- Poruka
- 41.996
http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/...jskog-mesa-do-malih-i-velikih-odgajivaca.html
Када прочитате овај текст, молим вас да га пошаљите или препоручите за читање сваком вашем пријатељу који узгаја домаће свиње или је ловац. И ако га не намеравате читати, молим вас да га пошаљите вашем рођаку или пријатељу који се бави узгојем домаћих или дивљих свиња или живи на селу или приградском насељу где гаји свиње.
Молба аутора
Пролог
Циљ овог текста је да на што једноставнији и разумљивији начин покушам да пружим све најважније информације о најопаснијој и најтежој заразној болести свиња која се у овом тренутку шири у популацији свиња у Републици Србији. Сви изнети увиди у овом тексту представљају мој независан и потпуно личан став и иза њих не стоји ниједна институција, организација, удружење или било каква интересна група људи. Све изнете чињенице и ставови у овом тексту представљају моје сопствено мишљење и резултат су вишедеценијског искуства у раду са заразним узрочницима болести, како на њиховој дијагностици, тако и на спречавању њиховог појављивања, њиховог сузбијања и превентиви, и то применом најновијих научних и стручних сазнања, као и искустава стечених разменом и сарадњом са домаћим и страним експертима који се баве истом области науке.
И на крају, желим да напоменем да ћу на крају текста изнети и неке предлоге и идеје који можда могу бити корисни и добри, уз наду да ће бар неки од њих, наћи свој пут до надлежних државних органа и служби, и помоћи им у тешкој борби са овом болести. Ако им ниједна идеја или предлог не буду корисни, нека ми опросте моју крајње добру намеру и губитак свог драгоценог времена на читање овог текста.
Уместо увода
Афричка куга свиња је болест свиња чији је узрочник вирус. Сам назив болести говори о њеном пореклу, односно континенту где је болест први пут откривена, почетком 20. века.
Просто не могу да одолим, овако случајно указаној прилици да одговорим многим медицински и биолошки високо образованим људима у Србији (али их је препун и цео свет, не само Србија), који су за време одигравања пандемије коронавируса у Србији правили огромну штету у јавности, ширећи потпуне лажи и будалаштине о коронавирусу, тако што су јавно износили тезу у медијима како „коронавируса има једну незабележену и врло чудну особину“, јер се ето само он јавља у свим могућим климатским условима, и то од хладног Сибира и Канаде на северу, па све до тропских регија у Африци, Индији, Јужној Америци. Управо та његова чудесна особина је по њима – тим „великим зналцима“, „доказ његовог неприродног порекла“, односно доказ да је тај вирус „сигурно вештачки и пореклом из неке лабораторије“.
Е, како је блажено и лепо незнање. Како човек може да причао опуштено о ономе о чему не зна ништа. Нажалост, ти зналци нису знали једну основну карактеристику вируса, а то је да они као јединствени представници микроорганизама, имају такве биолошке особине да се могу појављивати скоро свуда на планети земљи. Поготову је та карактеристика свих постојећих вируса дошла до изражаја у данашње време незапамћеног обима трговине и транспорта, како робе тако и људи и свих врста животиња. Дакле, вирусима је једино потребно присуство њиховог домаћина (човека или врсте животиње у којима се умножава, а та врста у којој се вирус умножава може бити чак и бактерија али и кит – највећи сисар на планети земљи), односно одређене врсте животиња или људи, или пак неколико врста животиња, да би се имали где размножавати. Климатски фактори где њихови домаћини живе (људи и разне врсте животиња) су потпуно минорне важности и потпуно су суштински небитни. Ево само неколико научних чињеница, везаних за Србију, а које су доказане, и у чијем доказивању је и моја маленкост дала свој малени допринос.
