Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 167.920
Око 11 одсто људи у Србији подржава улазак у НАТО, противи се 68, а 21 проценат је неодлучан, резултати су најновијег истраживања Центра за евроатлантске студије
Eвропска унија се једно време неће бавити проширењем, а много је реалније очекивати ширење НАТО-а, закључено је на недавно одржаном скупу у организацији Института за европске студије и Фондације „Ханс Зајдел”, о којем је наш лист прошле недеље известио. Ову тврдњу, на неки начин, поткрепио је и шеф Канцеларије НАТО-а у Србији Ћезаре Маринели, својом изјавом да Србија и НАТО продубљују сарадњу и да наше партнерство постаје све јаче, у свим облицима. С друге стране, искусни дипломата Живадин Јовановић каже за „Политику” да се сарадња с НАТО-ом мора одржати на постојећем нивоу и да би свака друга понуда била „непристојна и увредљива”. Иако је у петак европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан изјавио да је интеграција западног Балкана у ЕУ једини начин да се регион одржи у миру, Јовановић наглашава да се морамо оканути било каквих илузија у вези с приступањем Унији, јер „то време није на видику”.
За Јелену Милић, директорку Центра за евроатлантске студије, политика отворених врата НАТО-а за земље западног Балкана није новост, већ потврђена чињеница. Ипак, Милићева објашњава да ниједна земља не може тек тако да буде „усисана” у НАТО, нити у ЕУ, већ сви кандидати морају да испуне низ предуслова. За дубљу сарадњу Србије и НАТО-а, како истиче, предуслов је формализација односа Београда и Приштине. Најновија истраживања ЦЕАС-а, додаје наша саговорница, показују да 11 одсто људи у Србији подржава улазак у НАТО, 68 одсто испитаника се томе противи, а 21 одсто њих је неодлучно. Занимљиво је да, како каже Милићева, број неодлучних расте, а да је мањи број противника евроатлантских интеграција. Већина испитаника, као што је очекивано, противи се уласку у НАТО због бомбардовања и односа према КиМ.
„У јавности је непознато да Косово није чак ни члан Партнерства за мир, а да је њихов улазак у НАТО јако, јако далеко. Без обзира на то што су добили подршку САД за трансформацију безбедносних снага, Приштина нема подршку НАТО-а. То је званичан став свих 29 земаља чланица, а овим потезом они су угрозили своју евроатлантску будућност. НАТО је политичка, безбедносна и одбрамбена асоцијација у којој све чланице равноправно одлучују”, каже Јелена Милић. Лицемерно је причати, како каже, да ће улазак у НАТО донети стабилност тржишта, стране инвестиције, да морамо да се окренемо будућности и заборавимо на прошлост.
Питање НАТО-а, додаје, не може да се раздвоји од питања бомбардовања. „Та наша прошлост је толико значајна и велика да о њој мора да се прича. Мора да се зна зашто су се неке ствари десиле, које су биле историјске околности, шта је довело до страха међународне заједнице, која је природа сукоба била, шта је узрок бомбардовања, колико је људи погинуло пре, а колико после”, набраја Милићева. Додаје да је неопходан реалан попис жртава последњих ратова, дебата о разлозима бомбардовања, али и новчана помоћ земаља чланица, па и самог НАТО-а.
„Напомињем да није реч о ратној одштети, већ о помоћи. Имамо много еколошких проблема, укључујући и последице хемијских акцидената који су се десили током бомбардовања. То нико не негира, али их не смемо преувеличавати. Када све то сагледамо, можемо водити дебату до евентуалном уласку у НАТО”, додаје наша саговорница. Велико је питање, напомиње, да ли једна мала земља може да функционише у свету савремених изазова и претњи као војно неутрална. Та неутралност, каже, подразумева војну несврстаност, али не и политичку неутралност. Управо тако функционишу Финска и Шведска. Ипак, како каже, то је скуп концепт који ове две земље могу себи да приуште.
„Морамо да размотримо да ли је боље да наша држава делује сама или колективно, с моћним земљама. Није логично остати сам, окружен НАТО земљама, па када вам се нешто деси бићете као несрећна Украјина. Нису то лаке одлуке”, речи су наше саговорнице. Како каже, ЦЕАС је пре две године објавио студију „Примарни инстинкт”, у којем су навели да НАТО мора да буде кључни политички оквир у којем ће бити настављен дијалог Београда и Приштине и консолидација демократије у БиХ. Балкан је, како каже, много стабилнији од када је Црна Гора ушла у НАТО. Очекује се приступање Македоније, а однос НАТО-а према БиХ је компликованији због Републике Српске. Милићева још напомиње да Милорад Додик нема право вета кад је у питању НАТО.
Председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић каже да нема те вредности која нам може бити понуђена у замену за улазак у НАТО. Уколико та понуда за чланства у НАТО-у стигне, како каже, биће то још један притисак на Србију да призна такозвано независно Косово. „ОВК је у НАТО-у од 1999. године, али питање је када ће формално бити проглашено да је Косово у НАТО-у. Зато Србија мора да води рачуна како преговара с Приштином, то је питање наше будућности, слободе и независности”, каже Јовановић.
Сарадња с НАТО-ом, како истиче, мора да остане на истом нивоу, јер Партнерство за мир пружа врло широк оквир за наставак сарадње. „Припрема српске јавности на неке друге сценарије није пристојна. Не занима нас ни Финска, ни Шведска. Ниједна неутрална земаља, као ни наши суседи, немају тако болна историјска искустава с НАТО-ом. Србија не може да сачува себе ако одустане од самопоштовања и поштовања жртава криминалне НАТО агресије од пре 20 година. Не смемо да заборавимо шта је НАТО посејао на Балкану, посебно у Србији”, каже Јовановић. Свима је јасно, како каже, да се нећемо сукобљавати с тако моћном силом, али да не можемо да погазимо жртве и да пређемо преко понижења које нам је приређено.
„Нема те вредности за коју бисмо смо ушли у НАТО. Србија никада није била без сталних притисака са Запада, али они не смеју да нас изведу из равнотеже јер смо најгоре издржали током бомбардовања”, речи су некадашњег министра иностраних послова. Подсећа и да из Приштине и Загреба стижу многе нелегитимне иницијативе преко којих се олако прелази. „Наша власт би сада била срећна да нам укину таксе од 100 одсто. У међувремену је завршено формирање нелегитимне војске, а Приштина сада нуди неки нацрт споразума о нормализацији односа. Преко свега тога се олако прелази. Не потцењујем улогу САД, али ми морамо да реагујемо на незаконите захтеве Приштине”, објашњава наш саговорник.
Када је у питању улазак у ЕУ, Јовановић није претерано оптимистичан и каже да је оно, најблаже речено, „на дугом штапу”. Најважније је, како каже, да спроводимо реформе и усвајамо европске стандарде и законе. „Унија нема капацитета да се посвећује проширењу јер није ни близу решавања својих кризних проблема. Зато Србија мора да се окрене себи, да има европске стандарде. Ни у српској јавности више не пролази теза да је ЕУ једина алтернатива. Говорити о уласку у неку унију без будућности је замајавање. Мислим да су и наши лидери разумели и отуда те изјаве да чак и када би нас позвали у ЕУ сада не бисмо ушли”, речи су Живадина Јовановића.
Политички аналитичар Бранко Радун каже да смо сведоци приближавања Србије НАТО-у, што није спорно, али, како каже – чланство би било. У нашем друштву, подсећа, постоји велики отпор уласку у НАТО, што ствара проблеме политичкој елити. Већина политичара, сматра Радун, подржала би улазак Србије у НАТО, али под условом да је реч о анонимној анкети.
„Имамо ту шизофрену ситуацију која мора да се пресече. Политичари би требало или да прихвате став јавности која се већински противи уласку у НАТО или да покушају да убеде јавност у супротно. Чини ми се да ником није јасно шта бисмо добили приступањем. С друге стране, немамо никакву конкретну понуду. Нико нам не обећава привилегију по питању Косова или Републике Српске ако уђемо у НАТО”, каже Радун и додаје да је завладала хистерија да ће Вашингтон уложити новац у лобирање како би све земље земље на Балкану приступиле НАТО-у. На неки начин, како каже наш саговорник, то је наставак кампање против Русије. Улазак Црне Горе за НАТО не представља неки успех, али шаље симболичну поруку јер је реч о земљи која је некада била блиска Русима. Реч је, како каже, о још једном покушају да се стави тачка на руски утицај на овом простору.
http://www.politika.rs/scc/clanak/418869/NATO-ofanziva-na-zapadni-Balkan
Srbi mrze NATO
Cak ni pripadnici manjinskih naroda u Srbiji ne pordrzavaju NATO u vecini....
Gospodji Jeleni Milic treba objasniti da su Srbi opredeljeni - izabrali smo Rusiju i integracije sa Rusijom.
