Quantcast

50 НАЈМОЋНИЈИ СТРАНАЦА У СРБИЈИ ???!!!

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.729
Snaga novca i premoć politike
50 najmoćnijih stranaca u Srbiji

| 26. 01. 2011. - 22:00h |

Lista 50 najmoćnijih stranaca u Srbiji nedvosmisleno pokazuje da se naša zemlja, ma koliko sami mislili drugačije, svrstala u red država u kojima je gotovo nemoguće razdvojiti snagu kapitala i moć kojom raspolažu političari. Srazmerno ekonomskoj moći multinacionalnih kompanija koje su se nakon 2000. godine pojavile u Srbiji, danas je sasvim merljivo odrediti i njihov konkretan uticaj na ekonomski život ne samo u sredinama u kojima im se nalaze postrojenja ili predstavništva, već i u čitavoj zemlji.







Ništa drugačije nije ni sa moći kojom raspolažu političari - u zavisnosti od veličine, snage i pozicije država koje predstavljaju, sasvim realno se može ukazati i na uticaj koji diplomate ostvaruju u zemljama u kojima “gostuju”. A kada se lista čak i ovlaš pogleda, jedno je lako uočljivo - na njoj nema pojedinaca iza kojih ne stoji sila moći i novca.


Kriterijumi kojima se rukovodimo praveći liste moćnih



  • lakoća ostvarivanja ciljevan
  • prepoznatljivost u javnosti
  • finansijski i politièki uticaj
  • lični autoritet i ugled institucije koju predstavljaju
  • lična harizma
Zbog svega toga odgovor na pitanje ko su najmoćniji stranci u Srbiji, nije nimalo jednostavan. U odgovoru su isprepletani i političari i biznismeni, bankari i vlasnici medija, predstavnici svih nacija i korporacija koje imaju potrebu ili interes da budu u Srbiji. Gotovo da nema države iz Evropske Unije, Ameriku i Rusiju i da ne pominjemo, čiji državljani nisu prisutni u ekonomskom i političkom životu naše zemlje.

Naravno, zbog okolnosti u kojima se Srbija nalazi, zbog istorijskih balasta i nužde da ubrzano krene dugačkim putem koji vodi ka evropskoj zajednici, sasvim je prirodno i očekivano što se među najmoćnijima nalaze i oni koji nas posećuju tek povremeno, ali u svojim u rukama i izveštajima poseduju moć da nam olakšaju, ili pak otežaju put kojim smo krenuli.

Nezaobilazna je činjenica da boljitak naše zemlje već gotovo punu deceniju u najvećoj meri zavisi od saradnje sa svetom, kojem su ovde danas vrata otvorena koliko nikada ranije nisu bila. Takođe, činjenica je i da je za razliku od brojnih mešetara koje nam je nekadašnji državni vrh tokom 90-ih godina prošlog veka servirao kao “spasioce dostojanstva i ekonomije”, današnja slika potpuno drugačija. Među današnjim moćnim strancima, od kojih se veliki broj gotovo odomaćio u Srbiji, nema takozvanih ljudi iz senke o čijim bi namerama i činjenju mogli tek da nagađamo. Bez obzira da li su naši moćni gosti Grci, Englezi, Austrijanci, Francuzi, Nemci, Rusi ili Amerikanci, jasno je da njihov interes nije u suprotnosti sa našim željama i ciljevima.(!!!!!!!!!!!!!!!)

Na osnovu liste koja je pred vama primetno je da među strancima ima dosta novih imena u odnosu na prošlu godinu. Bez obzira na to, jer se mnogi menjaju po isteku mandata ili im političke ambicije i učinak otvaraju perspektive za neka druga podneblja i nove izazove, mnogi su u Srbiju doneli nešto novo, uz zajednički napor da nam kroz predstavljanje institucija, kompanija i država u čije ime dolaze, pomognu na putu koji smo izabrali. A bez njihove pomoći, kao i uz uvažavanje i poštovanje standarda koje su sa sobom doneli, takva vrsta napora bila bi uzaludna. (ахахахахаха)

1. Kiril Kravčenko (1)

Generalni direktor Naftne industrije Srbije od februara 2009. Mladi doktor ekonomskih nauka, rođen 1976. godine, bio je jedan od najboljih studenata Univerziteta Lomonosov. Ima veoma bogatu poslovnu karijeru, a iskustvo je sticao u Sibiru, Latinskoj Americi i Evropi. Zamenik je i generalnog direktora za upravljanje inostranim aktivima „Gaspromnjefta“. Po dolasku u Srbiju kazao je da je NIS dijamant kome je potrebna obrada. U 2010. uspeo je da ostvari planirano - većim delom je završena reorganizacija ovog giganta, investirane su stotine miliona dolara i posle duže vremena NIS je poslovao pozitivno.

