5. oktobar

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Шта филозофирам?
Немој кроз сујету да гледаш на догађаје од 5. октобра већ прати траг капитала.
Ко је и колико зарадио на тој револуцији?
То је поента, а ти желела да признаш то или не била си само средство за манипулисање.
Нема револуције не само код нас већ и у свету која није унапред припремљена.
Како кажу Британци у политици нема случајности.

Gubiš vreme u nekim konstatacijama koje su nepotrebne. Moje je pravo da se pobunim protiv vlasti, da izađem na ulicu i da se priključim drugim ljudima. Uopšte me ne zanima politika, već goli opstanak. Od 91. sam na ulici. A ti?
 
Није уклоњен само краљевски брачни пар, већ и преко 100 српских државних званичника те давне 1903. године.
Пажњу не треба да фокусираш на жртве атентата него на процесе који су после тога уследили а то је да после германског утицаја долази англосаксонски и то у свим областима друштва.

A kako je kralj Aleksandar Obrenovic dosao na vlast, legalno? Aha, mozda u Zemlji cuda. Ko je platio drzavni udar kada je on dosao na vlast, imas li informacije i o tome?
 
Koliko para je ulozeno u bilo koji oslobodilacki rat u istoriji? Ti stvarno mislis da je vojska Zivojina Misica od vazduha kupovala hranu, oruzije i ciste gace? Kakve veze ima ko je davao pare ako je cilj dobar, skloniti sa vlasti sljama autokratskog? Hvala zapadu sto su dali pare za tako nesto.

Ko je i koliko zaradio od Prvog Srpskog Ustanka i oslobodjenja Srbije? Obican narod? Hahahaha.

Jednom u zivotu iskoristite svoju logiku na SVE dogadjaje i jednom u zivotu budite dosledni.

Kao sto su ameri koje podrzavas u svemu dosledni?:lol:

Koga bre ti zajebavas?
 
За шта конкретно мислиш?
1903., 1941., 1999., 2003.?

1804.-e za pocetak, ko se ovajdio od Prvog Srpskog Ustanka? Isto tako, objasni ko je platio da Aleksandar Obrenovic zasedne na vlast drzavnim udarom? Zasto se zaustavljavas samo na nekim drzavnim udarima i revolucijama, a druge preskaces? Koliko su Karadjordje i njegovi zahebali narod i pokupili im pare, uz blagoslov Rusa?
 
Poslednja izmena:
Jel imas neki kontra argument, il ces samo da fekalises, po domacem obicaju!!!:per::per::per:

Вешеструко самопотврђена НЕЗНАЛИЦЕ, ТРЕБАЛО БИ ДА ЗНАШ СЛЕДЕЋЕ:

Тројански коњ, Војислав Коштуница, добио је, према званичним подацима СИК-а, која је једина овлашћена да објављује коначне резултате, 48, 22% гласова, што није било довољно за победу у првом кругу. Овај резултат СИК је објавио 26.9.2000. С друге стране, изборни штаб ДОС-а тврдио је да је Коштуница освојио преко 50% гласова.

Заверници, инфилтрирани у СИК, били су управо његови челници, Боривоје Вукићевић – председник СИК-а, који је свесно одуговлачио читав поступак и одбијао било какав контакт с медијима, а све са циљем да се у јавности створи утисак како се у СИК-у одвијају махинације; Милисав Мленковић – секретар СИК-а, и Вукићевићева «десна рука» и Милован Живковић – директор Савезног завода за статистику. Ови људи су постављени на челна места у СИК-у по директном налогу Милана Милутиновића, тадашњег председника Србије.

Представници радикала и ДОС-а у СИК-у, оправдано су изразили сумњу у резултате избора који су пристигли са Косова и Метохије. Зато је Савезни уставни суд, 4.10.2000. «једногласно одлучио да поништи ДЕО избора за председника СРЈ који се односи на гласање, утврђивање и објављивање резултата гласања од 24. септембра 2000. године.»

Дакле, ДЕО изборног процеса је ПОНИШТЕН, што значи да је морао да се ПОНОВИ.

Међутим, пучистима то није падало ни на крај памети. Седмог октобра, два дана након извршеног пуча, СИК поново заседа и противуставно и противзаконито доноси следећу Одлуку:

«Комисија се упознала са Одлуком Савезног уставног суда ПП бр. 33/2000 и 33-1-2000 од 4. октобра 2000. године којом је Суд утврдио да записници које је СИК добила од изборних комисија изборних јединица 24 – Прокупље и 26 – Врање, нису били у складу 59. Закона о избору посланика у Веће грађана Савезне скупштине, зато што бирачка места на територији АП Косово и Метохија нису била отворена од 7.00 до 20.00 часова, већ од 7.00 до 16.00 часова.»

