A šta ako se mi vrtimo okolo, a ne svijet oko nas ?

[Jalle1]

Želio bi pričati o ovome, mada će mi biit se teško izraziti.Mislim da većini je, lako govoriti o sebi a ne o utjecaju svijeta na nas. Da dam par primjera.
Grupa djece se nasmijala grehotom, kada sam se okliznuo i umal pao na cestu.
Sjdeći jednu noć , jednim okom gledajuci TV, drugim škiljeći na laptop, igrao sam casino. Osovjio sam tad oko 1000€. to je bilo prije par god. Nisam skakao od sreće samo sam slegnuo ramenima i pomislio šta je sljedeće. Sutradan sam vozio kola. Ispred mene je bio zastoj i počeo sam kočiti. Ništa strašno, vozio sam 50 na sat i mislio sam stat ću na vrijeme jer je auto bilo daleko ispred. Nosi vrag. Umjesto škripe kočnica auto je proklizalo pravo do ovog ispred mene i pljas. Ništa strašno ali šteta na mom autu je bila – 1000€
Smijao sam se sutradan. Šta bi ? Ja sam pokupio pare s inostranog casina , uvzao čist keš i predao ga lokalnom majstoru. Mislim zar ja tu nisam samo bio posrednik ?
Znači sad je fokus na majstoru. Možda mu je zaista išao loše posao tih dana. Možda je tek pokrenuo biznis i molio da posao krene. Zar ja nisam tu bio samo spona za ispunjenje njegovog plana ?

O tome želim da govorim. Koliko smo mi u stvari samo mali dio nekog većeg plana.
Da sve je povezano. Da sve što lako dodje tako i ode. Nisam ovjde da djelim poslovice. Da treba činiti dobro jer se tako vrati. Ne to. Govorim o sveopštoj povezanosti. Mi nešto tražimo od života: ljubav, novac, srec uslobodu. Život ima ulogu za nas. U svakom trenutku nas koristi za neke svoje ciljeve.
Teško mi je pogledati svijet iz tog ugla ali ima smisla.
Atraktivna djevojka, imala je veoma loš dan. Prolazeći ulicom izmamlia je ili osmjeh ili dobacivanje momaka, šta već. Znači ne bitno koja je njena namjera tada bila, ispunila je namjeru nekog drugog.
Da li se mi samo vrtimo po ovom svijetu obavljajući razne (zadane ) uloge ? Ili se svijet vrti oko nas ?

 

[Metronomy]

Ja, dobrih bitanja bolan....ima toga stvarno....treba razmisljati.

 

[moj drugi nalog]

"Kad bi Stavrogin verovao, ne bi verovao da veruje.
Kada ne bi verovao, ne bi verovao da ne veruje."

 

[louiskrstic]

