Quantcast

9. МАЈ - ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Sivonja

Domaćin
Banovan
Poruka
3.912
Hvala na ispravkama, pomogao si mi više nego što treba, lepo je sve rečeno... Naravno KPJ što se tiče religije je najbolji učinak imala kod Srba, danas se vidi kako smo prošli...
Виртуелни, пусти ти ове убијеђене комунце. Они су доста депласирани данас а и сами су тога свјесни.
Марксове идеје донекле имају смисла ако се говори о критици таквог дивљег капиталистичког система.
Ипак, његова алтернатива коју он нуди је потпуна утопија и заблуда из које смо се ишчупали али до данас још недовољно.
Марксизам треба на елегантан начин надићи одговарајућом националном идеологијом и поготово Дан побједе 9. мај отети из руку поганих савремених комунаца који се неоправдано сматрају наводно "заслужнима" за ту побједу.

Истина је да су Словени и то подвлачим православни Словени извојевали побједу над германским европско-атлантским непријатељем и опет ће се латити оружја ако то затреба и ако им се земље нађу у опасности.
То би овдашњи српски непријатељи којих је пдф пун, требало да имају виду, а они са овим Даном немају везе, јер знају да њима пуким идеолозима и теоретским разглабачима, је срце у петама а србомрзачка злоћа на нивоу...
 

ivan_andj

Buduća legenda
Poruka
38.596
Ништа ми нисмо сад већи верници него што смо били за време комунистичке идеологије, или мањи него што били пре ње.
Религија је сад тренд, па се чини као да се ослабађамо црвене пошасти™.
Грешка. Твоје размишљање произилази из твојег духовног стања /не мислим да вређам/, и онда то пројектујеш на народ и његову историју.
 

Sivonja

Domaćin
Banovan
Poruka
3.912
Ништа ми нисмо сад већи верници него што смо били за време комунистичке идеологије, или мањи него што били пре ње.
Религија је сад тренд, па се чини као да се ослабађамо црвене пошасти™.
Ма вјера је трансцендента и вјечна, комунизам вам је пролазан. Како га бијасте увели тако бисте и збачени. То се не може стављати једно уз друго ни у ком смислу.
Вријеђа здраву памет.
 

rage against

Ističe se
Poruka
2.459
Nisi u pravu,jer u svakom drzavnom uredjenju postoje siromasni i nezadovoljni.Znas li ti koliko ima u Nemackoj beskucnika,o Americi da ne govorim,je l i kod njih treba da dodje komunizam?
U svakom državnom uređenju postoje siromašni i nezadovoljni - tu si u pravu, ali žmuriš pred činjenicom da je tada većina bila siromašna i nezadovoljna i pritom ne mislim na Beograd već na ljude na selima. Kako neko može da poseduje zemljište veličine Bačke a običan čovek kuću i neku malu baštu a pritom mora da radi od jutra do mraka i jedva preživi?
 

virtuelni

Veoma poznat
Poruka
10.537
Ништа ми нисмо сад већи верници него што смо били за време комунистичке идеологије, или мањи него што били пре ње.
Религија је сад тренд, па се чини као да се ослабађамо црвене пошасти™.
Grešiš Vlajče, pre će biti obrnuto komuntistička ideologija kod Srba je bila trend, religija opstaje među Srbima preko 1200 godina....
 

rage against

Ističe se
Poruka
2.459
Ништа ми нисмо сад већи верници него што смо били за време комунистичке идеологије, или мањи него што били пре ње.
Религија је сад тренд, па се чини као да се ослабађамо црвене пошасти™.
Tako je. Naročito volim likove koji psuju mater ustašku svakome ko se ne slaže sa njima i šire nacionalnu mržnju a pritom se pozivaju na religiju. Vernici u p*zdu materinu.
 

ivan_andj

Buduća legenda
Poruka
38.596
U svakom državnom uređenju postoje siromašni i nezadovoljni - tu si u pravu, ali žmuriš pred činjenicom da je tada većina bila siromašna i nezadovoljna i pritom ne mislim na Beograd već na ljude na selima. Kako neko može da poseduje zemljište veličine Bačke a običan čovek kuću i neku malu baštu a pritom mora da radi od jutra do mraka i jedva preživi?
Сиромаштина је свакако била заступљена на селу. Али та села су ипак била пуна деце, живота. Већ седамдесетих година по селима остају само старији. Село, колико год да је било сиромашно у КЈ, ипак је живело и рађало нове генерације.
 