Набројаћу само неколико примера:
1. Грознице Западног Нила, је болест коју изазива вирус који преносе комарци, а могу се инфицирати или оболети све врсте дивљих птица (у којима се вирус умножава и које зато служе као велики резервоар овог вируса, а чијим уједом се комарац инфицира вирусом грознице Западног Нила додатно умножи вирус у себи, а потом га следећим уједом може да пренесе на неке друге врсте животиња или понекад и човека), коњи, говеда, живина, и још многе друге врсте, као и људи. Болест, као што јој опет само име каже, потиче са Афричког континента (где је први пут детектована још 1937. године у Уганди), и деценијама се јављала само у тој регији света, дакле Африци, и повремено на Блиском истоку. У САД-у је први пут детектована 1999. године, и то и код људи и код дивљих птица, али само код оних (и људи и дивљих птица) у непосредној близини Централ парку у Њујорку! Чињенице и детаље како је овај вирус доспео баш у центар Њујорка, у Централни Парк, а одатле се раширио на цео амерички континент, и то од поларних области Канаде па све до тропске Флориде је јако занимљива али предуга за овај текст. О томе другом приликом. Од краја 20. Века, као и почетком 21. века, болест грознице Западног Нила почиње да се прво повремено а потом и редовно јавља и у Израелу и Грчкој, али и Румунији, Русији, Украјини. Болест се полако шири на скоро све земље Европе (Италија, Шпанија, Италија, Француска, Немачка, Аустрија, Чешка, итд), да би 2012. године болест по први пут дијагностикована и код људи и код комараца и у Србији, од када се у већем или мањем обиму јавља сваке године. Кретање вируса грознице Западног Нила у Републици Србији се контролише сваке године, спровођењем програма надзора над овим вирусом, који спроводи и финансира Управа за Ветерину, а којим се за вирусом грознице Западног Нила трага у дивљим птицама, комарцима, коњима, говедима, у којима се редовно налази.
2. Болест плавог језика је вирусна болест углавном оваца, али и говеда, и детектована је још почетком двадесетог века у Африци. Од ове болести обољевају и многи други преживари као што су антилопе, камиле, биволи. Срећом, људи се не могу инфицирати овим вирусом. Болест је по први пут напустила афрички континент 1943. године, када је детектована на Кипру. Потом се повремено јавља у јужним деловима Шпаније, Италије, Грчке, да би почетком 2000. година вирус детектован и у Србији. Од тада се вирус повремено појављује и у Србији, и у околним земљама, тако да је ветеринарска служба била принуђена да неколико година узастопно врши вакцинацију целе осетљиве популације домаћих животиња, тако да је појављивање болест поптуно заустављено и сузбијено. Оно што морам да напомене је да се ова болест детектовала и у Француској, и Швајцарској и земљама које излазе на Балтичко море (Белгија, Холандија, Немачка Пољска). Болест се иначе преноси уједом куликоида. Куликоиди су врста ситних инсеката, који јако подсећају на комарце али су доста ситнији од њих и живе у шталама и околини станишта домаћих животиња где успешно презимљавају, а са њиховим преживљавањем (преживљавањем куликоида) преживљава и вирус плавог језика у њима и уједом се следеће године опет преноси са болесних на здраве животиње. Ето још једне афричке болести која је прешла пут од тропских предела Африке, па све до Балтичког мора и хладне и оштре континенталне и субполарне климе. Да није вештачки вирус и овај?
3. У Србији се 2016. године, појавио до тада никада забележен вирус говеда, који изазива болест познату под називом нодуларни дерматит, или српским језиком речено, „болест квргаве коже говеда“. Ова болест је одувек била присутна само у Африци и афричким земљама, са повременим појавама на Блиском истоку, конкретно у Израелу. Но, чини се да је хаотично ратно стање у Сирији, које је владало годинама, довело до сасвим очекиваног потпуног урушавања многих државних институција у Сирији, па и ветеринарске службе. Тако је зараза за свега неколико година, неазустављиво прешла пут о неколико хиљада киилометара, од Сирије, преко целе Турске, Грчке, Бугарске, Македоније, па све до Србије. Болест иначе преносе инсекти који се хране крвљу или комадићима ктива на ранама коже оболелих грла стока (муве, односно коњске муве, то јест обади). Та болест је успешно заустављена у Србији, и даље од Србије није ушла ни у једну другу земљу, захваљујући брзој интервенцији ветеринарске службе Србије (убијање оболелих грла, исплата штете, и брза вакцинација свих здравих грла говеда у Србији). Ето примера да нама у Србији болест уђе из земаља Европске Уније а ми који нисмо њена чланица, својим квалитетним мерама смо зауставили даље ширење ове заразе на остатак земаља Европске Уније. Јел и то вештачки лабораторијски вирус? А ако јесте лабораторијски - како то да постоји у Африци скоро цео век – кад је вирусологије још била у повоју и нису лабораторије знале ни који вирус изазива болест.
Када прочитате овај текст, молим вас да га пошаљите или препоручите за читање сваком вашем пријатељу који узгаја домаће свиње или је ловац. И ако га не намеравате читати, молим вас да га пошаљите вашем рођаку или пријатељу који се бави узгојем домаћих или дивљих свиња или живи на селу или приградском насељу где гаји свиње.
