- Poruka
- 412.730
U jednom planinskom selu, visoko među Alpima, živela su dva sela razdvojena velikom planinom.
Iako su bila blizu po vazdušnoj liniji, put između njih bio je dug i težak, naročito zimi, kada bi sneg prekrio staze i vetrovi zavijali među stenama.
U jednom od tih sela živela je žena sa dvoje dece — dečakom Konradom i devojčicom Sanu. Deca su bila skromna, poslušna i vezana jedno za drugo.
Njihova majka poticala je iz drugog sela, pa su deca često odlazila kod rodbine preko planine, naročito za velike praznike.
Jedne zime, pred Božić, majka je odlučila da deca ponovo krenu na put. Vreme je bilo hladno, ali mirno, a sneg je blistao pod zimskim suncem.
Deca su krenula rano, noseći male zavežljaje i držeći se za ruke.
Planina je u početku bila blaga. Sneg je škrgutao pod nogama, a vazduh je bio bistar. Deca su hodala polako, prateći stazu koju su poznavala iz ranijih godina.
Međutim, kako su se penjala više, vreme je počelo da se menja. Nebo se zamutilo, a vetar je postajao sve jači.
U jednom trenutku, staza je nestala pod svežim nanosima snega.
Deca su pokušala da se vrate, ali su ubrzo shvatila da ne prepoznaju pravac. Sneg je padao sve gušće, a planina je postajala tiha i strana.
Konrad je pokušavao da deluje hrabro, ali mu je glas drhtao. Sanu je ćutala i čvrsto stezala bratovu ruku.
Kako je dan odmicao, hladnoća je postajala sve oštrija. Deca su se kretala bez jasnog cilja, sve dok nisu ugledala stenoviti zaklon.
U podnožju velike stene pronašli su udubljenje koje ih je donekle štitilo od vetra.
Iako su bila blizu po vazdušnoj liniji, put između njih bio je dug i težak, naročito zimi, kada bi sneg prekrio staze i vetrovi zavijali među stenama.
U jednom od tih sela živela je žena sa dvoje dece — dečakom Konradom i devojčicom Sanu. Deca su bila skromna, poslušna i vezana jedno za drugo.
Njihova majka poticala je iz drugog sela, pa su deca često odlazila kod rodbine preko planine, naročito za velike praznike.
Jedne zime, pred Božić, majka je odlučila da deca ponovo krenu na put. Vreme je bilo hladno, ali mirno, a sneg je blistao pod zimskim suncem.
Deca su krenula rano, noseći male zavežljaje i držeći se za ruke.
Planina je u početku bila blaga. Sneg je škrgutao pod nogama, a vazduh je bio bistar. Deca su hodala polako, prateći stazu koju su poznavala iz ranijih godina.
Međutim, kako su se penjala više, vreme je počelo da se menja. Nebo se zamutilo, a vetar je postajao sve jači.
U jednom trenutku, staza je nestala pod svežim nanosima snega.
Deca su pokušala da se vrate, ali su ubrzo shvatila da ne prepoznaju pravac. Sneg je padao sve gušće, a planina je postajala tiha i strana.
Konrad je pokušavao da deluje hrabro, ali mu je glas drhtao. Sanu je ćutala i čvrsto stezala bratovu ruku.
Kako je dan odmicao, hladnoća je postajala sve oštrija. Deca su se kretala bez jasnog cilja, sve dok nisu ugledala stenoviti zaklon.
U podnožju velike stene pronašli su udubljenje koje ih je donekle štitilo od vetra.