2. Đovani de Filips (2)

Direktor preduzeća „Fijat automobili Srbija“. Italijanski automobilski gigant je krajem decembra 2009. uplatio 98 miliona evra i postao većinski vlasnik Fabrike automobila u Kragujevcu sa 67 odsto kapitala. Uprkos skeptičnih prognoza da će usred svetske ekonomske krize ulaganje u automobilsku industriju, jednu od najjače pogođenih finansijskom krizom, imati efekta, pokazalo se da je odluka „Fijata“ bila ispravna. Ujedno, rezultati koje je ostvarila fabrika u Kragujevcu demantovali su zlonamerne tvrdnje da je dolazak Italijana samo marketinški potez. Sa proizvodnih traka u 2011. sići će i dva nova modela B i C klase.

3. Volfram Mas (6)
Ambasador Nemačke u Srbiji, najvećeg bilateralnog donatora naše zemlje i najznačajnijeg privrednog partnera. Prema Masovim rečima, nemački investitori su zainteresovani za dalja ulaganja u Srbiju, a do danas su uložili 1,5 milijardi evra. U političkim stavovima Srbija u ambasadoru Nemačke ima čvrstog saveznika koji podržava politiku „korak po korak“. Njegov stav je da priznanje nezavisnosti Kosova nije jedan od uslova za prijem Srbije u EU, kao i da se od Srbije ne traži ništa što se ne traži i od drugih zemalja. „Srbija konstantno napreduje ka Evropskoj uniji, a isključivo od nje zavisi koliko će taj proces trajati“, izjavio je Mas.

4. Jelko Kacin (-)

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Njegove ocene o pozitivnim promenama u našoj zemlji na putu evropskih integracija direktno su uticale na odluku da se sa Srbijom ratifikuje sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. „U prethodne dve godine bili smo svedoci napretka Srbije u sprovođenju reformi, a posle ratifikacije SSP uslediće snažna poruka podrške Srbiji na putu ka EU“, izjavio je Kacin. On je pohvalio Srbiju zbog kompromisnog usvajanja zajedničke rezolucije sa EU o Kosovu u Generalnoj skupštini UN, ali i upozorio da je „borba protiv korupcije i organizovanog kriminala ključna za uspeh evropskih integracija“.

5. Ćel Marten Jonsen (3)
Direktor „Telenora“, sedmog po veličini mobilnog operatora na svetu sa mrežom vrhunskog kvaliteta i brojnim uslugama. Jonsen je i viši potpredsednik „Telenora“ za srednju i istočnu Evropu i član upravnog odbora „VimpelComa“. Od 2001. do 2006. radio je kao potpredsednik „Telenora“ zadužen za aktivnosti fiksne telefonije u Rusiji i Zajednici Nezavisnih Država. Pre nego što se pridružio „Telenoru“ 2000. godine radio je za norvešku grupu „Norsk Hydro“ na izvršnim funkcijama, kao direktor nacionalnih operacija u Ukrajini i kao direktor u regionalnoj centrali za ZND, Afriku i Latinsku Ameriku.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.729
6. Hildegard Gacek (9)

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od svih stranaca verovatno je najmanje prisutna u javnosti, što nikako ne umanjuje njen značaj i moć. Banka koju predstavlja u vlasništvu je 61 države, a od 2001. kroz kredite je direktno investirala u Srbiju preko dve milijarde evra, uglavnom u infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i kompanije, a zahvaljujući povoljnim kreditima domaćim bankama izbegnuti su teži efekti ekonomske krize. Pre dolaska u Beograd, Gacekova je tokom karijere duge 25 godina znanje i iskustvo sticala u Velikoj Britaniji, na Kavkazu i u Rumuniji.

