5 najfascinantnijih grobnica na svetu

[Lorelajn]

Ima nešto lepo i u grobnicama. Definitivno bih posetila sve ove a i neke druge.

„Možda ne postoji ništa drugo što je toliko karakteristično za jedan narod kao način na koji tretiraju svoje mrtve.“ Vilijam Teg, 1876.

5 najfascinantnijih grobnica na svetu

Newgrange grobnica​

​

Grobnica Newgrange u okrugu Mit u Irskoj definitivno je jedan od najimpresivnijih praistorijskih spomenika na svetu. Izgrađena između 3300. pre nove ere – 2900. pre nove ere, ujedno je i najstarija preživela građevina na svetu (starija je od Stonehenge i Velike piramide u Gizi u Egiptu).

Newgrange je impresivan: kružna humka je široka 250 stopa (76 m) i visoka 40 stopa (12 m). Pokriva ceo hektar (4046 m²).

Dugačak tunel ispod humke vodi do pogrebne komore sa visokom kupolom i tavanicama od ogromnih, međusobno povezanih kamenih ploča. Ulaz u Newgrange je obeležen ogromnim ivičnjakom koji je detaljno isklesan sa „megalitskom umetnošću“, koja uključuje spiralne i koncentrične lučne motive urezane u kamen kremenim alatima.

Tana Toraja​

U 5 najfascinantnijih grobnica na svetu spada i Tana Toraja.

Narod Toraja u Sulavesiju u Indoneziji ima nešto što je verovatno najsloženiji pogrebni ritual na svetu. Kada neko umre, na sahranu dolazi mnogo ljudi i ona može trajati bukvalno danima!

Pogrebna ceremonija se često održava i nedeljama, mesecima ili čak godinama nakon smrti (da bi se porodici preminulog dalo vremena da prikupi dovoljno novca za troškove).

Torađani mogu da čekaju toliko dugo jer veruju da smrt nije iznenadni događaj, već postepeni proces ka zagrobnom životu. Mrtvo telo se balzamuje u prvih nekoliko dana smrti, a zatim čuva na tajnom mestu sve do pogrebnog obreda. Posle mnogo „zabave“ (uključujući i klanje jednog ili više bivola), mrtvi se sahranjuju u kamenoj pećini isklesanoj u stenovitim liticama.

Izrezbareni lik nazvan „tau tau“, urezan je sa likom preminule osobe, a zatim se postavlja na balkon grobnice da predstavlja mrtve i bdi nad njihovim ostacima.

Vestminsterska opatija​

Gotička crkva Vestminsterska opatija u Londonu, Ujedinjeno Kraljevstvo osnovana je od strane benediktinskih monaha u desetom veku (i obnovljena u 13. veku od strane kralja Henrija III) – od tada je evoluirala i u crkvu krunisanja za engleske kraljevske porodice i u poslednje počivalište monarha.

Iako je u početku Vestminsterska opatija bila mesto sahranjivanja kraljeva, aristokrata i monaha, ubrzo je postala dostaupna i za ostale istaknute ličnosti. Pesnici i pisci kao što su Džefri Čoser, Čarls Dikens, Tomas Hardi, Radjard Kipling i Alfred Tenison; kao i naučnici kao što su ser Isak Njutn, Čarls Darvin i Ernest Raderford su tamo sahranjeni.

 

[Lorelajn]

Dolina kraljeva​

Čak i ako ne znate mnogo o Dolini kraljeva, groblju drevnih egipatskih faraona i jednom od najpoznatijih arheoloških nalazišta na svetu, velike su šanse da znate za jednog od njegovih stanovnika: kralja Tuta i prokletstvo koje prati njegov grob.

Godine 1922, egiptolog Hauard Karter otkrio je i otvorio Tutankamonov grob – uprkos upozorenjima da će „Smrt doći na brzim krilima onome ko poremeti mir kralja“.

Lord Karnarvon, finansijer ekspedicije, bio je prvi koji je umro: ugrizao ga je komarac, a kasnije je napravio na tom mestu ranu tokom brijanja. Rana mu se inficirala i preminuo je od trovanja krvi.

Bez obzira na to da li su „misteriozne“ smrti povezane sa Prokletstvom faraona zapravo imale ikakve veze sa otvaranjem grobnica ili su samo marketinški trik, naučnici su nedavno otkrili da su grobnice zaista sadržale potencijalno opasne plesni, bakterije, toksine, pa čak i opasne gasove, koji su mogli da dovedu do smrti.

Pariske katakombe​

U 5 najfascinantnijih grobnica na svetu spadaju i pariske katakombe.

Zvanično nazvane les carrieres de Paris ili „pariški kamenolomi“.

Pariske katakombe su mreža podzemnih tunela i prostorija koje su nekada bile kamenolomi krečnjaka iz rimskog doba. Kasnih 1700-ih, Pariz je imao ozbiljan problem uzrokovan nepravilnim sahranjivanjem i masovnim grobnicama na crkvenim grobljima. Lokalne vlasti su odlučile da će ukloniti hiljade kostiju i smestiti ih u napuštene podzemne kamenolome.

Danas je ulaz u katakombe ograničen i samo mali deo od 186 milja (300 km) podzemnih tunela je dostupan javnosti. Tajni ulazi u katakombe, međutim, prošarani su Parizom. Urbani istraživači su pronašli pristup preko kanalizacije, šahtova, pa čak i sistema metroa u Parizu.