- Kako iz mira i nemanifestovanosti nastaje aktivnost i manifestovanost?
- Ekspanzijom Jedne Ideje u mnoštvo Ideja u univerzalnoj inteligenciji.
- Da li je univerzalna inteligencija duhovni svet koji Platon naziva svetom Ideja?
- Da. To je bezoblična, nematerijalna sfera koja ne podleže destrukciji. Iz nje nastaju materijalni oblici i tela u fizičkoj dimenziji. Svaki oblik u fizičkom univerzumu ima svoj prototip/Ideju koja mu daje karakterističan oblik. Na primer, oblik mačke nastaje iz Ideje mačke čime dobija i karakterističnu inteligenciju.
- Znači, suština svakog oblika je Ideja ili (za)misao. Misao je nevidljiva esencija vidljive egzistencije ili svakog materijalnog oblika. Onda je reč egzistencija zaista adekvatna. Egzistencija potiče od latinske reči ex-istere što znači biti postavljen spolja. Što je spoljašnje ili što je pojavno i vidljivo to je materijalno i nesvesno. Suštinsko je svesno, ali nevidljivo. Bez svesnog se ne može razumeti materijalno i pojavno. Drugim rečima, fizička egzistencija se ne može razumeti bez njene nematerijalne esencije.
- Tako je.
- To shvatam, ali nisam siguran da u potpunosti razumem razliku izmedju Jedne Ideje i univerzalne inteligencije.
- Jedna Ideja je idejna celovitost ili misaona sažetost. Univerzalna inteligecija je misaona širina, odnosno razlaganje i rasprostiranje svih Ideja koje su sadržane u Jednoj ideji univerzuma. Misaona sažetost je neshvatljivi potencijal misaone širine.
- Zašto neshvatljivi?
- Zato što sadrži sve Ideje u jedinstvu. Svaka Ideja nastane iz nje. Jedna Ideja zamisli i zna sve Ideje u univerzalnoj inteligenciji, ali ni jedna Ideja ne zna, niti može da zamisli nju. Misaona sažetost i misaona širina su različita svesna stanja koja se neprestano izmenjuju. Kroz to postižu razvoj i opstaju kao smisao.
- Da li možete to objasniti?
- Podjimo od neposrednog primera ili odnosa ideja/misli u našoj svesti. Na primer, nama ideja/inspiracija/zamisao blesne u momentu. To je jedinstven moment celovitosti u kojem sve predočimo. Medjutim, taj moment ne traje dugo, jer skoro istog trena brsne u mnoštvo misli preko kojih nastojimo da realizujemo tu zamisao/ideju. Prilikom te realizacije dolazi do umnožavanja i stvaranja novih misli tako da početna ideja dobija povratne informacije kojima se još više usavršava, pa šalje i radikalnije misli.
Dok je Sofija govorila David je pažljivo slušao. Kada je prestala govoriti nekoliko trenutaka je zavladao tajac. Videlo se da o nečem razmišlja. Pošto Sofija nije htela da ga prekida u razmišljanju, mirno je sedela i čekala. Najzad je David rekao: - Često sam se pitao zašto svest ima misli, osećanja i razum? Imaju li tako različita stanja neku svrhu? Nikad nisam mogao naći zadovoljavajući odgovor na to pitanje. Tek sada sam shvatio. Takvim stanjima dolazi do unutrašnjeg pokreta koji čini osnovu samorazvoja i spoznaje.
- Nesumnjivo. Da bi misao imala bilo koji uvid potrebna je unutrašnja dubina i spoljašnja visina, odnosno komplementarna suprotnost poput osećanja i razuma. Kada se dublje prodire u vlastita osećanja postiže se i viši stepen razumevanja koji razotkriva istinu u tom momentu.
- Zašto kažete: - U tom momentu? - Ako je nešto istina, onda je istina u svakom momentu!
- Šta je moment?
- Fragment vremena; trenutak promene u nizu promena i dogadjaja.
- Dobar odgovor jer ste time ujedno definisali i vreme. Vreme je promena.
- Eckhart Tolle pod vremenom podrazumeva samo prošlost i budućnost. Ne i sadašnjost pošto kaže: "Vreme uopšte nije dragoceno, jer je iluzija. Ono što smatrate dragocenim nije vreme, već jedna tačka koja je van vremena: Sada. To je zaista dragoceno. Što ste više fokusirani na vreme – prošlost i budućnost – više vam nedostaje Sada, najdragocenija stvar koja postoji."
