- Da. Tama kao gusta, neprozirna pojava je beživotna i nesvesna. Medjutim, ona je osnova ili “materijal” za svaki fizički oblik. Duboko u njoj, tačnije iza nje, je sažeta svest/duša. Iza spoljašnje praznine prostora rasprostire se duh/razum. Iz njihovog spoja iskrsava svetlost uma. Njime započinje lanac nastanka i širenja različitih oblika u fizičkom univerzumu.
Ni jedan atom i čestica nije slučajna, već proizilazi iz misli univerzuma da bi se kreirao specifičan materijalni oblik i time realizovala duhovna zamisao ili Ideja. Fizički univerzum je kreacija inteligentne, misaone aktivnosti. Misaona aktivnost se neprestano širi, pa se u fizičkom univerzumu stalno realizuju nove Ideje, tj. nastaju novi oblici.
Univerzum ima živu svesnu dubinu, visinu i širinu. Dubina i visina su nevidljivi potencijali vidljivog, realizovanog univerzuma ili njegove širine. Oni su u sferi koja se nalazi izvan fizičke.
- To mi nije jasno. Pomoglo bi da date opširnije obrazloženje.
- Mada smo u mnogim slučajevima pošli od naše svesti, važno je shvatiti da postoji razlika izmedju svesti u fizičkoj i duhovnoj sferi, kao i Jednoj svesti univerzuma pod kojom hrišćanstvo podrazumeva Boga, hinduizam Brahmana ili taoizam Tao.
- Sada ste me u potpunosti zbunili. Zar to sve nije jedna svest?
- Jeste u krajnjoj suštini. Iza svega je Jedna svest s Jednom Dušom, Jednim Duhom i Jednim Umom. Iz nje proizilazi i duhovno i fizičko. Hrišćanstvo, hinduizam i taoizam govore o Jednom neshvatljivom i neuhvatljivom koje sve stvara. Jednom koje je nevidljivo, a stvara vidljivo. Što je u svemu. Sve je iz Jednog, ali nije Jedno. Ono je unikatno ili jedinstveno.
- Mislio sam da je Jedna svest ono što je duhovno.
- Jedna svest je apsolutna nematerijalnost i bezobličnost koja se nalazi iza duhovnog i fizičkog. Tu svest niko nikad ne može u potpunosti shvatiti. Ona je celokupnost ili puni svesni kapacitet koji sadrži apsolutno sve i realizovano i nerealizovano.
- Mislite potencijalno?
- Da. Samo ta svest ima apsolutnu emocionalnu dubinu, spoznajnu visinu i potencijalnu inteligentu širinu. Uvek je ista. Večno živa, potpuna i savršena, a uvek drugačija pošto se neprestano razvija.
- Kako je to moguće?
- Stalnim prilivom i odlivom novih informacija. Svest je život koji pulsira i diše. Shodno tome nije statična, već dinamična.
- U kom smislu je dinamična i kako diše?
- Neprestano se sažima i širi. Naravno, ne misli se na fizičko disanje i ulazak i izlazak vazduha iz tela, već na izlazak i ulazak Sopstva univerzuma u sebe i iz sebe. Na njegovo razdvajanje i spajanje.
- Zašto se to dešava?
- Sopstvo se na taj način obnavlja, razvija i osmišljava. Spoznaje sebe drugačijeg. Ulaskom se sažima u dušu i postaje ljubav koja sadži sve u jedinstvu. Taj ulazak je jedinstven jer njime istovremeno izlazi iz sebe i uzvisuje se kao duh/razum.
- Znači, Jedna svest ili Sopstvo se razdvaja i deli na dušu i duh, zar ne?
- Da. Sve što postoji unutra kao osećanje izlazi napolje kao informacija. To bi ostalo neproduktivno ili beskorisno, postojalo bi samo po sebi, da prilikom tog procesa ne dolazi do kulminacije u kojoj se ono što je spolja spaja onim što je unutra i postaje, opet, Jedno.
- Kada duša postaje Jedno s duhom onda se ljubav spaja sa znanjem.
- Tako je. Iz toga jedinstva iskrsne Misao/Um kojim Sopstvo zna sebe. Vidi spolja i iznutra i zna istinu. Jedino se to Sopstvo radja iz apsolutne dubine duše i apsolutne visine duha. Taj proces je beskonačno, večno kruženje. Uvek isti, a drugačiji jer se njime stvara nova, drugačija dubina duše, visina duha i samosvest Sopstva.
