»A voice in the wind« (Glas u vetru)- Francine Rivers

[KPCTAHK]

»A voice in the wind« (Glas u vetru)- Francine Rivers
-------------------------------------------------------------------------
Ovo je samo jedan delić razloga zbog čega morate da pročitate ovu veoma uzbudljivu knjigu, a sve ostale delove tog velikog razloga ćete pronaći u samoj knjizi … Uživajte u čitanju, a još više u zaključku koji će vam se, onako sam od sebe, pod uslovom da ste iole obrazovani, da nametne …Da, sva zla ovoga sveta dolaze sa tog prokletog Zapada …
------------------------------------------------------------------
Njezini (Julijin – Markove ljubljene sestre) dlanovi su bili jezivo – mrtavčko hladni i čudno lepljivi.

»U čemu je greška, Julija ?« je opet upitao, mučeći se od nekakve neprijatne, užasne i zle slutnje.

»Nema greške« - rekla je. »Sve je u najlepšem redu... Zapravo biće. Pobrinula sam se za to.«

»Za šta ?« - Mark je upita.

»Iznenađenje imam za tebe, Mark.«

Zasmejala se je. »O, ne. Neću ti reći. Moraćeš sačekati i videti. Zar ne, prijateljice Kalaba ?«

Kalaba (zla veštica koja je Juliju nadahnula s mržnjom i uvela u svet razvrata, bludnje i ludila) se je blago osmehnula, njene oči su bile užasno hladne in pakleno mrke.

»Počelo je, Julija« - je rekla.

»Oh, da,« - je odgovorila Julija u napetom, krvoločnosti željnom, očekivanju. Još grčevitije je, kao u nekakvom luđačkom transu, stisnula bratovu (Markovu) ruku. »Oh, daaaaaa ! Počinje… Gledaj, Mark ! Videćeš šta sam spremila za tebe.«

Njega (Marka) su stresli zlosluteći trnci koji su mu krv ledili u žilama. »Šta si učinila ?« - ju je upitao, prisiljavajući samoga sebe da mu glas zvuči običajno blago kako svoju ljubljenu sestricu ne bi uznemirio i povredio.

»Gledaj !« je odgovorila, uperila podignutu desnicu i pokazala.

»Vrata se otvaraju. Vidiš li ih ? Umazani i smrdljivi bednici. Zaslužuju smrt. Svi do poslednjeg. Gledaj ! Vidiš li ih ? Hrišćani !«

Sa lađački razbijajućem srcem i od užasa razrogačenim očima Mark je video sužnje koju su se spoticali dolazeći u arenu.

Oh, bogovi …

Čaki i sa te razdaljine je uočio svoju najvoljeniju ženu – Hadasu. Svoju malu slatku i umilnu Hadasu. Srce mu je zadrhralo i skoro prestalo da kuca.

»Ne!« - vrisnuo je pokušavajući da ne poveruje u ono što vidi.

»Da ! Hadasa !« - je odgovorila Julija, uživajući od toga kako joj je brat postao beo kao kreč od grča bolnog prizora…

»Šta si to učinila, Julija? Ti si to uradila ?«

»Sama je to učinila … Ja sam je samo odvela na bahanalije kod Vitalija«

»Znaš li da Vitalij mrzi Žide ?«

»Da, mrzi ih i to je dovoljan razlog… Najbedniji narod na Zemlji su ! Tako preponosni ! Od maternice napred su krivi za pobune i ustanke…Nije htela da se odrekne svoje vere…Samo je stajala i prkosno me gledala onim svojim bednim i osećajnim očima, kao da ona sažaljeva mene. »

»Život ti je spasila…. Jesi li i to zaboravila ? U smrt si je poslala zato? »

»Sužinja je, Mark. Kada me je zaštitila napravila je samo to što je dužna bila da učini …«

»Ne ! Nevina je ! Bezgrešna ! Ništa nije učinila zlo i nedobronamerno !« - je vrištao Mark, skačući sa svog sedišta u areni.

»Nevina ? » - je sa podsmehom dodala Julija.

»Ne! Pođi nazad Hadasa ! Umakni se !« još bolnije i srcelomnije je zavrišta Mark, odgurnuvši sestru od sebe.

»Ispustite lavove !« - je zaurlala Julija, podivljalo i izluđeno.

Vrisak oduševljenja mase je kulminisao. Hadasa je mirno i spokojno došla da središta arene. Gladna lavica ju je uočila i jurnula prema njoj. Hadasa je podignula ruke, kao da blagosilja i pozdravlja zver koja je napada.

»Ne!« - je najsnažnije vrisnuo Mark. Kada ju je gladna lavinja ščepala i oborila. Okrenuo se je da ne bi gledao taj jezivi prizor.

»Tako ! » - je slavodobitno uzviknula Julija. »Završeno je …«

Zvuk ekstatičog zadovoljstva ju je podigao, a gledaoci su i dalje vrištali od zadovoljstva. Krici straha i boli odzvanjali su iz ustiju nesrećnika koji su završavali u utrobi razjarenih zveri …
Mark je pogledao opet u taj užasni prizor. Gledao je, drhteći od tuge i boli, u Hadasu koja je pogrbljeno ležala. Dve lavice su se spopale za njeno telo. Jedna joj je otrgala nogu i povukla nekoliko metara dalje, a druga je nasrnula na ostatke.

»Platila sam joj za to što mi je učinila« rekla je Julija pokušavajući da u zagrljaj stisne brata. »Sada možemo da je zaboravimo.«

»Nikada je neću zaboraviti » - hripavo i bolno, ne krijući svoje suze, je uzdahnu Mark. - »Zaboraviću tebe !«

»Mark !« - zaurlala je Julija prepadnuta od vatre u njegovim očima- »Boli me !«

»Zaboraviću da sam ikada imao sestru … Neka te bogovi proklinju za to što si učinila … Želiš li je imati, Kalaba ?« - je ridajući je jedva izgovarao Mark.

»Oduvek sam je želela imati » - odgovorila je zla Kalaba, a oči su joj bleštale od mrkline mržnje.

»Imaš je … Umaknite mi se sa puta !« - je bilo poslednje što je rekao odlazeći zavek sa svojim bolom i svojom neizmernom ljubavlju u srcu … To je jedino vredno što mu je u životu još ostalo … Sve drugo mu je u nepovrat otišlo …