Дакле, Савезни уставни суд је донео Одлуку да је било неправилности да се избори морају поновити. Међутим, СИК даље каже:
«Сагласно томе, на основу утврђених резултата, СИК констатује да је др Војислав Коштуница добио већину гласова бирача и да је изабран за председника Републике.»

Ово нема никакве везе са Одлуком Суда! Војислав Коштуница заиста јесте добио већину гласова, али не надполовичну!
Одлука СИК-а је ФАЛСИФИКАТ!
Још једну ствар треба имати на уму. На седници СИК-а на којој је донета ова Одлука, НИЈЕ БИЛО КВОРУМА, премда је један члан, Милена Арежина, поднела оставку у којој се каже:

«Ја, Милена Арежина...7. октобра 2000. године у 16.30 часова дајем оставку на ову функцију...Због одлуке Савезног уставног суда, не могу се утврдити никакви, а поготово не коначни резултати за председника Републике, јер их једноставно у овој фази нема, а без могућности да се поново утврде.»

Милени Арежини никада није била опроштена ова одлука, као ни она о не подношењу оставке на место председника Привредног суда, па је зато брутално испребијана 9. октобра 2000. године од стране револуционара који су јој, такође, демолирали канцеларију и стан.

Дакле, «велики легалиста», Војислав Коштуница, НЕЛЕГАЛНО је постао председник СРЈ!

Ниједан документ не иде њему у прилог. Он и остали пучисти, према речима Елмара Шмелинга, бившег немачког адмирала и посматрача на изборима 2000. године, примили су 70 милиона долара помоћи од америчког Конгреса, намењених за свргавање Слободана Милошевића
 
Gubiš vreme u nekim konstatacijama koje su nepotrebne. Moje je pravo da se pobunim protiv vlasti, da izađem na ulicu i da se priključim drugim ljudima. Uopšte me ne zanima politika, već goli opstanak. Od 91. sam na ulici. A ti?

Па што раније ниси била на улици нпр. да подржиш Србе са Косова и Метохије када су долазили у Београд?
Или идеш на улици само из личних интереса, па кад ти неко напише да си због свјих интереса изманипулисана ти то нећеш да признаш ни по коју цену. :lol:
 
Није уклоњен само краљевски брачни пар, већ и преко 100 српских државних званичника те давне 1903. године.
Пажњу не треба да фокусираш на жртве атентата него на процесе који су после тога уследили а то је да после германског утицаја долази англосаксонски и то у свим областима друштва.
Нисам ја заборавио те остале, ал преврат ни не би то био да није темељан. И просто не мислим да је у овом случају спољни фактор био толико битан, већ да је понашање Краља (и Краљице приде, посебно), с недостатком наследника као можда најбитнијим фактором, ипак пресудно утицало да се све деси како се десило.
Који год утицај да је долазио, он је директно ил индиректно непријатељски за нас, ал смо стекли тада и оне који су нас подржавали, Русију (наравно, у складу с њеним интересима и могућностима) и помагали.
Упркос неким идеализовањима тог периода, ипак је Србија од 1903 до 1914. напредовала у сваком погледу.
 
Па што раније ниси била на улици нпр. да подржиш Србе са Косова и Метохије када су долазили у Београд?
Или идеш на улици само из личних интереса, па кад ти неко напише да си због свјих интереса изманипулисана ти то нећеш да признаш ни по коју цену. :lol:

Ja sam bila na svakom protestu od 9. marta '91.Za Srbiju. Ako sam pogrešila, to i ispaštam. A gde si ti bio u to vreme?
 
Вешеструко самопотврђена НЕЗНАЛИЦЕ, ТРЕБАЛО БИ ДА ЗНАШ СЛЕДЕЋЕ:

Тројански коњ, Војислав Коштуница, добио је, према званичним подацима СИК-а, која је једина овлашћена да објављује коначне резултате, 48, 22% гласова, што није било довољно за победу у првом кругу. Овај резултат СИК је објавио 26.9.2000. С друге стране, изборни штаб ДОС-а тврдио је да је Коштуница освојио преко 50% гласова.

