Јуче код мојих: мама уноси корпу са вешом којег је управо покупила са штрика и спушта је на под у соби. По ивици корпе хода једна смрдибуба и ја јој скренем пажњу на то. У том тренутку она викну:''Драгиии (није драги, него је викнула ћалета именом) дођи брзооо! Види ову бубууу!'' И ћале долази из друге собе и хвата бубу и избацује је напоље...
Ја се шокирала!
Не могу да верујем својим очима. Моја мама која је са њим раме уз раме радила све врсте кућних послова: пољске радове, зидарске, тешке физичке послове, која је увек била изразито јака, стабилна, ослонац свима у сваком погледу, све знала, све умела, ниједног посла се није либила, имала успешну пословну каријеру, стизала да буде сјајна домаћица, способна за све.......одједном зове њега због обичне бубице, а ЗНАМ да јој није никакав проблем да сама згњечи бубу....
Кад је изашао да изнесе бубу питам је шокирано шта то би.
Она се насмеје и каже:''Еее, и ја сам се опаметила после 45 година брака!''
Добро да се сетила!
