Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.895
Народна библиотека – прва мета немачке авијације пре 80 година
„Марш принца Еугена“ Андреаса Леонарда, емитован преко Радио Берлина у зору 6. априла 1941. године означио је почетак напада на Краљевину Југославију и бомбардовање Београда.
„У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно”, нагласио немачки генерал је Лер на суђењу.
На питање зашто баш Народну библиотеку, одговорио је: „Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа.“
Тог недељног јутра, 6. априла 1941. године, 484 бомбардера Трећег рајха започело је акцију “Страшни суд”, под командом генерал-пуковника Александра Лера, која је за циљ имала уништење Београда.
Након што је народ 27. марта осудио приступање Тројном пакту, група официра је извела пуч збацивши са трона трочлано краљевско намесништво.
Вођство над Југославијом, над више од 14 милиона душа, преузима тек пунолетни Петар ИИ Карађорђевић, који ће владати читавих 19 дана, пре него што напусти земљу.
Хитлер, одучно, након мартовског пуча, планове бомбардовања Југославије и Београда приводи крају.
Београд је 3. априла проглашен “отвореним градом”, а око њега није било јединица противваздушне одбране.
Немачка и њене савезнице Италија, Бугарска и Мађарска напале су Краљевину Југославију без објаве рата.
На предлог Хитлеровог министра пропаганде Гебелса, почетак напада на Југославију и бомбардовање Београда означио је „Марш принца Еугена”, који је компоновао Андреас Леонард. Звуци марша емитовани су преко Радио Берлина у 5.20 сати ујутро, 6. априла 1941. године.
Југославија је у том тренутку поседовала 150 борбено-спремних авиона којима би се могла супротставити непријатељу.
За одбрану Београда одређени су 6. ловачки пук и 1. ваздухопловна ловачка бригада. У првим ваздушним борбама погинула су двојица пилота.
Потпуно су уништена 682 објекта док је знатно оштећено њих 1.601.
Током налета бомбардера страдала је зграда Народне библиотеке. Том приликом је уништен фонд од 354.000 наслова монографских публикација, око 500.000 свезака, 1.365 рукописа.
Страдало је културно наслеђе настајало у периоду између 12. и 17. века.
Пожар је трајао неколико дана.
На Љубљану и Загреб у првој години рата није пала нити једна бомба.
Како се Југославија на северу граничила са Аустријом, која након присаједињења са Немачком постаје интегрални део Трећег рајха, убрзо након првих дана бомбардовања почиње копнено напредовање њихових јединица.
Немачко бомбардовање Југославије прекинуло је везу између југословенских јединица, изазвало неверицу, пољуљало борбену спремност у јединицама и проузроковалу огромну панику, како у позадини тако и на фронту.
Истовремено са нападом на Југославију 6. априла, немачке снаге започелу су операције које су за циљ имале сламање Грчке.
Пошто видим да нико није посветио тему овом догађају...
Данас се навршава 80 година од бомбардовања Београда, тадашње престонице Краљевине Југославије, од стране нацистичких снага.
Као и свака агресорска сила прије и послије њих, Њемци су гађали прво културна добра, јер влада убјеђење да народу прво мора да се избрише културни идентитет, па ће се лако спровести брисање националног.
Сличне методе данас гледамо на Косову и Метохији, гдје се већ дужи временски период уништавају цркве и остала културна добра, како би се збрисао српски идентитет на КиМ-у.
Наше је да памтимо овакве догађаје, да из њих учимо и носимо претходна искуства у неке нове битке.
Слава свим жртвама!
„Марш принца Еугена“ Андреаса Леонарда, емитован преко Радио Берлина у зору 6. априла 1941. године означио је почетак напада на Краљевину Југославију и бомбардовање Београда.
„У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно”, нагласио немачки генерал је Лер на суђењу.
На питање зашто баш Народну библиотеку, одговорио је: „Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа.“
Тог недељног јутра, 6. априла 1941. године, 484 бомбардера Трећег рајха започело је акцију “Страшни суд”, под командом генерал-пуковника Александра Лера, која је за циљ имала уништење Београда.
Након што је народ 27. марта осудио приступање Тројном пакту, група официра је извела пуч збацивши са трона трочлано краљевско намесништво.
Вођство над Југославијом, над више од 14 милиона душа, преузима тек пунолетни Петар ИИ Карађорђевић, који ће владати читавих 19 дана, пре него што напусти земљу.
Хитлер, одучно, након мартовског пуча, планове бомбардовања Југославије и Београда приводи крају.
Београд је 3. априла проглашен “отвореним градом”, а око њега није било јединица противваздушне одбране.
Немачка и њене савезнице Италија, Бугарска и Мађарска напале су Краљевину Југославију без објаве рата.
На предлог Хитлеровог министра пропаганде Гебелса, почетак напада на Југославију и бомбардовање Београда означио је „Марш принца Еугена”, који је компоновао Андреас Леонард. Звуци марша емитовани су преко Радио Берлина у 5.20 сати ујутро, 6. априла 1941. године.
Југославија је у том тренутку поседовала 150 борбено-спремних авиона којима би се могла супротставити непријатељу.
За одбрану Београда одређени су 6. ловачки пук и 1. ваздухопловна ловачка бригада. У првим ваздушним борбама погинула су двојица пилота.
Потпуно су уништена 682 објекта док је знатно оштећено њих 1.601.
Током налета бомбардера страдала је зграда Народне библиотеке. Том приликом је уништен фонд од 354.000 наслова монографских публикација, око 500.000 свезака, 1.365 рукописа.
Страдало је културно наслеђе настајало у периоду између 12. и 17. века.
Пожар је трајао неколико дана.
На Љубљану и Загреб у првој години рата није пала нити једна бомба.
Како се Југославија на северу граничила са Аустријом, која након присаједињења са Немачком постаје интегрални део Трећег рајха, убрзо након првих дана бомбардовања почиње копнено напредовање њихових јединица.
Немачко бомбардовање Југославије прекинуло је везу између југословенских јединица, изазвало неверицу, пољуљало борбену спремност у јединицама и проузроковалу огромну панику, како у позадини тако и на фронту.
Истовремено са нападом на Југославију 6. априла, немачке снаге започелу су операције које су за циљ имале сламање Грчке.
Пошто видим да нико није посветио тему овом догађају...
Данас се навршава 80 година од бомбардовања Београда, тадашње престонице Краљевине Југославије, од стране нацистичких снага.
Као и свака агресорска сила прије и послије њих, Њемци су гађали прво културна добра, јер влада убјеђење да народу прво мора да се избрише културни идентитет, па ће се лако спровести брисање националног.
Сличне методе данас гледамо на Косову и Метохији, гдје се већ дужи временски период уништавају цркве и остала културна добра, како би се збрисао српски идентитет на КиМ-у.
Наше је да памтимо овакве догађаје, да из њих учимо и носимо претходна искуства у неке нове битке.
Слава свим жртвама!