7. Meri Vorlik (-)
Pre godinu dana Meri Brus Vorlik položila je zakletvu kao ambasadorka SAD u Srbiji. Doputovala je u Beograd 22. januara, a predala akreditive predsedniku Borisu Tadiću 28. januara 2010. U diplomatskoj službi SAD je od 1983. i poznata je kao ekspert za Rusiju. Bila je, između ostalog, specijalni savetnik predsedniku i obavljala dužnost Direktora za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost, a od 2004. do 2008. radila je kao Direktor kancelarije za Rusiju pri Stejt departmentu. Magistrirala je pravo i diplomatiju. Udata je za Džejmsa B. Vorlika, ambasadora SAD u Bugarskoj.

8. Skip Bornhiter (8)
Regionalni direktor kompanije „Filip Moris“ za jugoistočnu Evropu u čijem je vlasništvu kompanije DIN Fabrika duvana u Nišu, donedavno i predsednik Američke privredne komore u Srbiji. Direktori „Filipa Morisa“, BAT-a i „Japan tobaka“ saopštili su da su veoma razočarani potezom Vlade Srbije zbog povećanja akciza. „Rekli su nam da imaju rupu u budžetu i da je to najbolje rešiti povećanjem akcize”, rekao je Bornhiter. Prema procenama proizvođača cigareta, budžet Srbije bi 2011. od akciza na cigarete trebalo da dobije 17 odsto više novca nego 2010, odnosno oko 88 milijardi dinara.

9. Minos Kirjaku (-)
Vlasnik grčke televizijske stanice „Antena“ koji je kupio Televiziju „Foks“ za jedan dolar i obavezao se da preuzme dug koji se procenjivao na 5,6 miliona evra. Pod njegovim vođenjem ova TV kuća, u međuvremenu s novim imenom „Prva“, znatno je podigla gledanost svog programa i počela da se nameće kao jedan od lidera u takozvanim lakim sadržajima i atraktivnom filmskom programu. Uporedo sa razvojem Televizije „Prva“ i velikim ulaganjem u nove sadržaje, Kirjaku se sve češće pominje i kao sveži kupac još jedne televizije s nacionalnom frekvencijom - RTV B92.

10. Vladimir Koldin (10)
Direktor rusko-srpske kompanije „Jugorosgasa“ u kojem većinsko vlasništvo ima „Gasprom“. Kompanija od 2007. posluje pozitivno i od osnivanja planira gradnju gasovoda kroz našu zemlju. Za Koldina je, kako kaže, važnije da projekat „Južni tok” bude realizovan, nego izbor mesta gde će gasovod ući u našu zemlju. Koldin ističe da je cena gasa u Srbiji „vrlo komforna” i da je u tom smislu naša zemlja povlašćena. “Interes ‘Jugorosgasa’ nije da povećanjem marže odbije i ono malo potencijalnih potrošača koji bi da u svoja domaćinstva uvedu gas, već da taj broj bude veći”, kaže Koldin.


11. Metju Parkins (15)
Generalni direktor “Ju-Es stila Srbija”, najvećeg izvoznika u našoj zemlji. Od decembra prošle godine Perkins je i prvi potpredsednik Američke privredne komore u Srbiji. Od 2003. do 2006. radio je u “Ju-Es stilu Srbija”, posle čega se vratio u železaru u Detroitu, a odatle je 2007. premešten za potpredsednika slovačke čeličane “Košice”. Perkins je odgovoran za sve aktivnosti ovog giganta u pogonima koje ima u Smederevu, Šapcu i Kučevu.

12. Oliver Regl (7)
Predsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“, poslovno prisutan u Srbiji od osnivanja prve ekspoziture, čemu je u ogromnoj meri pridoneo i ličnim angažmanom. Dobio je priznanje „Naj bankar“ koje je časopis „Ekonomist“ ustanovio za ukupne poslovne rezultate, etičko poslovanje i odnos prema konkurenciji i klijentima. Pod njegovim rukovođenjem “Rajf­ajzen banka” je dobila nagradu “Najbolje iz Srbije” kao najbolji inostrani korporativni brend koji posluje u našoj zemlji.

13. Lu Brefor (-)
U julu 2010. Lu Brefor je na mestu šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji zamenio Sajmona Greja, koji je pred kraj mandata posebno ukazivao na našu neefikasnost. “Za nas je veoma značajno da se projekti realizuju po planu. Tako je nama lakše da vam pomažemo”, rekao je Brefor, naglasivši da prioritet SB u Srbiji ostaje finansiranje izgradnje puteva. On je ocenio da bi Srbija mogla da poboljša život svojih građana ako reformiše privredu i institucije po ugledu na Irsku, koja je od 1960. do 2008. povećala dohodak po stanovniku sa oko 1.000 na više od 60.000 dolara.

