Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.881
Abdulah iz Avganistana, prvi migrant preduzetnik u Srbiji
On govori sedam jezika - paštunski, koji mu je maternji jezik, farsi (persijski), urdu, azerbejdžanski, ruski, švedski i engleski a dobro mu ide i srpski
U Srbiji je više od 30 migranata u 2018. godini dobilo radnu dozvolu i zaposlilo se uz pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC), a Abdulah iz Avganstana otvorio agenciju za pružanje prevodilačkih usluga i tako postao prvi migrant preduzetnik u našoj zemlji. Četrdesetogodišnji Abdulah u Srbiji živi skoro tri godine, a azil u našoj zemlji dobio je krajem prošle godine.
Da se okuša kao samostalni preduzetnik odlučio je da bi, kako kaže, pomogao izbeglicama, ali i nevladinim organizacijama i svim drugim institucijama koje se u Srbiji bave migrantima, izbeglicama i azilantima.
„Kada sam pre tri godine došao u Srbiju, bilo je teško naći prevodioca za pašto i urdu jezike, zato sam odlučio da pomognem drugima, ali i da radim nešto da preživim”, ispričao je za Tanjug preduzetnik koji nije želeo da stane pred kameru strahujući za bezbednost svoje porodice u Avganistanu koja bi mogla da bude izložena osveti talibana od kojih je i sam pobegao.
Abdulah kaže da se na putu da postane preduzetnik suočavao sa nizom poteškoća, ali da je uspeo da ih reši uz podršku APC koji mu je, takođe, pomogao da dobije i ličnu kartu, pravo na rad i azil.
„Recimo, u banci nisu želeli da otvore račun jer imam običnu, a ne čipovanu ličnu kartu, pa su tražili pasoš... Naporno smo radili i na kraju smo uspeli”, kaže Abdulah koji govori sedam jezika - paštunski, koji mu je maternji jezik, farsi (persijski), urdu, azerbejdžanski, ruski, švedski, engleski.
„Neke sam naučio u školi, druge dok sam putovao. Kada savladam srpski, biće ih osam. Ja vas sve razumem, ali mi je teško da govorim”, navodi Abdulah. Avganistan je napustio kao veoma mlad, nekoliko puta se vraćao u rodnu zemlju u kojoj mu je život bio ugrožen zbog čega je bio primoran da traži novu domovinu, a pronašao ju je u Srbiji.
Prvi utisak o našoj zemlji i narodu stekao je nakon susreta sa meštaninom jednog sela kroz koje je prolazio sa grupom sunarodnika.
„Ne znam kako se zvalo to mesto i koji je to deo Srbije. Bilo je leto, mi smo bili umorni, iscrpljeni, gladni. Samo smo prošli kraj njegove bašte, a onda smo začuli da nas neko dovikuje. Okrenuli smo se, a čovek je išao ka nama i nosio nam voće iz svoje bašte”, priseća se Abdulah. Taj utisak, sve što je od ranije znao o Jugoslaviji i Srbiji, kao i to kako je bio primljen po dolasku u Beogradu, presudili su, kaže, da ostane u našoj zemljoj.
„Kada sam napuštao Avganistan, samo sam želeo da dođem do mesta na kojem ću biti bezbedan, a ovde sam se tako osećao i zaista sam zavoleo Srbiju i njen narod koji je veoma gostoprimljiv. Ovde sam stekao mnogo prijatelja s kojima se posećujem i izlazim u kafane, sve ih veoma cenim i volim”, priča Abdulah čija supruga i petoro dece žive u Avganistanu, a nada se da će uspeti da ih dovede u Beograd.
„Čujemo se često telefonom, situacija u Avganistanu je sve gora. Ja sam uspeo da pobegnem, ali brinem za svoju porodicu”, kaže Abdulah. Direktor APC Radoš Đurović ističe da je Abdulahov uspeh kruna poduhvata tog centra koji pomaže izbeglicama da pristupe tržištu rada, dobiju radne dozvole, pronađu zaposlenje, ali ih priprema i za samostalni život i izlazak iz kampova.