- Sadašnjost se ne treba nepotrebno mistifikovati, odvajati od prošlosti i budućnosti i izdvajati iz vremena, jer je upravo ona njegovo središte i koncentracija. S obzirom da je vreme stalna promena normalno je da u njemu uvek postoji Sada kao aktivni moment promene u kojem se sve menja i dešava. To i jeste razlog što sadašnjost nikada nema isti moment, već niz različitih, unikatnih momenata. Svaki je deo života. Život se ne može shvatiti samo kroz jedan od njih, već njihov spoj i jedinstvo. Da bi se dobila sveobuhvatnija, šira perspektiva i razumevanje prošle promene se moraju povezati s trenutnom imajući u vidu buduću. Pored toga, treba se zapitati: - Kako nastaju promene? Zašto se doživljavaju kao sadašnje, prošlo i buduće? Šta je njihova suština?
- Svest?
- Da. U ovom slučaju naša. Ptice i lavovi ne odredjuju vreme kao mi jer je njihova inteligencija drugačija. Izraz "Ovde i Sada" je prvi upotrebio austrijski psihoanalitičar Otto Rank još 1929 godine u knjizi "Terapija volje." Skrenuo je pažnju na značaj zauzaimanja originalnog, kreativnog stava u svakom sadašnjem momentu, jer se jedino u njemu može delovati, preuzeti odgovornost za izbore i usmeriti život u željenom pravcu.
Isticao je da se ego treba stalno regenerisati i razvijati tako što odbacuje zastareli, nefunkcionalni način mišljenja novim i efikasnijim. Ako to ne čini zapada u krizu. Drugim rečima mora se, ne samo učiti nego i, odučavati i oslobadjati od onoga što koči napredak. Na predavanju na univerzitetu u Minesoti 1938 godine je rekao: "Ego se neprestano odvaja od svojih istrošenih delova, koji su bili vredni u prošlosti, ali nemaju vrednost u sadašnjosti. Neurotik (koji ne može da se oduči i, stoga, nema kreativnost) nije u stanju da ostvari ovaj normalan proces odvajanja..."
Otto je imao veliki uticaj na američkog psihologa Rollo May koji je, takodje, shvatio značaj sadašnjeg momenta, ali uvek u konekciji s prošlim i budućim dešavanjima: “Prošlost ima smisao jer osvetljava sadašnjost, a budućnost zato što čini sadašnjost bogatijom i dubljom.”
- Ekspanzijom Jedne Ideje u mnoštvo Ideja u univerzalnoj inteligenciji.
- Da li je univerzalna inteligencija duhovni svet koji Platon naziva svetom Ideja?
- Da. To je bezoblična, nematerijalna sfera koja ne podleže destrukciji. Iz nje nastaju materijalni oblici i tela u fizičkoj dimenziji. Svaki oblik u fizičkom univerzumu ima svoj prototip/Ideju koja mu daje karakterističan oblik. Na primer, oblik mačke nastaje iz Ideje mačke čime dobija i karakterističnu inteligenciju.
- Znači, suština svakog oblika je Ideja ili (za)misao. Misao je nevidljiva esencija vidljive egzistencije ili svakog materijalnog oblika. Onda je reč egzistencija zaista adekvatna. Egzistencija potiče od latinske reči ex-istere što znači biti postavljen spolja. Što je spoljašnje ili što je pojavno i vidljivo to je materijalno i nesvesno. Suštinsko je svesno, ali nevidljivo. Bez svesnog se ne može razumeti materijalno i pojavno. Drugim rečima, fizička egzistencija se ne može razumeti bez njene nematerijalne esencije.
- Tako je.
- To shvatam, ali nisam siguran da u potpunosti razumem razliku izmedju Jedne Ideje i univerzalne inteligencije.
- Jedna Ideja je idejna celovitost ili misaona sažetost. Univerzalna inteligecija je misaona širina, odnosno razlaganje i rasprostiranje svih Ideja koje su sadržane u Jednoj ideji univerzuma. Misaona sažetost je neshvatljivi potencijal misaone širine.
- Zašto neshvatljivi?
- Zato što sadrži sve Ideje u jedinstvu. Svaka Ideja nastane iz nje. Jedna Ideja zamisli i zna sve Ideje u univerzalnoj inteligenciji, ali ni jedna Ideja ne zna, niti može da zamisli nju. Misaona sažetost i misaona širina su različita svesna stanja koja se neprestano izmenjuju. Kroz to postižu razvoj i opstaju kao smisao.
- Da li možete to objasniti?