Poruka
23.725
Грешка. Твоје размишљање произилази из твојег духовног стања /не мислим да вређам/, и онда то пројектујеш на народ и његову историју.
Баш напротив.
Grešiš Vlajče, pre će biti obrnuto komuntistička ideologija kod Srba je bila trend, religija opstaje među Srbima preko 1200 godina....
Неоспорно има контуитет. Мада као што видиш ни идеологија комунизма никада није изгубила своје поклонике међу Србима.
Иако је она дефинисана и капитализована манифестом пре мање од сто година, има своје поштоваоце и међу православним Србима.
Tako je. Naročito volim likove koji psuju mater ustašku svakome ko se ne slaže sa njima i šire nacionalnu mržnju a pritom se pozivaju na religiju. Vernici u p*zdu materinu.
Има и таквих. За њих си усташа ако не идеш улицом и не миришеш на тамјан.
Сиромаштина је свакако била заступљена на селу. Али та села су ипак била пуна деце, живота. Већ седамдесетих година по селима остају само старији. Село, колико год да је било сиромашно у КЈ, ипак је живело и рађало нове генерације.
Да ли је таква слика сем у најсиромашнијим земљама света била другачија у некој другој, некомунистичкој земљи?
 
Poruka
23.647
Ово и нема неке велике везе са комунизмом. То је празник победе,првенствено Руске армије над нацизмом.
И нико није жртвован,сви су бранили своју земљу.
А и не прославља се само у Русији као што неки мисле вћи у другим државама,Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану и Израелу

http://sr.wikipedia.org/sr/Дан_победе
 

ivan_andj

Buduća legenda
Poruka
38.596
Duša me boli što i mi nemamo ovako nešto, da se i mi našom zemljom ponosimo!

Blago Rusiji što ima Putina!
Немамо из простог разлога што су на власти људи истог менталитета као и они који су пљунули на српске жртве 1941-45. зарад личних повластица.
 

virtuelni

Veoma poznat
Poruka
10.537
Баш напротив.

Неоспорно има контуитет. Мада као што видиш ни идеологија комунизма никада није изгубила своје поклонике међу Србима.
Иако је она дефинисана и капитализована манифестом пре мање од сто година, има своје поштоваоце и међу православним Србима.

Има и таквих. За њих си усташа ако не идеш улицом и не миришеш на тамјан.

Да ли је таква слика сем у најсиромашнијим земљама света била другачија у некој другој, некомунистичкој земљи?
Naravno, drago mi je zbog toga, štaviše ta ideologija nam daje nabolji primer kako u ime ideologije možemo biti neprijatelji sami sebi...
Niko bolje u ime Idelogije i jednoumlja , nije svoju slavnu istoriju i tradiciju gurnuo pod tepih kao Srbi, to danas opet radimo, samo ovaj put za zastavu koja ima više petokraka...
Više petokraka veće zlo...
Nemoj pogrešno da me razumeš, nisam zakleti neprijatelj Komunizma, ali nacija mi je ipak na prvom mestu....
 
Poruka
23.725
Зашто мислиш да су сви комунисти индоктринирани фанатици? :confused:
Зар мислиш да би и један комуниста данас гурнуо читав свој народ у нестанак зарад својих идеала?
Сви ми имамо своје идеале, али је сад највжаније сачувати Србију и Србе од нестанка.
 

Schlosser

Iskusan
Poruka
5.015
Немамо из простог разлога што су на власти људи истог менталитета као и они који су пљунули на српске жртве 1941-45. зарад личних повластица.
Pa upravo ti pljujes na srpske zrtve ako dovodis u pitanje ovaj dan, pobede nad fasizmom.
Srbi su medju onima koji su najvise od fasizma stradali.
A rat je kod nas trajao i do 15., nekad se kod nas i to obelezavalo.
 

ivan_andj

Buduća legenda
Poruka
38.596
Pa upravo ti pljujes na srpske zrtve ako dovodis u pitanje ovaj dan, pobede nad fasizmom.
Srbi su medju onima koji su najvise od fasizma stradali.
A rat je kod nas trajao i do 15., nekad se kod nas i to obelezavalo.
Мислим да ниси схватио. И зашто стално пишете о фашизму, кад је Немачка била нацистичка земља? Штедите нацисте, или... ?

Зашто ствари не зовете правим именом?
 