14. Aleksandar Konuzin (18)
Dosadašnji rad ambasadora Rusije Aleksandra Vasiljeviča Konuzina, koji je u Srbiju st­igao u aprilu 2008, obeležili su dolazak moćnih ruskih kompanija i poseta predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva. Političari ga opi­suju kao diplomatu starog kova sa izuzetnim isku­stvom. U diplomatiji je od 1971. godine, a radio je u ambasadama Rusije u Kamerunu, Gabonu, Alžiru, Francuskoj, u stalnoj misiji Rusije u UN u Njujorku…

15. Tanasis Kacirumpas (-)
Predsednik Upravnog od­bora „Vip mobajla“ na ovoj poziciji je nasledio Aleksandra Šperla. Kompanija “Vip mobajl” zabeležila je veliki rast i postala jedan od vodećih operatora mobilne telefonije. Kacirumpas je odrastao i školovao se u SAD i poseduje dve diplome tehničkih fakulteta. Punih 15 godina je angažovan u oblasti telekomunikacija, a bogato međunarodno iskustvo stekao je radeći za nekoliko velikih mobilnih operatera u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

16. Ivica Todorić (12)
Vlasnik „Agrokora“, najveće privatne kompanije u Hrvatskoj, koji je u Srbiju ušao 2003. kupovinom „Frikoma”, godinu kasnije „Dijamanta”, posle čega je usledila kupovina brojnih drugih preduzeća. Poseduje lanac marketa “Idea” i preko firmi u Srbiji „Agrokor” godišnje ostvari promet od 600 miliona evra. Izjavio je da u Srbiji ima mnogo više mogućnosti za ulaganje nego u svojoj zemlji, kao i da bi zajedno sa srpskim kompanijama mogao da sarađuje u širenju na tržištu EU.

17. Filipos Karamanolis (20)
Predsednik Izvršnog odbora “Eurobank EFG” koja se od osnivanja u Srbiji 2003. godine pozicionirala među vodećim bankama na tržištu. Od marta 2006. “Eurobank EFG” je postala i vlasnik “Nacionalne štedionice”. Dobitnici su godišnjeg priznanja Kluba privrednih novinara, kao i nagrade “Virtus” za doprinos lokalnoj zajednici. Već pet godina 50 najboljih apsolvenata i studenata završnih godina državnih univerziteta u Srbiji banka nagrađuje stipendijama.

18. Ivan Nesterenko (22)
Generalni direktor „Tetrap­aka“ za bivše jugoslovenske republike i Albaniju. Fabrika u Gornjem Milanovcu svojevremeno je proglašena za najbolju u svetu po efikasnosti štampe, a “Tetrapak” je od 1997. godine, kada je kupljena fabrika u Gornjem Milanovcu, u njenu modernizaciju, kadrove i objekte uložio preko 30 miliona evra, što je omogućilo znatno uvećanje kapaciteta proizvodnog procesa. Investiranjem u sistem za hlađenje vode, fabrika je istovremeno obezbedila uštedu električne energije za 20 odsto.

19. Ernst Bode (25)
Generalni direktor „Meser tehnogasa“ u Srbiji i regionalni direktor vodeće kompanije za proizvodnju industrijskih, medicinskih i specijalnih gasova, kao i prateće industrijske i medicinske opreme. U odnosu na 2005. “Meser” je duplirao prihode, a od 1997. ulaganjem od preko 110 miliona evra kompanija je modernizovala postrojenja u osam gradova, od kojih se glavna nalaze u Smederevu i Nišu i predstavljaju važne proizvodne izvore za region Balkana. Proglašeni su za najbolji strani korporativni brend u Srbiji na konkursu „Najbolje u Srbiji“.