Заверници, инфилтрирани у СИК, били су управо његови челници, Боривоје Вукићевић – председник СИК-а, који је свесно одуговлачио читав поступак и одбијао било какав контакт с медијима, а све са циљем да се у јавности створи утисак како се у СИК-у одвијају махинације; Милисав Мленковић – секретар СИК-а, и Вукићевићева «десна рука» и Милован Живковић – директор Савезног завода за статистику. Ови људи су постављени на челна места у СИК-у по директном налогу Милана Милутиновића, тадашњег председника Србије.

Представници радикала и ДОС-а у СИК-у, оправдано су изразили сумњу у резултате избора који су пристигли са Косова и Метохије. Зато је Савезни уставни суд, 4.10.2000. «једногласно одлучио да поништи ДЕО избора за председника СРЈ који се односи на гласање, утврђивање и објављивање резултата гласања од 24. септембра 2000. године.»

Дакле, ДЕО изборног процеса је ПОНИШТЕН, што значи да је морао да се ПОНОВИ.

Међутим, пучистима то није падало ни на крај памети. Седмог октобра, два дана након извршеног пуча, СИК поново заседа и противуставно и противзаконито доноси следећу Одлуку:

«Комисија се упознала са Одлуком Савезног уставног суда ПП бр. 33/2000 и 33-1-2000 од 4. октобра 2000. године којом је Суд утврдио да записници које је СИК добила од изборних комисија изборних јединица 24 – Прокупље и 26 – Врање, нису били у складу 59. Закона о избору посланика у Веће грађана Савезне скупштине, зато што бирачка места на територији АП Косово и Метохија нису била отворена од 7.00 до 20.00 часова, већ од 7.00 до 16.00 часова.»

Дакле, Савезни уставни суд је донео Одлуку да је било неправилности да се избори морају поновити. Међутим, СИК даље каже:
«Сагласно томе, на основу утврђених резултата, СИК констатује да је др Војислав Коштуница добио већину гласова бирача и да је изабран за председника Републике.»

Ово нема никакве везе са Одлуком Суда! Војислав Коштуница заиста јесте добио већину гласова, али не надполовичну!
Одлука СИК-а је ФАЛСИФИКАТ!
Још једну ствар треба имати на уму. На седници СИК-а на којој је донета ова Одлука, НИЈЕ БИЛО КВОРУМА, премда је један члан, Милена Арежина, поднела оставку у којој се каже:

«Ја, Милена Арежина...7. октобра 2000. године у 16.30 часова дајем оставку на ову функцију...Због одлуке Савезног уставног суда, не могу се утврдити никакви, а поготово не коначни резултати за председника Републике, јер их једноставно у овој фази нема, а без могућности да се поново утврде.»

Милени Арежини никада није била опроштена ова одлука, као ни она о не подношењу оставке на место председника Привредног суда, па је зато брутално испребијана 9. октобра 2000. године од стране револуционара који су јој, такође, демолирали канцеларију и стан.

Дакле, «велики легалиста», Војислав Коштуница, НЕЛЕГАЛНО је постао председник СРЈ!

Ниједан документ не иде њему у прилог. Он и остали пучисти, према речима Елмара Шмелинга, бившег немачког адмирала и посматрача на изборима 2000. године, примили су 70 милиона долара помоћи од америчког Конгреса, намењених за свргавање Слободана Милошевића

To je i dalje samo teza, sve je spaljeno, ne može se znati pouzdano ko je pobedio.
 
Prijatelju, ne mislis valjda da ona VIII sjednica nije namjestena??????

Колико сам читао, а и покојни Стамболић то износи федерална струја у Југославији је у Милошевићу видела новог Тита и хтела је Југославију да сачува и поред прецизних информација о темељном вођењу специјалног рата против Југославије од стране Запада.
Адмирал Мамула и ген. Љубичић су протежирали Милошевића, страни фактор се није питао јер је био против Југославије.
 
Па што раније ниси била на улици нпр. да подржиш Србе са Косова и Метохије када су долазили у Београд?
Или идеш на улици само из личних интереса, па кад ти неко напише да си због свјих интереса изманипулисана ти то нећеш да признаш ни по коју цену. :lol:

Previše si ličan.
 
O'ladi malo, ako misliš na ratove koje je Slobo uspešno vodio, moj brat je poginuo u jednom. Valjda je to dovoljno.

Слоба је био шмекер. Испо је сиса само што је прекинуо рат против нато. И у Хагу је био вансеријски. Јесте комуњара али морам да кажем.
Са друге стране имамо кога? Шибицаре, клошаре и психопате. :hvala:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top