Молба аутора
Пролог
Циљ овог текста је да на што једноставнији и разумљивији начин покушам да пружим све најважније информације о најопаснијој и најтежој заразној болести свиња која се у овом тренутку шири у популацији свиња у Републици Србији. Сви изнети увиди у овом тексту представљају мој независан и потпуно личан став и иза њих не стоји ниједна институција, организација, удружење или било каква интересна група људи. Све изнете чињенице и ставови у овом тексту представљају моје сопствено мишљење и резултат су вишедеценијског искуства у раду са заразним узрочницима болести, како на њиховој дијагностици, тако и на спречавању њиховог појављивања, њиховог сузбијања и превентиви, и то применом најновијих научних и стручних сазнања, као и искустава стечених разменом и сарадњом са домаћим и страним експертима који се баве истом области науке.

Текст је намењен грађанима Србије, а посебно онима који се баве узгојем свиња, без обзира да ли се тиме баве као успутним и додатним послом, којим само обезбеђују квалитетну и јефтину храну за своју породицу, или се баве свињарством као неком врстом успутног и додатног извора прихода за издржавање своје породице, или се баве свињарством као својим основним послом од кога живе и издржавају своју породицу, или се пак баве неким сегментом свињарске производње као својим професионалним усмерењем, или су пак само радници који су запослени у овом важном сегменту пољопривредне сточарске производње.Текст је намењен грађанима Србије, а посебно онима који се баве узгојем свиња, без обзира да ли се тиме баве као успутним и додатним послом, којим само обезбеђују квалитетну и јефтину храну за своју породицу, или се баве свињарством као неком врстом успутног и додатног извора прихода за издржавање своје породице, или се баве свињарством као својим основним послом
И на крају, желим да напоменем да ћу на крају текста изнети и неке предлоге и идеје који можда могу бити корисни и добри, уз наду да ће бар неки од њих, наћи свој пут до надлежних државних органа и служби, и помоћи им у тешкој борби са овом болести. Ако им ниједна идеја или предлог не буду корисни, нека ми опросте моју крајње добру намеру и губитак свог драгоценог времена на читање овог текста.
Уместо увода
Афричка куга свиња је болест свиња чији је узрочник вирус. Сам назив болести говори о њеном пореклу, односно континенту где је болест први пут откривена, почетком 20. века.
Просто не могу да одолим, овако случајно указаној прилици да одговорим многим медицински и биолошки високо образованим људима у Србији (али их је препун и цео свет, не само Србија), који су за време одигравања пандемије коронавируса у Србији правили огромну штету у јавности, ширећи потпуне лажи и будалаштине о коронавирусу, тако што су јавно износили тезу у медијима како „коронавируса има једну незабележену и врло чудну особину“, јер се ето само он јавља у свим могућим климатским условима, и то од хладног Сибира и Канаде на северу, па све до тропских регија у Африци, Индији, Јужној Америци. Управо та његова чудесна особина је по њима – тим „великим зналцима“, „доказ његовог неприродног порекла“, односно доказ да је тај вирус „сигурно вештачки и пореклом из неке лабораторије“.
Е, како је блажено и лепо незнање. Како човек може да причао опуштено о ономе о чему не зна ништа. Нажалост, ти зналци нису знали једну основну карактеристику вируса, а то је да они као јединствени представници микроорганизама, имају такве биолошке особине да се могу појављивати скоро свуда на планети земљи. Поготову је та карактеристика свих постојећих вируса дошла до изражаја у данашње време незапамћеног обима трговине и транспорта, како робе тако и људи и свих врста животиња. Дакле, вирусима је једино потребно присуство њиховог домаћина (човека или врсте животиње у којима се умножава, а та врста у којој се вирус умножава може бити чак и бактерија али и кит – највећи сисар на планети земљи), односно одређене врсте животиња или људи, или пак неколико врста животиња, да би се имали где размножавати. Климатски фактори где њихови домаћини живе (људи и разне врсте животиња) су потпуно минорне важности и потпуно су суштински небитни. Ево само неколико научних чињеница, везаних за Србију, а које су доказане, и у чијем доказивању је и моја маленкост дала свој малени допринос.