- Kao kod koke, jajeta i petla. Duh i duša stvaraju misao, a misao pokreće dušu i duh. - nasmejao se David.
- Baš tako. Taj princip je jednostavan, ali ga nije uvek lako razumeti. U fizičkom univerzumu je sve odredjeno. Uzrok uvek prethodi posledici. U nefizičkom ne postoji razlika izmedju uzroka i posledice pošto stvaraju jedno drugo. Uzrok postaje posledica, a posledica uzrok.
- Rekli ste da spojem ljubavi i znanja nastaje Um kao Misao. Da li to znači da Um univerzuma ima samo jednu misao ili ima mnoštvo misli?
- Drago mi je da ste postavili to pitanje. Važno je shvatiti razliku izmedju Jednog Uma univerzuma i mnoštva umova u univerzumu. Um univerzuma uvek ima samo jednu Misao. Ta Misao je apsolutna istina koja u sebi sadrži sliku celog univerzuma ili svakog oblika koji postoji u fizičkom svetu.
- Prema tome bi se reklo da je Um univerzuma misaona sažetost celine ili stanje fokusa i permanentne koncentrisanosti.
- Tako nešto.
- Znači, univerzum je u suštini Jedan život ili svest koja sama sebe stvara, održava i razvija večnom transformacijom u dušu-ljubav, um-misao i duh-razum.
- U nemanifestovanoj suštini je uvek tako, ali ne i u pojavi. U manifestaciji se život razjedinjava kroz mnoštvo tela stvarajući različite egzistencije, svesti i razumevanja. Naša svest je samo deo univerzalne svesti/života. Mi smo mešavina nefizičkog i fizičkog ili suštine i pojave. Zbog toga, pored ljubavi, osećamo i drugačija osećanja, kao što imamo i mnoštvo misli kojima spoznajemo istinu i stvaramo zabludu. Iako osećamo ljubav, ta ljubav se ne može porediti s ljubavlju univerzuma.
Svest univerzuma je čista nematerijalnost ili bezgranična snaga suštine. Fizički oblici ili tela su ograničeni. Ne postoji telo koje može sadžati takvu snagu. Jednostavno bi ga raznelo. Hrišćanstvo celovitost ili jedinstvo Trojstva, koje se nalazi iza fizičkog i duhovnog, naziva Bogom. Jedino Bog ima apsolutnu savršenost i mir, pa ostaje večno skriven i nemanifestovan.
Ni jedan atom i čestica nije slučajna, već proizilazi iz misli univerzuma da bi se kreirao specifičan materijalni oblik i time realizovala duhovna zamisao ili Ideja. Fizički univerzum je kreacija inteligentne, misaone aktivnosti. Misaona aktivnost se neprestano širi, pa se u fizičkom univerzumu stalno realizuju nove Ideje, tj. nastaju novi oblici.
Univerzum ima živu svesnu dubinu, visinu i širinu. Dubina i visina su nevidljivi potencijali vidljivog, realizovanog univerzuma ili njegove širine. Oni su u sferi koja se nalazi izvan fizičke.
- To mi nije jasno. Pomoglo bi da date opširnije obrazloženje.
- Mada smo u mnogim slučajevima pošli od naše svesti, važno je shvatiti da postoji razlika izmedju svesti u fizičkoj i duhovnoj sferi, kao i Jednoj svesti univerzuma pod kojom hrišćanstvo podrazumeva Boga, hinduizam Brahmana ili taoizam Tao.
- Sada ste me u potpunosti zbunili. Zar to sve nije jedna svest?
- Jeste u krajnjoj suštini. Iza svega je Jedna svest s Jednom Dušom, Jednim Duhom i Jednim Umom. Iz nje proizilazi i duhovno i fizičko. Hrišćanstvo, hinduizam i taoizam govore o Jednom neshvatljivom i neuhvatljivom koje sve stvara. Jednom koje je nevidljivo, a stvara vidljivo. Što je u svemu. Sve je iz Jednog, ali nije Jedno. Ono je unikatno ili jedinstveno.
- Mislio sam da je Jedna svest ono što je duhovno.
- Jedna svest je apsolutna nematerijalnost i bezobličnost koja se nalazi iza duhovnog i fizičkog. Tu svest niko nikad ne može u potpunosti shvatiti. Ona je celokupnost ili puni svesni kapacitet koji sadrži apsolutno sve i realizovano i nerealizovano.
- Mislite potencijalno?
