kraljevstvu kraj mora to bi, kada su se voleli pesnik Kojatkin, i Prava Anabel Li. Ona djeva bajna prepuna zvezda, poljupci joj puni mladog vina, koža još dečija, miriše na kašicu od griza. Tek je počela da čupka obrve. Ali kako su takve devojčice, rosne rukoveti, rano otrgnute od majke i bačene u carstvo seksa, one skoro da i ne znaju da kuvaju.

"Malena moja mimozo, šta ćemo danas da ručamo?", raspituje se pesnik Kojatkin, pošto je celo pre podne lutao i razgledao kako se oblaci muvaju po horizontu. "Ispržila sam jaja, eto to.", kaže Prava Anabel Li. Pesnik Kojatkin samo ćuti, već deveti dan jede jaja, guta ih s bolom u grudima. Žumance mu izlazi na nos, belance na uši. "Kako bi bilo, malena, da malo promenimo?", obazriv je pesnik, da ne naljuti svoju ljubav. "Jedući jaja, mi uništavamo jedan život, pilence moje čupavo."

Sutradan Kojatkin opet pita: "Šta danas papamo, ljubavi moja mirišljava, nedozrela?". "Skuvala sam ti viršlu", kaže Prava Anabel Li. Gleda Kojatkin viršlu, mlatara njome, miriše je, gleda viršla njega i već se, božemeoprosti, pomaljaju stihovi: "Viršlo moja, gde si rasla, gde si dodirnuta, rasla si u pogledu mome, u reči mojoj"... "Ova viršla-kurtonka sa plastičnim omotačem, nije namenjena ljudskoj ishrani. Kako da ostanem romantičan, pored ovako neljudske ishrane? ", misli pesnik.

U taj čas neko zakuca na prozor. Pesnik, ne ispuštajući viršlu, ode da otvori, kad ono na vratima čovek obučen kao gavran. Raznosi reklame za novi hamburger iz Mekdonaldsa.
"Eto vidiš, bubice Prava, možemo da naručimo hamburger telefonom!", govori joj Kojatkin ovu vest lica ukrašenog radosnim osmehom, istovremeno izbacujući višlu-kurtonku iz svog zaljubljenog dodira, mirisa, pogleda, reči.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top