?

Ja mislim da nije to da ih pali crnilo.. nego ono kao ljudi su toliko u bezizrazaju da im je od muke fascinantno da se nesto desava makar i crno da je.

Mozda gresim ne znam. Mene iskreno nerivra i kad su samo pticice i cvetici okolo ali to sam opet samo ja.
 
Na moju sreću,
najčešće sam okružena decom i najviše se bavim decom, tako da većinu crnjaka uspevam da izbegnem.
Naravno svesna sam crnila koje nas okružuje ali sam okupirana time da moj mali mikro svet učinim što je moguće bezbrižnijim upravo zbog malaca da prosto nemam vremena da razmišljam mnogo o tome.
Najčešće crnilo koje meni pravi problem je moj lični strah da možda nisam dorasla svemu onome što predstavlja moje obaveze sada i u budućnosti.
 
Ne lozim se, ali mi se desava da u dodiru s tim, iz besa ili rezignacije, odem daleko u resantiman , tada se obicno svadjam s nevidljivim likom (obavezno se osvrnem oko ramena dal sam sam ;)), ili u krajnjem slucaju bivam primoren da napravim neko budal-umetnicko delo... :mrgreen: :confused:;):cool::lol:
 
Ne mogu da budem posve imuna na tuđu nesreću, ali ne dozvoljavam da me to poremeti. Dosta je bilo bola, stresa za pet života i već izvjesno vrijeme moj odabir je da živim u miru, sa samom sobom i drugima. Imam svoje knjige, djecu, hobije koji mi ispunjavaju vrijeme i dane. Samo pomislim daj Bože zdravlje i razuma meni, mojim najmilijima, ljudima koji su mi dragi. Sloboda da činim što želim i spokoj-za mene nemaju cijenu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top