20. Sotiris Janopulos (-)
Generalni direktor “Koka-Ko­le” u Srbiji, koji je pretho­dno pet godina bio na istoj poziciji u Rumuniji. Kom­pa­nija ovde posluje od 1997, kada je kupovina “IBP Beograd” predstavljala najveću inostranu investiciju u tadašnjoj SR Jugoslaviji. Poveća­vanjem proizvodnih kapaciteta i širenjem poslovanja, do sada je na domaćem tržištu uloženo preko 200 miliona evra. U “Koka-Kola” sistem u Srbiji u poslednjih nekoliko godina uključeni su i “Vlasinka”, punionica “Rosa vode” i “Fresh&Co”, a proizvodi se izvoze u BiH, Makedoniju, Bugarsku, Hrvats­ku, Grčku i Mađarsku.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.729
21. Armando Varikio (31)
Ambasador Italije u Beogradu od marta 2009. godine. Dolaskom Varikija, Italija postaje jedan od glavnih partnera Srbije u političkom i ekonomskom pogledu. Ambasador Italije je inicijator sklapanja strateškog partnerstva između dve zemlje, a Italija takve odnose ima samo sa Francuskom, Nemačkom i Velikom Britan­ijom. Uz Grčku, Italija je glavni zagovornik ulaska Srbije u EU 2014. godine.

22. Majkl Devenport (-)
Ambasador Velike Britanije u Srbiji od novembra 2010. Neposredno pre ovog imenovanja bio je direktor Direktorata za Rusiju, centralnu Aziju i Južni Kavkaz u Forin ofisu u Londonu. Između 2007. i 2010. savetovao je ministre inostranih poslova o odnosima Velike Britanije sa Rusijom i širim regionom i bio je zadužen za mrežu od 12 diplomatskih predstavništava. Obavljao je različite dužnosti u britanskim misijama u Kairu, Varšavi, Moskvi i UN.

23. Majkl Harvi (-)
Direktor Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) za Srbiju. Od 2001. godine USAID je investirao preko 725 miliona dolara u realizaciju nekoliko hiljada projekata u Srbiji i Crnoj Gori koji su ostvareni u saradnji sa lokalnim partnerima.
24. Kostin Bork (24)
Generalni direktor beočinske fabrike cementa „Lafarž“. Prema Borkovim rečima, postoje znaci da građevinska industrija u Srbiji izlazi iz recesije, ali da i dalje nema mnogo projekata koji bitnije utiču na oživljavanje privrednog ambijenta. Francuski gigant “Lafarž grupa” ima više od 2.000 fabrika u 78 zemalja i preko 78.000 zaposlenih.

25. Dik Marti (-)
Specijalni izvestilac Evropske unije izveštajem o zločinima na Kosovu iznenadio je i šokirao ceo svet. Najvažniji svetski mediji od tada se intenzivno bave temom zločina koje su nad Srbima na Kosovu počinili pripadnici OVK i švercom njihovih organa po Evropi.

26. Serž Bramerc (-)
Glavni tužilac Haškog tribunala. Njegovi izveštaji o saradnji Srbije sa Hagom u velikoj meri usmeravaju stavove SAD i EU o našoj zemlji. Iako su Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje na slobodi, Bramercove ocene o ponašanju Srbije mogu se oceniti kao pozitivne.

27. Gustavo Navaro (21 )
Direktor „Holcima“, koji je vlasnik Fabrike cementa u Popovcu kod Paraćina i Fabrike za proizvodnju betona u Krnjači. Godišnji kapaciteti cementare su 1.350.000 tona cementa i veziva za zidanje i malterisanje.
28. Kristof Rat (42)
Od jula 2007. član Upra­vnog odbora „Viner štediše osiguranja“ koje na srpskom tržištu posluje od 2003. godine. Radi se o vodećem austrijskom osiguravajućem društvu koje posluje u istočnoj i centralnoj Evropi, s tradicijom dužom od 180 godina.

29. Harald Kube (32)
Direktor “BASF Srbija”. “BASF grupa” je najveći hemijski koncern na svetu, a proizvodni program obuhvata naftu i gas, hemikalije, plastične mase, proizvode za oplemenjivanje, sredstva za zaštitu bilja i fine hemikalije. Kube je do dolaska u Srbiju bio direktor prodaje pesticida za Ukrajinu, Moldaviju i kavkasku regiju.

30. Maks Vinterfeld (30)
Direktor “Štampa sistema” koja je u stoprocentnom vlasništvu medijske grupacije VAC. Vinterfeld je nekadašnji generalni direktor “Poršea” za Srbiju i Crnu Goru.

31. Fransoa Gzavije Denio (-)
U septembru prošle godine imenovan za ambasadora Francuske u Srbiji. Ovaj otac četvoro dece govori nemački, engleski, španski i italijanski, a u diplomatiji je od 1981. godine. Odlikovan je ordenom zasluga za poljoprivredu u rangu oficira i vitez je Legije časti.