NATO je okupator i neprijatelj.
Eвропска унија се једно време неће бавити проширењем, а много је реалније очекивати ширење НАТО-а, закључено је на недавно одржаном скупу у организацији Института за европске студије и Фондације „Ханс Зајдел”, о којем је наш лист прошле недеље известио. Ову тврдњу, на неки начин, поткрепио је и шеф Канцеларије НАТО-а у Србији Ћезаре Маринели, својом изјавом да Србија и НАТО продубљују сарадњу и да наше партнерство постаје све јаче, у свим облицима. С друге стране, искусни дипломата Живадин Јовановић каже за „Политику” да се сарадња с НАТО-ом мора одржати на постојећем нивоу и да би свака друга понуда била „непристојна и увредљива”. Иако је у петак европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан изјавио да је интеграција западног Балкана у ЕУ једини начин да се регион одржи у миру, Јовановић наглашава да се морамо оканути било каквих илузија у вези с приступањем Унији, јер „то време није на видику”.
За Јелену Милић, директорку Центра за евроатлантске студије, политика отворених врата НАТО-а за земље западног Балкана није новост, већ потврђена чињеница. Ипак, Милићева објашњава да ниједна земља не може тек тако да буде „усисана” у НАТО, нити у ЕУ, већ сви кандидати морају да испуне низ предуслова. За дубљу сарадњу Србије и НАТО-а, како истиче, предуслов је формализација односа Београда и Приштине. Најновија истраживања ЦЕАС-а, додаје наша саговорница, показују да 11 одсто људи у Србији подржава улазак у НАТО, 68 одсто испитаника се томе противи, а 21 одсто њих је неодлучно. Занимљиво је да, како каже Милићева, број неодлучних расте, а да је мањи број противника евроатлантских интеграција. Већина испитаника, као што је очекивано, противи се уласку у НАТО због бомбардовања и односа према КиМ.
„У јавности је непознато да Косово није чак ни члан Партнерства за мир, а да је њихов улазак у НАТО јако, јако далеко. Без обзира на то што су добили подршку САД за трансформацију безбедносних снага, Приштина нема подршку НАТО-а. То је званичан став свих 29 земаља чланица, а овим потезом они су угрозили своју евроатлантску будућност. НАТО је политичка, безбедносна и одбрамбена асоцијација у којој све чланице равноправно одлучују”, каже Јелена Милић. Лицемерно је причати, како каже, да ће улазак у НАТО донети стабилност тржишта, стране инвестиције, да морамо да се окренемо будућности и заборавимо на прошлост.
Питање НАТО-а, додаје, не може да се раздвоји од питања бомбардовања. „Та наша прошлост је толико значајна и велика да о њој мора да се прича. Мора да се зна зашто су се неке ствари десиле, које су биле историјске околности, шта је довело до страха међународне заједнице, која је природа сукоба била, шта је узрок бомбардовања, колико је људи погинуло пре, а колико после”, набраја Милићева. Додаје да је неопходан реалан попис жртава последњих ратова, дебата о разлозима бомбардовања, али и новчана помоћ земаља чланица, па и самог НАТО-а.
„Напомињем да није реч о ратној одштети, већ о помоћи. Имамо много еколошких проблема, укључујући и последице хемијских акцидената који су се десили током бомбардовања. То нико не негира, али их не смемо преувеличавати. Када све то сагледамо, можемо водити дебату до евентуалном уласку у НАТО”, додаје наша саговорница. Велико је питање, напомиње, да ли једна мала земља може да функционише у свету савремених изазова и претњи као војно неутрална. Та неутралност, каже, подразумева војну несврстаност, али не и политичку неутралност. Управо тако функционишу Финска и Шведска. Ипак, како каже, то је скуп концепт који ове две земље могу себи да приуште.
„Морамо да размотримо да ли је боље да наша држава делује сама или колективно, с моћним земљама. Није логично остати сам, окружен НАТО земљама, па када вам се нешто деси бићете као несрећна Украјина. Нису то лаке одлуке”, речи су наше саговорнице. Како каже, ЦЕАС је пре две године објавио студију „Примарни инстинкт”, у којем су навели да НАТО мора да буде кључни политички оквир у којем ће бити настављен дијалог Београда и Приштине и консолидација демократије у БиХ. Балкан је, како каже, много стабилнији од када је Црна Гора ушла у НАТО. Очекује се приступање Македоније, а однос НАТО-а према БиХ је компликованији због Републике Српске. Милићева још напомиње да Милорад Додик нема право вета кад је у питању НАТО.
Председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић каже да нема те вредности која нам може бити понуђена у замену за улазак у НАТО. Уколико та понуда за чланства у НАТО-у стигне, како каже, биће то још један притисак на Србију да призна такозвано независно Косово. „ОВК је у НАТО-у од 1999. године, али питање је када ће формално бити проглашено да је Косово у НАТО-у. Зато Србија мора да води рачуна како преговара с Приштином, то је питање наше будућности, слободе и независности”, каже Јовановић.
Сарадња с НАТО-ом, како истиче, мора да остане на истом нивоу, јер Партнерство за мир пружа врло широк оквир за наставак сарадње. „Припрема српске јавности на неке друге сценарије није пристојна. Не занима нас ни Финска, ни Шведска. Ниједна неутрална земаља, као ни наши суседи, немају тако болна историјска искустава с НАТО-ом. Србија не може да сачува себе ако одустане од самопоштовања и поштовања жртава криминалне НАТО агресије од пре 20 година. Не смемо да заборавимо шта је НАТО посејао на Балкану, посебно у Србији”, каже Јовановић. Свима је јасно, како каже, да се нећемо сукобљавати с тако моћном силом, али да не можемо да погазимо жртве и да пређемо преко понижења које нам је приређено.
„Нема те вредности за коју бисмо смо ушли у НАТО. Србија никада није била без сталних притисака са Запада, али они не смеју да нас изведу из равнотеже јер смо најгоре издржали током бомбардовања”, речи су некадашњег министра иностраних послова. Подсећа и да из Приштине и Загреба стижу многе нелегитимне иницијативе преко којих се олако прелази. „Наша власт би сада била срећна да нам укину таксе од 100 одсто. У међувремену је завршено формирање нелегитимне војске, а Приштина сада нуди неки нацрт споразума о нормализацији односа. Преко свега тога се олако прелази. Не потцењујем улогу САД, али ми морамо да реагујемо на незаконите захтеве Приштине”, објашњава наш саговорник.
Када је у питању улазак у ЕУ, Јовановић није претерано оптимистичан и каже да је оно, најблаже речено, „на дугом штапу”. Најважније је, како каже, да спроводимо реформе и усвајамо европске стандарде и законе. „Унија нема капацитета да се посвећује проширењу јер није ни близу решавања својих кризних проблема. Зато Србија мора да се окрене себи, да има европске стандарде. Ни у српској јавности више не пролази теза да је ЕУ једина алтернатива. Говорити о уласку у неку унију без будућности је замајавање. Мислим да су и наши лидери разумели и отуда те изјаве да чак и када би нас позвали у ЕУ сада не бисмо ушли”, речи су Живадина Јовановића.
Политички аналитичар Бранко Радун каже да смо сведоци приближавања Србије НАТО-у, што није спорно, али, како каже – чланство би било. У нашем друштву, подсећа, постоји велики отпор уласку у НАТО, што ствара проблеме политичкој елити. Већина политичара, сматра Радун, подржала би улазак Србије у НАТО, али под условом да је реч о анонимној анкети.
„Имамо ту шизофрену ситуацију која мора да се пресече. Политичари би требало или да прихвате став јавности која се већински противи уласку у НАТО или да покушају да убеде јавност у супротно. Чини ми се да ником није јасно шта бисмо добили приступањем. С друге стране, немамо никакву конкретну понуду. Нико нам не обећава привилегију по питању Косова или Републике Српске ако уђемо у НАТО”, каже Радун и додаје да је завладала хистерија да ће Вашингтон уложити новац у лобирање како би све земље земље на Балкану приступиле НАТО-у. На неки начин, како каже наш саговорник, то је наставак кампање против Русије. Улазак Црне Горе за НАТО не представља неки успех, али шаље симболичну поруку јер је реч о земљи која је некада била блиска Русима. Реч је, како каже, о још једном покушају да се стави тачка на руски утицај на овом простору.
http://www.politika.rs/scc/clanak/418869/NATO-ofanziva-na-zapadni-Balkan
Srbi mrze NATO
Cak ni pripadnici manjinskih naroda u Srbiji ne pordrzavaju NATO u vecini....
Gospodji Jeleni Milic treba objasniti da su Srbi opredeljeni - izabrali smo Rusiju i integracije sa Rusijom.
NATO je okupator i neprijatelj.
