Ево и обећане ревије једног од мени најомиљенијих аеродрома кроз који сам пуно пута прошао, најчешће у транзиту, али и у доласку и одласку само и један је од оних на којем путнику никада не може бити досадно, бар је то лични утисак, обзиром колико има разноврсног садржаја у понуди: Аеродром Хамад у Дохи. Слике у прилогу су личне, снимао сам их у претходних годину и по дана.
Снимак из ваздуха пред слетање (интересантно је да су ми сви приласци аеродрому када се види оваква панорама били ноћу, док оно мало слетања по дану никада нисам имао прилику да ухватим овај призор, јер смо прилаз аеродрому увек имали из другог правца)
Аеродром је уједно и база једне од најбољих на свету авиокомпанија - Катар ервејза, отворен је 2014. године и један је од највећих на Блиском истоку и Азији са преко 35 милиона путника годишње. Иако кроз њега прође у сваком тренутку пуно путника, гужве се овде готово нигде не могу видети. Безбедносна провера уз ону после чек ин-а и пасошке контроле постоји и на 3 долазна пункта сваки са више десетина канала и када год сам пролазио кроз било који пункт никада се не сећам да сам се задржао дуже од 2 до 3 минута што је свакако више него похвално у поређењу са многим другим аеродромима где ова процедура зна да потраје и више десетина минута, пре свега због малог броја канала или недовољног броја особља да опслужи све путнике.
Једино место где постоји гужва је на пасошкој контроли у доласку, што због сложености саме процедуре, што због успорености особља што је пре последица менталитета. Морам да напоменем, да власиницима српског пасоша није потребна виза за посету Катару.
Процедура захтева прво да се скенирају зенице што траје неких десетак секунди (мало и дуже ако наиђе неки не баш сналажњив путник који не разуме где тачно треба да стане и где да гледа). Иду уобичајена питања, разлог доласка, дужина задржавања, за оне који не долазе са радном визом.
Мада морам да признам да су припадници беле пути углавном поштеђени оваких питања јер треба имати у виду да је у свим богатим земљама блиског истока јако присутна сегрегација углавном усмерена према азијатима и другим бојама коже сем ако не поседују пасоше неких од западних земаља. Иако на пасошкој контроли постоји више од 20 канала, никада нисам видео више од 5 - 6 у функцији, од којих је један обично резервисан за жене са децом, а један за све који путују са документима ГЦЦ (заједница земаља залива). На преостала 4 се стуште сви и када се узме у обзир да просечно задржавање по путнику траје око минут, није тешко израчунати колико је времена потребно да се прође пасошка ако се стане у ред испред којег је 300 до 400 душа што је врло честа ситуација. Насупрот пасошкој контроли приликом уласка у Катар, процедура на изласку је изразито брза и не траје дуже од пар минута.
Сви који су у транзиту само, немају обавезу проласка кроз пасошку. Имао сам прилику и да транзитујем само кроз Хамад, али и да користим аеродром као одлазни и долазни само.
Оно што прво фасцинира је огроман, изузетно добро дизајниран простор који шљашти луксузом. У централном холу налази се огромна фигура жутог меде под лампом, висока 7 метара и тешка око 20 тона рад швајцарског уметника Урса Фишера, која је донација катарске краљевске породице купљена на аукцији у Њујорку за 7 милиона долара. Морам да признам да ми овај меда увек измами осмех када га видим и који некако смирује. Атракција је поред које свако воли да направи селфи.
Меда "ан фас" прилаз из правца након пасошке контроле оне након чек ин-а
Наставак следи у наредном коментару
prelepa tema 
... obožavam avione i aerodrome 
....... Voila' ...