32. Tošio Cunozaki (34)
Ambasador Japana. Cun­ozaki je, poput svog prethodnika Tadašija Nagaija, pokazao da će ostaviti dubok trag u odnosima Japana i Srbije. Redovno učestvuje u humanitarnim aktivnostima, a Japan nastavlja sa davanjem nesebične pomoći. Do sada je Vlada Japana samo u obrazovnom sistemu Srbije realizovala 54 projekta.

33. Đankarlo Miranda (33)
Zamenik predsednika izvršnog borda direktora „Banke Inteze“ koja nekoliko godina zaredom dobija titulu najbolje banke u Srbiji.

34. Hristo Krušarski (36)
Generalni direktor „Trajala“ je krajem 2010. saopštio da je kompanija izašla iz krize i da “Trajal” u 2011. planira proi­z­vodnju vrednu oko 50 miliona evra, a najveći deo proizvoda otići će u izvoz: na tržišta Engleske, Nemačke, Holandije, Francuske, Rumu­nije, Bugarske, Mađarske... “Trajalove” gume su i na tržištima Rusije, Brazila, Sirije i Egipta.

35. Kristijan Kring (35)
Generalni direktor kompanije „Japan tobako internešenel“ za zapadni Balkan. Kring je zajedno s predstavnicima drugih duvanskih kompanija u našoj zemlji oštro kritikovao potez Vlade Srbije o dodatnom povećanju akciza na cigarete.

36. Mihael Šmit (39)
Direktor delegacije nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru.

37. Andreas Binder (48)
Generalni direktor “Merce­des Benca” za Srbiju i Crnu Go­ru, i član borda direktora „Dajmlera“ za centralnu i istočnu Evropu, Afriku i Aziju. “Mercedes Benc” je lider na tržištu luksuznih, a sve više i komercijalnih vozila. Ujedno, u premijum segmentu drži prvo mesto po prodaji putničkih automobila u 2010. godini.

38. Hristos Cemberas (19)
Generalni direktor “Grand kazina”, jedne od najvećih investicija u Beogradu i potpredsednik Helenske poslovne zajednice u Srbiji.

39. Daglas Laferti (-)
Generalni direktor kompanije “Britiš-Ameriken tobako” za Srbiju i Crnu Goru. Laferti je došao u Srbiju sa mesta finansijskog direktora za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Bukureštu. Karijeru u BAT-u je započeo u centrali u Londonu 2001, a tokom rada u kompaniji bio je i finansijski direktor za Grčku, Maltu, Kipar i Izrael.
40. Marko Mrzel (37)
Direktor kompanije „Gor­enj­e“ za Srbiju. U našoj zemlji “Gorenje” je do sada otvorilo osam specijalizovanih studija u kojima se prodaje sva tehnička roba neophodna za domaćinstva.

41. Georgios Papanastasiou (-)
Predsednik Izvršnog odbora „Alfa banke Srbija“. Diplomirao je ekonomiju na Aristotel univerzitetu u Solunu i magistrirao poslovno upravljanje na Bentli koledžu u SAD.

42. Dimitros Kipreos (42)
Šef misije OEBS-a u Beogr­adu. Bio je ambasador Grčke u Mađarskoj, Rusiji i Nemačkoj. U vreme grčkog predsedavanja EU bio je oficir za vezu međunarodne konferencije o bivšoj Jugosl­aviji i učestvovao u radu posrednika EU lorda Dejvida Ovena. Govori grčki, engleski, francuski, italijanski, nemački i ruski.

43. Konstantin Kostjukov (43)
Direktor baleta Narodnog pozo­rišta u Beogradu. Ba­letsk­u školu završio je Kijevu i postao stalni član ansambla tamošnjeg nacionalnog teatra. Zbog statusa emigranta odbio je angažman u Kanadi, te je 1990. godine došao u Beograd i odmah postao prvak baleta Narodnog pozorišta. Dobitnik je mnogih internacionalnih nagrada.

44. Hana Hubačkova (-)
Ambasadorka Republike Češke u Beogradu od 2008. godine. Izuzetno se zalaže za ukidanje viza građanima Srbije.

45. Georg Grasl (-)
Predsednik kompanije “Hen­k­el Srbija” od 1. juna 2010. Na ovu poziciju je došao nakon šestogodišnje funkcije direktora Lanca snabdevanja za centralnu i istočnu Evropu “Henkelovog” sektora “Deter­d­ženti i kućna hemija”. Georg Grasl je u kompaniji „Henkel“ duže od 20 godina.

