Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 35.890
Да.То са Ћопићем као "комунистичким писцем" је огромна заблуда.
"Пролом" се тематски бави устанком и 1941. годином и то је као тема данас passe, али у то време је то био невиђени литерарни искорак, а посебан проблем је је Ћопићева историјска објективност. Због тога, по моме мишљењу, "Пролом" никада није био постављен у школску лектиру, иако му је по сваком резону у то време тамо било место пре него и једној другој књизи. И зато се за тај роман реално мало зна. "Глуви барут" је практично наставак, бави се поред осталог и тзв. "левим скретањима" (читај: црвеним терором) и јасно је да је стога политички амбивалентан. Трећи наставак те, практично, трилогије, је "Осма офанзива", која је другачији роман, али и његова рецепција је изокренута па га данас знамо по згодама и незгодама Јовандеке Бабића, а то је заправо помало лирска прича о томе како су се "ослободиоци" који су сушли с брда прилогађавали животу у граду након што су преузели власт. И он је, дакле, амбивалентан политички.
Главне Ћопићеве књиге су те две-три, и оне су прећутане углавном, а знамо га по Николетини Бурсаћу. Практично је пропаганда од њега правила "партизанског писца", правећи селекцију његових књига и изврћући смисао некима од њих. Временом се он препустио тој матици и на крају је заиста и постао "партизански писац," са "Делијама на Бихаћу".
Али, ни Николетина није по том питању ни мало наиван, иако се мало прави...
У ствари, море, кад се мало пажљивије прочита, није наиван ни Јежурка Јежић.