Набројаћу само неколико примера:
1. Грознице Западног Нила, је болест коју изазива вирус који преносе комарци, а могу се инфицирати или оболети све врсте дивљих птица (у којима се вирус умножава и које зато служе као велики резервоар овог вируса, а чијим уједом се комарац инфицира вирусом грознице Западног Нила додатно умножи вирус у себи, а потом га следећим уједом може да пренесе на неке друге врсте животиња или понекад и човека), коњи, говеда, живина, и још многе друге врсте, као и људи. Болест, као што јој опет само име каже, потиче са Афричког континента (где је први пут детектована још 1937. године у Уганди), и деценијама се јављала само у тој регији света, дакле Африци, и повремено на Блиском истоку. У САД-у је први пут детектована 1999. године, и то и код људи и код дивљих птица, али само код оних (и људи и дивљих птица) у непосредној близини Централ парку у Њујорку! Чињенице и детаље како је овај вирус доспео баш у центар Њујорка, у Централни Парк, а одатле се раширио на цео амерички континент, и то од поларних области Канаде па све до тропске Флориде је јако занимљива али предуга за овај текст. О томе другом приликом. Од краја 20. Века, као и почетком 21. века, болест грознице Западног Нила почиње да се прво повремено а потом и редовно јавља и у Израелу и Грчкој, али и Румунији, Русији, Украјини. Болест се полако шири на скоро све земље Европе (Италија, Шпанија, Италија, Француска, Немачка, Аустрија, Чешка, итд), да би 2012. године болест по први пут дијагностикована и код људи и код комараца и у Србији, од када се у већем или мањем обиму јавља сваке године. Кретање вируса грознице Западног Нила у Републици Србији се контролише сваке године, спровођењем програма надзора над овим вирусом, који спроводи и финансира Управа за Ветерину, а којим се за вирусом грознице Западног Нила трага у дивљим птицама, комарцима, коњима, говедима, у којима се редовно налази.
2. Болест плавог језика је вирусна болест углавном оваца, али и говеда, и детектована је још почетком двадесетог века у Африци. Од ове болести обољевају и многи други преживари као што су антилопе, камиле, биволи. Срећом, људи се не могу инфицирати овим вирусом. Болест је по први пут напустила афрички континент 1943. године, када је детектована на Кипру. Потом се повремено јавља у јужним деловима Шпаније, Италије, Грчке, да би почетком 2000. година вирус детектован и у Србији. Од тада се вирус повремено појављује и у Србији, и у околним земљама, тако да је ветеринарска служба била принуђена да неколико година узастопно врши вакцинацију целе осетљиве популације домаћих животиња, тако да је појављивање болест поптуно заустављено и сузбијено. Оно што морам да напомене је да се ова болест детектовала и у Француској, и Швајцарској и земљама које излазе на Балтичко море (Белгија, Холандија, Немачка Пољска). Болест се иначе преноси уједом куликоида. Куликоиди су врста ситних инсеката, који јако подсећају на комарце али су доста ситнији од њих и живе у шталама и околини станишта домаћих животиња где успешно презимљавају, а са њиховим преживљавањем (преживљавањем куликоида) преживљава и вирус плавог језика у њима и уједом се следеће године опет преноси са болесних на здраве животиње. Ето још једне афричке болести која је прешла пут од тропских предела Африке, па све до Балтичког мора и хладне и оштре континенталне и субполарне климе. Да није вештачки вирус и овај?
3. У Србији се 2016. године, појавио до тада никада забележен вирус говеда, који изазива болест познату под називом нодуларни дерматит, или српским језиком речено, „болест квргаве коже говеда“. Ова болест је одувек била присутна само у Африци и афричким земљама, са повременим појавама на Блиском истоку, конкретно у Израелу. Но, чини се да је хаотично ратно стање у Сирији, које је владало годинама, довело до сасвим очекиваног потпуног урушавања многих државних институција у Сирији, па и ветеринарске службе. Тако је зараза за свега неколико година, неазустављиво прешла пут о неколико хиљада киилометара, од Сирије, преко целе Турске, Грчке, Бугарске, Македоније, па све до Србије. Болест иначе преносе инсекти који се хране крвљу или комадићима ктива на ранама коже оболелих грла стока (муве, односно коњске муве, то јест обади). Та болест је успешно заустављена у Србији, и даље од Србије није ушла ни у једну другу земљу, захваљујући брзој интервенцији ветеринарске службе Србије (убијање оболелих грла, исплата штете, и брза вакцинација свих здравих грла говеда у Србији). Ето примера да нама у Србији болест уђе из земаља Европске Уније а ми који нисмо њена чланица, својим квалитетним мерама смо зауставили даље ширење ове заразе на остатак земаља Европске Уније. Јел и то вештачки лабораторијски вирус? А ако јесте лабораторијски - како то да постоји у Африци скоро цео век – кад је вирусологије још била у повоју и нису лабораторије знале ни који вирус изазива болест.