46. Mark Loven (44)
Dopisnik Bi-Bi-Sija iz Beo­gradu. Britanska medijska kuća jedna je od retkih koja je odlučila da zadrži svoje stalno dopisništvo u Srbiji, a Loven se pokazao kao odmereni tumač događanja u našoj zemlji.

47. Vasilis Kakagiotis (45)
Generalni direktor kompanije “Veropulos” koja u Srbiji poseduje prodajne objekte „Super Vero“.

48. Svetlana Tolmačeva (-)
Predsednica Izvršnog odbora “Prokredit banke”. Prema njenim rečima, u Srbiji trenutno nema velikog interesovanja za investicione kredite, a najtraženiji su subvencionisani krediti za održavanje likvidnosti i krediti za obrtna sredstva.

49. Tomaž Križaj (46)
Direktor “Tuš Trade”, kompanije koja je za kratko vreme u Srbiji otvorila nekoliko supermarketa.

50. Aleksander Tojč (50)
Generalni direktor kompanije „Adria Media Serbia“, koji na to mesto dolazi sa mesta direktora strategije i razvoja kompanije „G+J International“. U Srbiji iz­daju „Cosmopolitan“, „Me­n’s Health“, „National Geographic“, „Elle“, „Lisa“, „Story“, „Moj stan“…

*****************************************************************************************

Скоро нисам прочитао већи дупеувлакачки текст од овога из швапског "Блиц"-а... е, како смо ниско пали...
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.729
То само показује који је ниво окупације у држави.
Написали текст у који су сасвим тенденциозно и подло поред неколико Руса УНЕЛИ СВЕ САМЕ БЕЛОСВЕцКЕ ЛИХВАРЕ којима још јадни Срби треба да буду захвални...
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.729
ima dosta grchkih imena
Па наравно када је АМЕРИЧКИ ГРК (који уопште и не зна грчки језик) ПРЕДСЕДНИК ГРЧКЕ И ПРЕДСЕДНИК СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ ЧИЈИ СУ ЧЛАНОВИ ОВЕ ГЊИДЕ НА ВЛАСТИ У СРБИЈИ...
 

velke712

Elita
Poruka
24.631
Па наравно када је АМЕРИЧКИ ГРК (који уопште и не зна грчки језик) ПРЕДСЕДНИК ГРЧКЕ И ПРЕДСЕДНИК СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ ЧИЈИ СУ ЧЛАНОВИ ОВЕ ГЊИДЕ НА ВЛАСТИ У СРБИЈИ...
pa to shto je socijalista vishe nervira ljude nego ishta drugo
 

tomcat318

Ističe se
Banovan
Poruka
2.411
Па наравно када је АМЕРИЧКИ ГРК (који уопште и не зна грчки језик) ПРЕДСЕДНИК ГРЧКЕ И ПРЕДСЕДНИК СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ ЧИЈИ СУ ЧЛАНОВИ ОВЕ ГЊИДЕ НА ВЛАСТИ У СРБИЈИ...
Заборавили су да помену соњу лихт,бруна векарића,коена,тому зорића,кона,оливера дулића,вукчевића,тадића...ако су они Срби...а и да јесу,понашају се као тотални странци.
 

BLAJBI

Zaslužan član
Poruka
103.882
То само показује који је ниво окупације у држави.
Joj, kako ste smesni, pa to je U CELOM SVETU TAKO!

SVUDA ima stranaca na sve strane!

Ohala da ima Srbija VISE STRANIH ULAGANJA, da stranci POKRENU KAPACITETE za koje Srbija nema ni kadrova ni novca....

Da NAHRANE one koji samo kukaju a nista ne rade...
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.729
Joj, kako ste smesni, pa to je U CELOM SVETU TAKO!

SVUDA ima stranaca na sve strane!

Ohala da ima Srbija VISE STRANIH ULAGANJA, da stranci POKRENU KAPACITETE za koje Srbija nema ni kadrova ni novca....