- Podjimo od neposrednog primera ili odnosa ideja/misli u našoj svesti. Na primer, nama ideja/inspiracija/zamisao blesne u momentu. To je jedinstven moment celovitosti u kojem sve predočimo. Medjutim, taj moment ne traje dugo, jer skoro istog trena brsne u mnoštvo misli preko kojih nastojimo da realizujemo tu zamisao/ideju. Prilikom te realizacije dolazi do umnožavanja i stvaranja novih misli tako da početna ideja dobija povratne informacije kojima se još više usavršava, pa šalje i radikalnije misli.
Dok je Sofija govorila David je pažljivo slušao. Kada je prestala govoriti nekoliko trenutaka je zavladao tajac. Videlo se da o nečem razmišlja. Pošto Sofija nije htela da ga prekida u razmišljanju, mirno je sedela i čekala. Najzad je David rekao: - Često sam se pitao zašto svest ima misli, osećanja i razum? Imaju li tako različita stanja neku svrhu? Nikad nisam mogao naći zadovoljavajući odgovor na to pitanje. Tek sada sam shvatio. Takvim stanjima dolazi do unutrašnjeg pokreta koji čini osnovu samorazvoja i spoznaje.
- Nesumnjivo. Da bi misao imala bilo koji uvid potrebna je unutrašnja dubina i spoljašnja visina, odnosno komplementarna suprotnost poput osećanja i razuma. Kada se dublje prodire u vlastita osećanja postiže se i viši stepen razumevanja koji razotkriva istinu u tom momentu.
- Zašto kažete: - U tom momentu? - Ako je nešto istina, onda je istina u svakom momentu!
- Šta je moment?
- Fragment vremena; trenutak promene u nizu promena i dogadjaja.
- Dobar odgovor jer ste time ujedno definisali i vreme. Vreme je promena.
- Eckhart Tolle pod vremenom podrazumeva samo prošlost i budućnost. Ne i sadašnjost pošto kaže: "Vreme uopšte nije dragoceno, jer je iluzija. Ono što smatrate dragocenim nije vreme, već jedna tačka koja je van vremena: Sada. To je zaista dragoceno. Što ste više fokusirani na vreme – prošlost i budućnost – više vam nedostaje Sada, najdragocenija stvar koja postoji."
- Sadašnjost se ne treba nepotrebno mistifikovati, odvajati od prošlosti i budućnosti i izdvajati iz vremena, jer je upravo ona njegovo središte i koncentracija. S obzirom da je vreme stalna promena normalno je da u njemu uvek postoji Sada kao aktivni moment promene u kojem se sve menja i dešava. To i jeste razlog što sadašnjost nikada nema isti moment, već niz različitih, unikatnih momenata. Svaki je deo života. Život se ne može shvatiti samo kroz jedan od njih, već njihov spoj i jedinstvo. Da bi se dobila sveobuhvatnija, šira perspektiva i razumevanje prošle promene se moraju povezati s trenutnom imajući u vidu buduću. Pored toga, treba se zapitati: - Kako nastaju promene? Zašto se doživljavaju kao sadašnje, prošlo i buduće? Šta je njihova suština?
- Svest?
- Da. U ovom slučaju naša. Ptice i lavovi ne odredjuju vreme kao mi jer je njihova inteligencija drugačija. Izraz "Ovde i Sada" je prvi upotrebio austrijski psihoanalitičar Otto Rank još 1929 godine u knjizi "Terapija volje." Skrenuo je pažnju na značaj zauzaimanja originalnog, kreativnog stava u svakom sadašnjem momentu, jer se jedino u njemu može delovati, preuzeti odgovornost za izbore i usmeriti život u željenom pravcu.
Isticao je da se ego treba stalno regenerisati i razvijati tako što odbacuje zastareli, nefunkcionalni način mišljenja novim i efikasnijim. Ako to ne čini zapada u krizu. Drugim rečima mora se, ne samo učiti nego i, odučavati i oslobadjati od onoga što koči napredak. Na predavanju na univerzitetu u Minesoti 1938 godine je rekao: "Ego se neprestano odvaja od svojih istrošenih delova, koji su bili vredni u prošlosti, ali nemaju vrednost u sadašnjosti. Neurotik (koji ne može da se oduči i, stoga, nema kreativnost) nije u stanju da ostvari ovaj normalan proces odvajanja..."
Otto je imao veliki uticaj na američkog psihologa Rollo May koji je, takodje, shvatio značaj sadašnjeg momenta, ali uvek u konekciji s prošlim i budućim dešavanjima: “Prošlost ima smisao jer osvetljava sadašnjost, a budućnost zato što čini sadašnjost bogatijom i dubljom.”