Od početka godine virus afričke kuge koji napada isključivo svinje registrovan je u ukupno 72 mesta i lovišta u zemlji, navodi se u izveštaju Uprave za veterinu. Iako na velikim farmama nije zabeležena zaraza, uzgajivači i veterinari kažu da je situacija alarmantna.
Afrička kuga svinja nije opasna za druge životinje i ljude, ali su oni mogući prenosioci virusa. Ta virusna bolest domaćih i divljih svinja se ne leči i protiv nje ne postoji vakcina.
Divlje svinje su glavni prenosioci ovog virusa i one migriraju u okviru svojih biodiverziteta. Ako dođu u kontakt sa domaćim svinjama ili neko dođe u kontakt sa lešom uginule svinje, virus se može preneti.
Africka kuga svinja prisutna u Srbiji jos od 2019. godine, da su do sada žarišta bila locirana u istočnom i jugoistočnom delu naše zemlje, a da je broj žarišta sada eskalirao u Braničevskom, Južnobanatskom u Srednjebanatskom okrugu i Gradu Beogradu.
Dejan Krnjaić sa Veterinarskog fakulteta rekao je za Euronews Srbija da su divlje svinje praktično kod nas došle iz Rumunije i Bugarske. On kaže da je afrička kuga bolest isključivo svinja i da nije zoonoza.
Krnjaić kaže da je ono što je ogrman problem to što ne postoji vakcina za ovu bolest.
"Da postoji vakcina lako bi mogle da se neke mere sprovode, ovako samo kad ustanovite da je životinja obolela - ta životinja i životinje koje se nalaze na tom gazdinstvu moraju da se ubiju na human način i da se neškodljivo uklone leševi", rekao je Krnjaić.
On je rekao da je zato obaveza vlasnika svinja da svaku promenu stanja svojih životinja odmah prijave nadležnoj veterinarskoj stanici ili inspekciji. Simptomi na koje treba da obrate pažnju kod svinja su poremećaj opšteg zdravstvenog stanja, povišena temperatura, odbijanje hrane, pobačaj kod krmača i nagla uginuća jedne ili većeg broja svinja.
On kaže da se u okruzima gde je eksalirao broj žarišta sprovede sve mere koje su u skladu sa pravilnikom, što znači da je zabranjenjen promet svinja u zaraženom i ugroženom području, u gazidinstvima u kojima je utvrđena obavlja se eutanazija svinja i neškodljivo uklanjanje.
Da li je bezbedno kupovati svinjsko meso u prodavnici?
Budimirović je rekao da se bolest dokazuje PCR metodom kod sumnjivih jedinki, a da u slučaju ako dođe do otkupa živih svinja, radi se pregled pre trgovine i pre transporta da li su životinje zdrave, da li su u dobroj kondiciji i kako se ponašaju.
"Ako je sve u redu, onda se upućuju u klanicu. Ukoliko postoji sumnja bilo koje vrste, da li su klinički simptomi bolesti ili možda sam inspektor ili veterinar proceni da sama situacija u dvorištu na toj farmi nije kako treba, uzima se uzorak i radi se dijagnostika na afričku kugu svinja, tako da pratktično ne može da desi da obolela životinja dođe na liniju klanja", rekao je Budimirović.
Na pitanje da li konzumiranje zaraženog mesa može da utiče na zdravlje, Budimirović je naveo da ne utiče, ali da situacja u vezi sa tim virusom nije dobra za proizvodnju svinjskog mesa.
"Bukti afrička kuga svinja u celoj Evropi i svetu, moramo da se zaštitimo. Sama ekonomija proizvodnje svinjskog mesa, to je posebno pitanje. Mi smo imali niz sastanaka i sa farmerima i klaničnom industrijom kako da se zaustavi dalji pad, mi smo postali maltene uvoznik svinjskog mesa, a bili smo veliki izvoznik, to ne mora tako. I ovo će sigurno utihnuti i treba razmišljati o podizanju proizvodnje tovljenika, odnosno svinjskog mesa u Srbiji", rekao je Budimirović.
Iako nije pogubna za ljude, afrička kuga svinja pogubna je za ekonomiju. Ako se zaraza hitno ne suzbije, uzgajivači tvrde da bi krajem godine moglo doći do nestašice mesa u prodaji.
(Euronews)