Da NAHRANE one koji samo kukaju a nista ne rade...
А ти изгледа не увиђаш колико је провидна и одвратна та твоја прича. Прво су пропалице комуњарске АПСОЛУТНО УНИШТИЛЕ СВАКУ ПРОИЗВОДЊУ А ОНДА ПРИЗИВАЈУ СТРАНЦЕ ДА КАО БАЈАГИ "ОТВОРЕ РАДНА МЕСТА" - па је л' и ти стварно мислиш да смо ми овде "сисали весла"???:evil::evil::evil:
 

BLAJBI

Zaslužan član
Poruka
103.882
А ти изгледа не увиђаш колико је провидна и одвратна та твоја прича. Прво су пропалице комуњарске АПСОЛУТНО УНИШТИЛЕ СВАКУ ПРОИЗВОДЊУ А ОНДА ПРИЗИВАЈУ СТРАНЦЕ ДА КАО БАЈАГИ "ОТВОРЕ РАДНА МЕСТА" - па је л' и ти стварно мислиш да смо ми овде "сисали весла"???:evil::evil::evil:
Nista komunisti nisu unistili....

Komunisti su SVE STVORILI....

Ono sto danas VI JEDETE...

MILOSEVIC JE OTERAO 2 miliona ljudi iz Srbije u najboljim godinama i najsposobnijih...

Bez njih NE MOZE da se krene nigde...

I Ameriku da napusti 2 miliona najsposobnijih i oni bi kleknuli..

I NEMOJ DA SE PRAVIS LUD!
 

mar_comm

Elita
Poruka
24.450
Nista komunisti nisu unistili....

Komunisti su SVE STVORILI....

Ono sto danas VI JEDETE...

MILOSEVIC JE OTERAO 2 miliona ljudi iz Srbije u najboljim godinama i najsposobnijih...

Bez njih NE MOZE da se krene nigde...

I Ameriku da napusti 2 miliona najsposobnijih i oni bi kleknuli..

I NEMOJ DA SE PRAVIS LUD!
На сву срећу ти не спадаш у ту категорију ...
 

Andjela

Elita
Poruka
23.875
Nista komunisti nisu unistili....

Komunisti su SVE STVORILI....

Ono sto danas VI JEDETE...

MILOSEVIC JE OTERAO 2 miliona ljudi iz Srbije u najboljim godinama i najsposobnijih...

Bez njih NE MOZE da se krene nigde...

I Ameriku da napusti 2 miliona najsposobnijih i oni bi kleknuli..

I NEMOJ DA SE PRAVIS LUD!

A sta to jedu? Onaj asfalt sa auto puta ili one gvozdene kontejnere ili one betonske barake koje su napravili komunisti ili se hrane od onih oduzetih imanja ?
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.729
Nista komunisti nisu unistili....

Komunisti su SVE STVORILI....

Ono sto danas VI JEDETE...

MILOSEVIC JE OTERAO 2 miliona ljudi iz Srbije u najboljim godinama i najsposobnijih...

Bez njih NE MOZE da se krene nigde...

I Ameriku da napusti 2 miliona najsposobnijih i oni bi kleknuli..

I NEMOJ DA SE PRAVIS LUD!
Ти изгледа имаш амнезију - па Милошевић је КОМУНИСТА као и она његова "са цветом у коси" - КОМУНИСТИ СУ БИЛИ НА ВЛАСТИ И ОСТАЛИ НА ВЛАСТИ ДО ДАНА ДАНАШЊЕГА... којих, бре, 2,000 000 протерао СМ - ЈЕДИНО СУ ДЕЗЕРТЕРИ ЗБРИСАЛИ АЛИ СЕ ВЕЋИНА И ВРАТИЛА...
 

Wotan

Primećen član
Poruka
611
Došli ljudi iz belosvetskih imperija u novoosvojenu provinciju da je urede i vladaju nad domorocima, ebu provincijske sponzoruše i uživaju u blagodetima života ...a da njihove zemlje nisu osvajačke oni bi bili opštinski pisari po tim svojim zemljama.
A odavde možeš da odeš u te zemlje opet da budeš sluga ili šljaker u nekoj fabrici pa makar i fakultet završio ... i to dok te ne proteraju jer nemaš radne papire.
 
Poslednja izmena:

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.729
Došli ljudi iz belosvetskih imperija u novoosvojenu provinciju da je urede i vladaju nad domorocima, ebu provincijske sponzoruše i uživaju u blagodetima života ...a da njihove zemlje nisu osvajačke oni bi bili opštinski pisari po tim svojim zemljama.
A odavde možeš da odeš u te zemlje opet da budeš sluga ili šljaker u nekoj fabrici pa makar i fakultet završio.
:ok:...... немам шта да додам.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.