- Da. Samo ta svest ima apsolutnu emocionalnu dubinu, spoznajnu visinu i potencijalnu inteligentu širinu. Uvek je ista. Večno živa, potpuna i savršena, a uvek drugačija pošto se neprestano razvija.
- Kako je to moguće?
- Stalnim prilivom i odlivom novih informacija. Svest je život koji pulsira i diše. Shodno tome nije statična, već dinamična.
- U kom smislu je dinamična i kako diše?
- Neprestano se sažima i širi. Naravno, ne misli se na fizičko disanje i ulazak i izlazak vazduha iz tela, već na izlazak i ulazak Sopstva univerzuma u sebe i iz sebe. Na njegovo razdvajanje i spajanje.
- Zašto se to dešava?
- Sopstvo se na taj način obnavlja, razvija i osmišljava. Spoznaje sebe drugačijeg. Ulaskom se sažima u dušu i postaje ljubav koja sadži sve u jedinstvu. Taj ulazak je jedinstven jer njime istovremeno izlazi iz sebe i uzvisuje se kao duh/razum.
- Znači, Jedna svest ili Sopstvo se razdvaja i deli na dušu i duh, zar ne?
- Da. Sve što postoji unutra kao osećanje izlazi napolje kao informacija. To bi ostalo neproduktivno ili beskorisno, postojalo bi samo po sebi, da prilikom tog procesa ne dolazi do kulminacije u kojoj se ono što je spolja spaja onim što je unutra i postaje, opet, Jedno.
- Kada duša postaje Jedno s duhom onda se ljubav spaja sa znanjem.
- Tako je. Iz toga jedinstva iskrsne Misao/Um kojim Sopstvo zna sebe. Vidi spolja i iznutra i zna istinu. Jedino se to Sopstvo radja iz apsolutne dubine duše i apsolutne visine duha. Taj proces je beskonačno, večno kruženje. Uvek isti, a drugačiji jer se njime stvara nova, drugačija dubina duše, visina duha i samosvest Sopstva.
- Kao kod koke, jajeta i petla. Duh i duša stvaraju misao, a misao pokreće dušu i duh. - nasmejao se David.
- Baš tako. Taj princip je jednostavan, ali ga nije uvek lako razumeti. U fizičkom univerzumu je sve odredjeno. Uzrok uvek prethodi posledici. U nefizičkom ne postoji razlika izmedju uzroka i posledice pošto stvaraju jedno drugo. Uzrok postaje posledica, a posledica uzrok.
- Rekli ste da spojem ljubavi i znanja nastaje Um kao Misao. Da li to znači da Um univerzuma ima samo jednu misao ili ima mnoštvo misli?
- Drago mi je da ste postavili to pitanje. Važno je shvatiti razliku izmedju Jednog Uma univerzuma i mnoštva umova u univerzumu. Um univerzuma uvek ima samo jednu Misao. Ta Misao je apsolutna istina koja u sebi sadrži sliku celog univerzuma ili svakog oblika koji postoji u fizičkom svetu.
- Prema tome bi se reklo da je Um univerzuma misaona sažetost celine ili stanje fokusa i permanentne koncentrisanosti.
- Tako nešto.
- Znači, univerzum je u suštini Jedan život ili svest koja sama sebe stvara, održava i razvija večnom transformacijom u dušu-ljubav, um-misao i duh-razum.
- U nemanifestovanoj suštini je uvek tako, ali ne i u pojavi. U manifestaciji se život razjedinjava kroz mnoštvo tela stvarajući različite egzistencije, svesti i razumevanja. Naša svest je samo deo univerzalne svesti/života. Mi smo mešavina nefizičkog i fizičkog ili suštine i pojave. Zbog toga, pored ljubavi, osećamo i drugačija osećanja, kao što imamo i mnoštvo misli kojima spoznajemo istinu i stvaramo zabludu. Iako osećamo ljubav, ta ljubav se ne može porediti s ljubavlju univerzuma.
Svest univerzuma je čista nematerijalnost ili bezgranična snaga suštine. Fizički oblici ili tela su ograničeni. Ne postoji telo koje može sadžati takvu snagu. Jednostavno bi ga raznelo. Hrišćanstvo celovitost ili jedinstvo Trojstva, koje se nalazi iza fizičkog i duhovnog, naziva Bogom. Jedino Bog ima apsolutnu savršenost i mir, pa ostaje večno skriven i nemanifestovan.
Poslednja izmena od moderatora: