Eric Draven
Veoma poznat
- Poruka
- 13.290
Девет година од 5. октобра
Великим демонстрацијама у којима је учествовало око милион грађана срушен је режим Слободана Милошевића
(Фото Жељко Шафер)
На данашњи дан пре девет година, централном митингу, који је организовала Демократска опозиција Србије, претходили су вишедневни протести и штрајкови организовани због одлуке Савезне изборне комисије према којој је требало да се одржи други круг избора за председника СРЈ. Међутим, према подацима опозиције, кандидат ДОС-а Војислав Коштуница већ у првом кругу убедљиво је победио Слободана Милошевића.
Наиме, на изборима одржаним 24. септембра 2000. лидер ДОС-а Војислав Коштуница је освојио 2.470.304 односно 50,24 одсто гласова бирача, док је Милошевић добио 1.826.799 гласова односно 37,15 одсто гласова.
Тог 5. октобра демонстранти су на плато испред Савезне скупштине дошли колонама аутобуса, аутомобила, камиона док су булдожери пробијали полицијске блокаде којих је дуж путева било много. Полиција је већ у јутарњим сатима употребила сузавац како би спречила демонстранте да уђу у зграду парламента. Упркос томе, блокада је пробијена и демонстранти су ушли у зграду у којој је убрзо букнула ватра као и у згради РТС-а. Убрзо после тога, у руке опозиције почела је да пада једна по једна полицијска станица у Београду, а полицајци су почели да се прикључују демонстрантима.
У демонстрацијама је погинула Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона док је Момчило Стакић из Крупња преминуо од последица срчаног удара. Повређено је 65 људи.
Један од симбола протеста био је и Љубисав Ђокић, познатији као Багериста Џо, који је својим багером предводио протесте.
У априлу 2001. године Слободан Милошевић је ухапшен због финансијских малверзација, а два месеца касније је изручен Хашком трибуналу где му је суђено за геноцид у Босни и Херцеговини, ратне злочине и злочине против човечности у Хрватској и на Косову. Умро је 11. марта 2006. године од инфаркта, у својој ћелији у притвору Хашког трибунала.
Ј. Ц.
-------------------------------------------------------------
Да ли сте задовољни животом у Србији девет година после петооктобарских промена
Наташа Пушеља (39), медицинска сестра, Београд: Страх ме је и да се сетим деведесетих, добро је да је то време остало само ружна историја, чије последице и данас осећамо. Девет година касније осећам се безбедније и слободније, без обзира што се још нисмо до краја обрачунали с хулиганством и примитивизмом.
Дејан Милинковић (36), музичар, Београд: „Жестоки” момци и данас вуку за нос целу државу и сеју страх чак и у самом срцу Београда. За то није крив само неки режим, или ова држава, него и овдашњи менталитет. Поново бих се радо одселио одавде да могу.
Никола Бабић, Нови Сад: Када је дошло до промена нисмо били свесни шта ће нам све стајати на путу. Убиство премијера и неслагања у Демократској опозицији Србије томе је доста допринело. Ситуација је различита од града до града. Но, Србија као држава сада има неупоредиво бољи рејтинг и међу земљама региона и у широј међународној заједници. Управо у промени нашег односа према свету и обрнуто ја видим највећи искорак. Мислим да приоритет у социјалној политици треба више дати положају такозване средње класе која је осетила највећи терет транзиције.
Зоран Петровић, књижевник, Крагујевац: Уместо интелектуалаца који седе у мишјим рупама и ћуте, девет година после петог октобра улицама шетају „хулигани”, што је обичан еуфемизам за убице. Шета и Дража Михаиловић. С Равне горе се преселио у виртуелни гроб коме трага ни гласа нема. Шетају и руски генерали који су погубили своје улице, а ТВ „Бастиља” прошета до скупштине да би показала како је јача од ње. Паре с Кипра су одшетале, а у Закон о јавном информисању ушетала је казнена политика.
Сандра Антал, економиста, Суботица: Тај дан, као и претходне, цео сам провела на улици с хиљадама Суботичана. Звиждали смо, узвикивали пароле и били пуни наде. Промене које су дошле у почетку су и наговештавале да ће се наши животи битно изменити, али сада сам свесна да се то није догодило. У међувремену, прошло је 10 година, завршила сам факултет, добила посао и сада ствари другачије посматрам, али ипак мислим да се ситуација у друштву није променила онолико колико смо то у желели.
Раденко Ђуровић (45), дипл. правника, Ужице: Рата, истина, више нема, не надлећу нас бомбардери, лакше се светом путује. Ипак, животни стандард недовољно расте. Избрисана је средња класа којој би ја требало да припадам. Основни критеријум за напредовање је партијска припадност, а не струка и знање. Нарушен је систем вредности, новац је главно мерило успешности. Посебно брине што су млади људи без икакве шансе за запослење.
Драган Ковачевић (55), директор школе, Чачак: То је била народна буна против рђавог живота, али се сва позитивна снага касније истопила због неодговорности политичара. Сматрам да српски политичари нису дорасли искушењима која им је време наметнуло и из те чињенице полазе све наше муке и невоље. Нити живим боље, нити сам срећнији јер свакодневно око себе, у презадуженој земљи с презадуженим грађанима, гледам како се људи боре за опстанак – каже за Ковачевић.
Милета Поповић, предузетник, Панчево: Колико год се неки трудили да разним конзервансима продуже илузију о дејству петооктобарских промена, извесно је да су ствари измакле контроли. Оно што смо очекивали, и што је обећано, прво се укиселило, онда покварило, а сада је почело већ и да воња. Бојим се да је петом фалио добар четврти октобар, када је ствари требало добро осмислити, а не правити разне компромисе.
E sad sta bi bilo kad bi anketirali citav narod....