Poruka
23.647
Конузин: У борби против фашизма били смо и бићемо заједно
09. 05. 2012 11:17 | Нова српска политичка мисао

Београд – „У борби против фашизма били смо заједно“ – овако гласи натпис на споменику који је подигнут у децембру 2010. године на Поклоној гори у Москви. Он представља прецизну копију Меморијала споменика Славе, посвећеног победи у Великом отаџбинском рату, који је својевремено подигнут у грузијском граду Кутаиси и који је пре неколико година уклоњен према одлуци актуелних власти Грузије.

Пролазе године, деценије, брише се сећање, одлазе учесници Другог светског рата, нестају послератне традиције. Скрнаве се гробнице ослободилаца од фашизма, уништавају се споменици, прећуткује се ко је ратовао на страни фашиста, појављују се неонацистички покрети… Штошта одлази у заборав: хероји, победе, порази, заједничке операције, злочини нациста и њихових савезника, заједничко историјско наслеђе. Ветерани су изложени кривичном гоњењу, остракизму. И опет се повампирује оно против чега су се борили милиони људи – фашизам. Чак и познате јавне личности не стиде се да се представљају као нацисти, да испољавају симпатије према њиховим вођама. „Мајн кампф“ је поново на рафовима продавница. Фашизам мутира, поприма нове форме постојања. Управо због тога очување антифашистичких традиција, супротстављање изобличавању историје рата и његових резултата представља данас један од најзначајнијих друштвених задатака. Он је директно везан за садашњи живот. Историјски опортунизам изазива искушење да се ревидирају догађаји из нашег доба, између осталог и на Балкану. Ради тренутне конјунктуре, „политичке сврсисходности“, усконационалних интереса. На штету истине, жеље људи да нађу мир у души и међу народима.

У данашњем свету од принципијелног значаја је резолуција коју је 19. децембра 2011. године усвојила Генерална скупштина УН и која је насловљена овако: „Недопустивост одређених облика праксе који доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетрпељивости у вези са њима.“ Руски нацрт резолуције против хероизације нацизма подржале су 134 државе, 32 делегације биле су уздржане, а 21 је гласала против. Земље ЕУ биле су уздржане или гласале против. Свој став су објасниле „европском солидарношћу“. Чудно изгледа солидарност која крши принципе УН и иде науштрб антифашистичком темељу савремених европских вредности. Као и прошле године, Србија је међу првима подржала руски нацрт резолуције.

Генерална скупштина УН изразила је својом одлуком забринутост због тога што се у неким државама прославља нацистички покрет, као и бивши чланови организације „Вафен-СС“. Велику бригу изазива то што се постављају споменици и меморијали, спроводе се јавне демонстрације које славе нацистичку прошлост, нацистички покрет и неонацизам, њихове чланове, а оне који су ратовали против антифашистичке коалиције и сарађивали са нацистичким покретом називају учесницима национално-ослободилачких покрета. Изненађује чињеница да на балканском простору, који је натопљен крвљу жртава фашистичких злочина, ничу неонацистички покрети „националног поноса“.

У поменутој резолуцији изражена је забринутост због „непрестаних покушаја скрнављења или рушења споменика подигнутих током Другог светског рата, као и нелегалне ексхумације и преноса посмртних остатака таквих лица“. Нажалост, и споменик совјетском војнику на меморијалном комплексу у Меморијалу ослободиоцима Београда био је подвргнут скрнављењу екстремиста.

Служи на част српској јавности то што је у земљи очувана јака антифашистичка традиција. Вредно је поштовања то што се током последњих година на државном нивоу поново обележавају Дан победе 9. маја и годишњица ослобођења Београда од фашиста. Тих датума на гробове хероја њихова жива браћа по оружју полажу венце, као и захвални потомци. Одржавају се церемоније у знак сећања на жртве фашизма, међу којима су биле многе стотине хиљада Срба. Стрељани Крагујевац је у истом реду са француским Орадуром, чешким Лидицама, белоруским Хатињем. У октобру 1941. године уништено је све цивилно становништво руског села Хацуњ. Као и у Крагујевцу, за једног немачког војника стрељали су стотину Словена. После „дисторзије“ почетком века, улицама српске престонице враћена су имена хероја Југославије – совјетских војних, заповедника маршала Ф. И. Толбухина и генерала В. И. Жданова. Булевар на Новом Београду носи име Црвене армије. У част ослободилаца земље преименоване су улице и у другим местима Србије. Обнављају се, а у низу случајева се и поново подижу споменици совјетским војницима и њиховим југословенским саборцима. На њихово отварање долази велики број људи – и одраслих и деце.