„Kada se ljudi osamostale i osposobe da sami zarade hleb, postaju bitni i u ovoj sredini, tako joj pomažu i postaju deo nje. To je obrazac kako bi u budućnosti izbeglice trebalo da budu prihvaćene i da se snađu”, kaže Đurović za Tanjug.
Navodi da je postupak da Abdulah otvori prevodilačku agenciju trajao oko dva meseca i ističe da je to prvi primer samozapošljavanja migranta koji bi trebalo da ohrabri i druge izbeglice u Srbiji da pokrenu svoj posao. Đurović napominje da se pravni tim APC nailazio na nizom praznina, nejasnoća, nepreciziranih mesta u zakonima i teškoćama sa birokratijom.
„Postoji velika potreba za radnom snagom u različitim vrstama poslova, tako da su poslodavci počeli sami da nas kontaktiraju. S druge strane, mnogi poslodavci se iznenade kada im se obratimo jer ne veruju da ima kvalifikovanih izbeglica voljnih da rade. Brzo im razbijemo predrasude, a i oni sami preporučuju izbeglice drugim poslodavcima”, priča Đurović.
Da bi migranti u Srbiji dobili radnu dozvolu i zaposlili se, neophodno je da podnesu zahtev za azil, a pravo na rad stiču devet meseci od početka azilnog postupka. Prema evidenciji APC u Srbiji je u 2018.godini podneto 305 zahteva za azil.
http://www.politika.rs/sr/clanak/423161/Abdulah-iz-Avganistana-prvi-migrant-preduzetnik-u-Srbiji
Sta kazete na ovo --- evo migrante su ubacili da gaje preduzetnicki duh ...
Strancima 10 000e ... a evo pomazu i migrante
Oni ce zaista da nas oteraju sa ovih prostora , to im je plan.
On govori sedam jezika - paštunski, koji mu je maternji jezik, farsi (persijski), urdu, azerbejdžanski, ruski, švedski i engleski a dobro mu ide i srpski
U Srbiji je više od 30 migranata u 2018. godini dobilo radnu dozvolu i zaposlilo se uz pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC), a Abdulah iz Avganstana otvorio agenciju za pružanje prevodilačkih usluga i tako postao prvi migrant preduzetnik u našoj zemlji. Četrdesetogodišnji Abdulah u Srbiji živi skoro tri godine, a azil u našoj zemlji dobio je krajem prošle godine.
Da se okuša kao samostalni preduzetnik odlučio je da bi, kako kaže, pomogao izbeglicama, ali i nevladinim organizacijama i svim drugim institucijama koje se u Srbiji bave migrantima, izbeglicama i azilantima.
„Kada sam pre tri godine došao u Srbiju, bilo je teško naći prevodioca za pašto i urdu jezike, zato sam odlučio da pomognem drugima, ali i da radim nešto da preživim”, ispričao je za Tanjug preduzetnik koji nije želeo da stane pred kameru strahujući za bezbednost svoje porodice u Avganistanu koja bi mogla da bude izložena osveti talibana od kojih je i sam pobegao.
Abdulah kaže da se na putu da postane preduzetnik suočavao sa nizom poteškoća, ali da je uspeo da ih reši uz podršku APC koji mu je, takođe, pomogao da dobije i ličnu kartu, pravo na rad i azil.
„Recimo, u banci nisu želeli da otvore račun jer imam običnu, a ne čipovanu ličnu kartu, pa su tražili pasoš... Naporno smo radili i na kraju smo uspeli”, kaže Abdulah koji govori sedam jezika - paštunski, koji mu je maternji jezik, farsi (persijski), urdu, azerbejdžanski, ruski, švedski, engleski.