Želio bi pričati o ovome,

Zašto da ne, pričati nije problem.
Ako nas hiljadu vizuelno odgleda ove ispričane događaju imaćemo isto toliko različitih zaključaka.
Zašto?
Zato što svako od nas gleda iz svog stanja svesti koje je jedinstveno. I, na kraju imaćemo isto toliko potpuno ispravnih viđenja, naravno, gledano iz pozicije svesti svakog pojedinca.
Pa ipak, možemo pogledati imalo drugačije, malo neuobičajenije nego što to volimo gledati.
Evo toga: Svako od nas ovde dolazi sa ciljem da ekspandira svoju svest tokom stotine hiljada života i tokom bilion raznovrsnih iskustava. Na kraju svega toga dođe dan kada je vreme da se probudimo iz humanog stanja svesti, ili kada naša narasla svest počinje uočavati neobične povezanosti. Nezavisno da li ćemo reći da nam suština života počinje otkrivati preko ovakvih slučajnih podudarnosti ili smo ih svojom sposobnošću počeli uočavati rezultat je istoveta a to je da doazimo do zaključka da svet i univerzum u koem živimo nije gola fizička pojavnost niti je slučajnost već postoji, u pozadini, daleko viša inteligencija.
Posle ovakvbih poičetnih otkrovenja tokom vremena pojedinac počne buditi neodoljivu želju da spozna ko ili šta stoji iza svih tih slučajnih podudarnosti a sa time otkrije da li ga život koristi lično za sebe ili on (tj, ti, ja ili ma ko treći) koristimo i vrtimo život oko sebe.
Istina je, da i nama lično i životu u celini ide u korist da što brže i što celovitije kompletiramo svoje razumevanje (svoju svest, koja je duhovna a ne intelektualna kategorija) i tako realizujemo svrhu svog postojanja u ovom svetu i, mi kao duhovno Biće, Duša, vratimo se u svetov čist svesti koje filozofija, ali i religije, zovu nesaznajnim.
Zato ovakvo naše (tvoje) uočavanje možemo nazvati spontanim buđenjem prema dubljem smislu, svrsi i cilju života.
Praktično, živbot ne može nas koristiti a da nam ne da najmanje istom merom ono što nam je najneophodnije niti mi možemo uzeti od života a da istom merom ne dami životu. Istina je u ovom svetu da onoliko koliko mi trebamo taj sveukupni život, istom merom nas lično treba taj isti život.
Zato jedno pitanje/predlog tebi; Kako bi bilo da malo proširiš svoje istraživanje i sam dođeš do tebi prihvatljivijih ili sagledivijih zaključaka onako kako će tebi nabolje odgovarati?

 

[Jalle1]

@louiskrstic Ovo je tako dobro napisano . Baš ono šta sam imao na pameti Posebno ovo boldirano

kada naša narasla svest počinje uočavati neobične povezanosti.
Posle ovakvbih poičetnih otkrovenja tokom vremena pojedinac počne buditi neodoljivu želju da spozna ko ili šta stoji iza svih tih slučajnih podudarnosti a sa time otkrije da li ga život koristi lično za sebe ili on (tj, ti, ja ili ma ko treći) koristimo i vrtimo život oko sebe.

Istina je u ovom svetu da onoliko koliko mi trebamo taj sveukupni život, istom merom nas lično treba taj isti život.
Zato jedno pitanje/predlog tebi; Kako bi bilo da malo proširiš svoje istraživanje i sam dođeš do tebi prihvatljivijih ili sagledivijih zaključaka onako kako će tebi nabolje odgovarati?

Volio bi pročitati nešto na ovu temu, kad bi našao neku knjigu. Imate preporuku ?

 

[gost 391595]

Odlična tema, odlična pitanja.

 

[louiskrstic]

@louiskrstic Ovo je tako dobro napisano . Baš ono šta sam imao na pameti Posebno ovo boldirano


Volio bi pročitati nešto na ovu temu, kad bi našao neku knjigu. Imate preporuku ?

Knjiga ima izuzetno mnogo i izuzetno dobrih, ali pokušao bih sa nekoliko naslova. Evo ih: Dialogues with the Master by Paul Twitchell. To je knjiga koja se više ne reizdaje a izdata je poslednji put pre oko 50 godina. Sledeća knjiga je Beyond the Light by Ginny Katz i treća je On the Breath of the Gods by Ariel Tomioka. Međutim, onaj ko stvarno želi ući u samu suštinu realnosti života neophodno je da istražuje ličnim naporima i to uglavnom na unutarnjim realnostima o čemu ovde ne bih da opterećujem temu. Mislim da se ove knjige mogu naći još samo na Amazonu.

 

[момоа]

Ako uzmemo da ne postoji centar oko kojeg se sve vrti, tj jedan centar kao okosnica, vec da je svaki covek, svaka tacka u univerzumu ujedno i centar istog, onda bismo mogli da izvedemo zakljucak da se sve vrti oko svega u sveopstoj sinhronicitetnoj konstrukciji univerzuma, gde svaki centar ima svrhu i funkciju u sluzbi svih ostalih, a svi ostali u sluzbi ovog prvog, koje je samo jedna monada, a opet i centar univerzuma.