Ovo na kraju je najtužniji deo filma koji svakog normalnog čoveka baca u očaj.
"Kada je 1941.Hitler napao Jugoslaviju,stari Vojvoda je kao pomoćnik vrhovnog komandanta krenuo u svoj sedmi rat.Nije napustio zemlju posle kapitulacije.Nemački oficiri su prema njemu postupali s punom uvidjavnošću znajući da je i on časno postupao sa feldmaršalom Makenzenom koga je zarobio 1918.Odbio je ponudu Nojbahera da saradjuje s Nemačkom i kvinsliškom upravom u Srbiji.Duge godine okupacije proveo je zatvoren u kući.Dočeko je oslobodjenje grada 1944.godine.Jednoga dana bahati mladi oslobodioci upali su u kuću starog ratnika,u poznim godinama doživeo je da ga ponize unuci njegovih vojnika iz ranijih ratova.Od zadobijenih povreda preminuo je 19.januara 1945. u 87.godini.Sahranjen je gotovo tajno.Ljudi u kožnim kaputima sprečili su njegove poštovaoce da pridju grobu.Bez zasluženih počasti položen je u skromnu porodičnu grobnicu na novom groblju jedan od najvećih ratnika koje je srpski narod imao u svojoj istoriji."
Ne znam zašto ali sam naprosto ubedjen, kad bi država začeprkala malo po svojim papirima,da bi pronašla ko je toga dana upao u kuću Vojvode Bojovića a još sam ubedjeniji da je neko od njih i dan danas živ, jer ta gamad zna jako dugo da poživi.