Радује то што се у српској штампи појављују материјали са објективним оценама неједноставних процеса и догађаја у свету и у Србији који се односе како на предратну историју, тако и на период Другог светског рата. Огроман антифашистички рад обавља СУБНОР. Дугујемо свима који су ратовали против фашистичких освајача.

Враћам се на резолуцију Генералне скупштине УН – она нема обавезујући карактер, али апелује на високе моралне и општељудске вредности. Очување антифашистичке традиције и борба против хероизације фашизма треба да се спроводе на свим нивоима – глобалном, државном, друштвеном и личном. Свако од нас носи велики терет одговорности пред будућим генерацијама. Одржавање историјских предавања, округлих столова, семинара, манифестација уз учешће ветерана, писање књига и чланака о Другом светском рату – све ово су својеврсни споменици нашег заједничког наслеђа који омогућавају да се овековечи сећање на оне који су дали животе за нашу садашњост и будућност. Приврженост Србије и Русије антифашистичким традицијама даје увереност у то да ће на нашим заједничким меморијалима Славе увек стајати: „У борби против фашизма били смо и бићемо заједно!“

Амбасадор Русије у Београду
 
Poslednja izmena:

Schlosser

Iskusan
Poruka
5.015
Мислим да ниси схватио. И зашто стално пишете о фашизму, кад је Немачка била нацистичка земља? Штедите нацисте, или... ?

Зашто ствари не зовете правим именом?
Ne sibicari.
Vrlo dobro se zna da se kad se pominje dan pobede nad fasizmom, a tako se on zvanicno zove, podrazumeva i nacizam.
Fasizam je siri pojam, nisu bili tu samo nacisti.
Sto ti stedis fasiste?
Za tebe su Franko, Musolini i ostali njima slicni bili dobri?
 

Schlosser

Iskusan
Poruka
5.015
Конузин: У борби против фашизма били смо и бићемо заједно
09. 05. 2012 11:17 | Нова српска политичка мисао

Београд – „У борби против фашизма били смо заједно“ – овако гласи натпис на споменику који је подигнут у децембру 2010. године на Поклоној гори у Москви. Он представља прецизну копију Меморијала споменика Славе, посвећеног победи у Великом отаџбинском рату, који је својевремено подигнут у грузијском граду Кутаиси и који је пре неколико година уклоњен према одлуци актуелних власти Грузије.

Пролазе године, деценије, брише се сећање, одлазе учесници Другог светског рата, нестају послератне традиције. Скрнаве се гробнице ослободилаца од фашизма, уништавају се споменици, прећуткује се ко је ратовао на страни фашиста, појављују се неонацистички покрети… Штошта одлази у заборав: хероји, победе, порази, заједничке операције, злочини нациста и њихових савезника, заједничко историјско наслеђе. Ветерани су изложени кривичном гоњењу, остракизму. И опет се повампирује оно против чега су се борили милиони људи – фашизам. Чак и познате јавне личности не стиде се да се представљају као нацисти, да испољавају симпатије према њиховим вођама. „Мајн кампф“ је поново на рафовима продавница. Фашизам мутира, поприма нове форме постојања. Управо због тога очување антифашистичких традиција, супротстављање изобличавању историје рата и његових резултата представља данас један од најзначајнијих друштвених задатака. Он је директно везан за садашњи живот. Историјски опортунизам изазива искушење да се ревидирају догађаји из нашег доба, између осталог и на Балкану. Ради тренутне конјунктуре, „политичке сврсисходности“, усконационалних интереса. На штету истине, жеље људи да нађу мир у души и међу народима.

У данашњем свету од принципијелног значаја је резолуција коју је 19. децембра 2011. године усвојила Генерална скупштина УН и која је насловљена овако: „Недопустивост одређених облика праксе који доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетрпељивости у вези са њима.“ Руски нацрт резолуције против хероизације нацизма подржале су 134 државе, 32 делегације биле су уздржане, а 21 је гласала против. Земље ЕУ биле су уздржане или гласале против. Свој став су објасниле „европском солидарношћу“. Чудно изгледа солидарност која крши принципе УН и иде науштрб антифашистичком темељу савремених европских вредности. Као и прошле године, Србија је међу првима подржала руски нацрт резолуције.

Генерална скупштина УН изразила је својом одлуком забринутост због тога што се у неким државама прославља нацистички покрет, као и бивши чланови организације „Вафен-СС“. Велику бригу изазива то што се постављају споменици и меморијали, спроводе се јавне демонстрације које славе нацистичку прошлост, нацистички покрет и неонацизам, њихове чланове, а оне који су ратовали против антифашистичке коалиције и сарађивали са нацистичким покретом називају учесницима национално-ослободилачких покрета. Изненађује чињеница да на балканском простору, који је натопљен крвљу жртава фашистичких злочина, ничу неонацистички покрети „националног поноса“.

У поменутој резолуцији изражена је забринутост због „непрестаних покушаја скрнављења или рушења споменика подигнутих током Другог светског рата, као и нелегалне ексхумације и преноса посмртних остатака таквих лица“. Нажалост, и споменик совјетском војнику на меморијалном комплексу у Меморијалу ослободиоцима Београда био је подвргнут скрнављењу екстремиста.

Служи на част српској јавности то што је у земљи очувана јака антифашистичка традиција. Вредно је поштовања то што се током последњих година на државном нивоу поново обележавају Дан победе 9. маја и годишњица ослобођења Београда од фашиста. Тих датума на гробове хероја њихова жива браћа по оружју полажу венце, као и захвални потомци. Одржавају се церемоније у знак сећања на жртве фашизма, међу којима су биле многе стотине хиљада Срба. Стрељани Крагујевац је у истом реду са француским Орадуром, чешким Лидицама, белоруским Хатињем. У октобру 1941. године уништено је све цивилно становништво руског села Хацуњ. Као и у Крагујевцу, за једног немачког војника стрељали су стотину Словена. После „дисторзије“ почетком века, улицама српске престонице враћена су имена хероја Југославије – совјетских војних, заповедника маршала Ф. И. Толбухина и генерала В. И. Жданова. Булевар на Новом Београду носи име Црвене армије. У част ослободилаца земље преименоване су улице и у другим местима Србије. Обнављају се, а у низу случајева се и поново подижу споменици совјетским војницима и њиховим југословенским саборцима. На њихово отварање долази велики број људи – и одраслих и деце.

Радује то што се у српској штампи појављују материјали са објективним оценама неједноставних процеса и догађаја у свету и у Србији који се односе како на предратну историју, тако и на период Другог светског рата. Огроман антифашистички рад обавља СУБНОР. Дугујемо свима који су ратовали против фашистичких освајача.

Враћам се на резолуцију Генералне скупштине УН – она нема обавезујући карактер, али апелује на високе моралне и општељудске вредности. Очување антифашистичке традиције и борба против хероизације фашизма треба да се спроводе на свим нивоима – глобалном, државном, друштвеном и личном. Свако од нас носи велики терет одговорности пред будућим генерацијама. Одржавање историјских предавања, округлих столова, семинара, манифестација уз учешће ветерана, писање књига и чланака о Другом светском рату – све ово су својеврсни споменици нашег заједничког наслеђа који омогућавају да се овековечи сећање на оне који су дали животе за нашу садашњост и будућност. Приврженост Србије и Русије антифашистичким традицијама даје увереност у то да ће на нашим заједничким меморијалима Славе увек стајати: „У борби против фашизма били смо и бићемо заједно!“

Амбасадор Русије у Београду
Najzad je rekao nesto pametno i korisno.
 

Schlosser

Iskusan
Poruka
5.015
Naravno, drago mi je zbog toga, štaviše ta ideologija nam daje nabolji primer kako u ime ideologije možemo biti neprijatelji sami sebi...
Niko bolje u ime Idelogije i jednoumlja , nije svoju slavnu istoriju i tradiciju gurnuo pod tepih kao Srbi, to danas opet radimo, samo ovaj put za zastavu koja ima više petokraka...
Više petokraka veće zlo...
Nemoj pogrešno da me razumeš, nisam zakleti neprijatelj Komunizma, ali nacija mi je ipak na prvom mestu....
Srbi su svoju istoriju gurali pod tepih i ranije u zadnja dva veka, kako se koja dinastija menjala, ili cak samo partijska garnitura.
Kako je dolazila koja nova vlast, ono je menjala nazive ulica, premestala spomenike, otimala imovinu, pa i ubijala i hapsila. Nisu to komunjare prve izmislile. Mozda , istina, jesu to uradili najmasovnije, al nisu prvi koji se obracunavaju s prethodnicima.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.