„Neke sam naučio u školi, druge dok sam putovao. Kada savladam srpski, biće ih osam. Ja vas sve razumem, ali mi je teško da govorim”, navodi Abdulah. Avganistan je napustio kao veoma mlad, nekoliko puta se vraćao u rodnu zemlju u kojoj mu je život bio ugrožen zbog čega je bio primoran da traži novu domovinu, a pronašao ju je u Srbiji.
Prvi utisak o našoj zemlji i narodu stekao je nakon susreta sa meštaninom jednog sela kroz koje je prolazio sa grupom sunarodnika.
„Ne znam kako se zvalo to mesto i koji je to deo Srbije. Bilo je leto, mi smo bili umorni, iscrpljeni, gladni. Samo smo prošli kraj njegove bašte, a onda smo začuli da nas neko dovikuje. Okrenuli smo se, a čovek je išao ka nama i nosio nam voće iz svoje bašte”, priseća se Abdulah. Taj utisak, sve što je od ranije znao o Jugoslaviji i Srbiji, kao i to kako je bio primljen po dolasku u Beogradu, presudili su, kaže, da ostane u našoj zemljoj.
„Kada sam napuštao Avganistan, samo sam želeo da dođem do mesta na kojem ću biti bezbedan, a ovde sam se tako osećao i zaista sam zavoleo Srbiju i njen narod koji je veoma gostoprimljiv. Ovde sam stekao mnogo prijatelja s kojima se posećujem i izlazim u kafane, sve ih veoma cenim i volim”, priča Abdulah čija supruga i petoro dece žive u Avganistanu, a nada se da će uspeti da ih dovede u Beograd.
„Čujemo se često telefonom, situacija u Avganistanu je sve gora. Ja sam uspeo da pobegnem, ali brinem za svoju porodicu”, kaže Abdulah. Direktor APC Radoš Đurović ističe da je Abdulahov uspeh kruna poduhvata tog centra koji pomaže izbeglicama da pristupe tržištu rada, dobiju radne dozvole, pronađu zaposlenje, ali ih priprema i za samostalni život i izlazak iz kampova.
„Kada se ljudi osamostale i osposobe da sami zarade hleb, postaju bitni i u ovoj sredini, tako joj pomažu i postaju deo nje. To je obrazac kako bi u budućnosti izbeglice trebalo da budu prihvaćene i da se snađu”, kaže Đurović za Tanjug.
Navodi da je postupak da Abdulah otvori prevodilačku agenciju trajao oko dva meseca i ističe da je to prvi primer samozapošljavanja migranta koji bi trebalo da ohrabri i druge izbeglice u Srbiji da pokrenu svoj posao. Đurović napominje da se pravni tim APC nailazio na nizom praznina, nejasnoća, nepreciziranih mesta u zakonima i teškoćama sa birokratijom.
„Postoji velika potreba za radnom snagom u različitim vrstama poslova, tako da su poslodavci počeli sami da nas kontaktiraju. S druge strane, mnogi poslodavci se iznenade kada im se obratimo jer ne veruju da ima kvalifikovanih izbeglica voljnih da rade. Brzo im razbijemo predrasude, a i oni sami preporučuju izbeglice drugim poslodavcima”, priča Đurović.
Da bi migranti u Srbiji dobili radnu dozvolu i zaposlili se, neophodno je da podnesu zahtev za azil, a pravo na rad stiču devet meseci od početka azilnog postupka. Prema evidenciji APC u Srbiji je u 2018.godini podneto 305 zahteva za azil.
http://www.politika.rs/sr/clanak/423161/Abdulah-iz-Avganistana-prvi-migrant-preduzetnik-u-Srbiji
Sta kazete na ovo --- evo migrante su ubacili da gaje preduzetnicki duh ...
Strancima 10 000e ... a evo pomazu i migrante
Oni ce zaista da nas oteraju sa ovih prostora , to im je plan.
