Kazanova
Ističe se
- Poruka
- 2.134
Da ne ponavljam vec receno, posto od reci do reci se slazem sa ovom analizom, samo da se podsetimo na dan kada je narod naivno poverovao "reformatorima" i pomogao im u reformaciji mafije:
§ Zašto su se demokratske promene od petog oktobra 2000. tako brzo pretvorile u nešto sasvim drugo i izneverile velika očekivanja građana.
§ Dali je u pitanju neznanje, nesposobnost ili je sve to bila samo velika šarena laža u režiji domaćih i zapadnih interesnih grupa kako bi se Srbija opljačkala.
OGLEDALO
Beograd, 28. septembar 2005.
Hiljade građana na ulicama Beograd
05. oktobra 2000.
Kako pronaći adekvatne reči kojima bi se mogao ukratko opisati peti oktobar 2000 godine. Nećemo pogrešiti ako kažemo da je to bio dan velike energije naroda da do promena dođe. Kakvih, retko se ko pitao. Prosto se podrazumevalo da će one biti demokratske iako se objektivno sprovode na revolucionaran a ne demokratski način. Velika većina je smatrala da nam gore ne može biti i da će Srbija tim promenama sigurno početi da izlazi iz kaljuge u koju je zapala.
Ozbiljne društvene promene se ne mogu dogoditi bez te makro klime usmerene u pravcu promena. I ta klima je bila stvorena. Danima nas je sa bilborda i predizbornih plakata gledao čovek “koji može da nas pogleda u oči“. „Umereni nacionalista“, odmerena i ozbiljna ličnost, legalista kome nismo imali mnogo toga da zamerimo. Kad sve ovo podupremo sa još „obezbeđenih“ 6-7 milijardi sa zapada koje odmah stižu i pregrštom raznih drugih obećanja Milošević i nije imao šanse. Koštunicina predizborna obećanja da će se kao lav boriti za Kosovo, da mu ne pada napamet da bilo koga izručuje Hagu, da će otvoriti pitanje Srba proteranih iz Hrvatske….delovala su prilično ubedljivo je on je em nacionalista em legalista, a i zapad ga hoće, pa će mu svakako u tome pomoći.
Taj petooktobarski san velikog broja građana počeo je da se muti već šestog oktobra. Dinkić „demokratski“ sa kalašnjikovima upada u Narodnu banku i Platni promet, Đinđić u Carinu, a sitnije DOS ribice u manje novčane bazene. Otvaraju se sefovi i trezori nosi i raznosi sve i svašta. Nema primopredaje dužnosti i blagajni, jer oni su DOS, i ko ima prava da tu sad u njih sumnja. Neki su već prvog dana DOS demokratije dobili pedalu sa posla iako su mnogi od njih te promene priželjkivali sa istim žarom kao i lideri 19 udruženih stranaka. U celom metežu zauzimanja pozicija neka DOS ********* se setila starog komunističkog recepta i počela sa formiranjem DOS-ovih kriznih štabova za upade i preuzimanje profitabilnih firmi. Koštunica je već tada bio „neobavešten“ iako su Palatu federacije, odnosno njegov kabinet redovno stizali izveštaji šta se na terenu događa a događalo se svašta. Verovatno se nikada neće znati kao je tu šta drpio, a drpalo se na veliko, već šestog. Šta je sa ostalim datumima možda će utvrđivati neka KOS koalicija ali tek kada DOS, odnosno njegovi sadašnji ostaci, odu sa vlasti.
Rušenje ulaza državne TV 05. oktobra
Ovih dana navršava se pet godina od tih navodno demokratskih promena i ako sumiramo rezultate oni su više nego poražavajući. Ne želeći da zamaram čitaoce brojkama podsetio bih ih samo na neka najkrupnija „dostignuća“ tih promena:
- Mimo svih ustavnih odredbi ukinuta je Jugoslavija i stvorena neka kvazi država SCG koja se i dalje kreće ka raspadu, tako da niko ne zna kava i kolika nam je država, koje su joj granice, i dali će uopšte opstati kao takva. Odnosi sa Crnom Gorom nikada nisu bili na nižem nivou i pre bi se reklo da su skoro neprijateljski.
- Rasprodata je gotovo celokupna privreda pretežno strancima, para nigde nema, niti je standard građana osetnije poboljšan. Rezultat te ubrzane privatizacije, pre bi se moglo govoriti o pljački, je povećanje nezaposlenih u odnosu na period Miloševića za koko 300 hiljada ljudi.
- Kompletna privreda je paralisana i sve stoji, a Vlada i ostale državne strukture kao da čekaju da plafon padne, ili da im američki tajfuni donesu dolare s neba.
- Kriza na Kosmetu nije rešena i Kosmet je sve bliži formalnom otcepljenju a da u Beogradu gotovo ništa na tome ozbiljnije i ne preduzimaju. Mislim da bi bilo previše degutantno komentarisati apstraktne floskule poput „Više od autonomije manje od nezavisnosti“, jer ni sam „veliki autor“ to nije u stanju da prevede na praktičan jezik sprovođenja i primenjljivosti.
- Srbi na Kosmetu su postali glineni golubovi za šiptarska streljačka uvežbavanja a o povratku 250 hiljada izbeglica se gotovo i ne govori. Izbeglice iz Hrvatske su potpuno zaboravljene i njihovo vraćanje niko ne spominje jer bi se mogli poremetiti za nas tako važni dobi odnosi sa Hrvatskom.
- Početkom vladavine DOS-a otvorena je i kriza na jugu Srbije pa je sad te krajeve zahvatio ubrzani proces iseljavanja Srba, isto ono što se sa Kosmetom događalo u periodu od 1968-1985.
- Pedi Ešdaun planski ukida Republiku Srpsku ali predsednika Tadića to ne zanima a mogao bi da uvredi i svoje mentore takvim pitanjem. Kao da nije upoznat da je Srbija garant i potpisnik Dejtonskog sporazuma i to kao zastupnik RS.
- DOS-ovci su pod vidom raznih reorganizacija potpuno razorili bezbednosne službe a Vojsku i razbili i razoružali. Prosto su se utrkivali ko će na tom planu učiniti više. Valjda opet po nalozima svojih zapadnih mentora ili su time hteli da pokažu ko je gazda u kući.
--antrfile---------------------------------------
Jedino merilo uspešnosti vlasti je standard građana
Česta TV prepucavanja i poređenja sa Miloševićevim periodom su za DOS i sadašnju vlast najveća sramota i najveći sinonim njihove nesposobnosti. To je kao kad bi poredili privredni učinak čoveka u zatvoru i onog na slobodi a koga usput pomažu i prijatelji.
Za vreme vladavine Miloševića Srbija je morala da finansira nametnute ratove, bili smo u sankcijama, nije prodato ništa od privrede, nisu dobijani krediti ni bilo kave donacije, finansijska sredstva su nam bila zamrznuta…. a standard građana je bio za 5-10% niži nego što je to danas. Današnja vlast sve te ograničavajuće faktore danas nema i bilo kavo poređenje sa vladavinom Miloševića za njih je sramno jer najdirektnije pokazuje stepen njihove nesposobnosti i kriminala. Zašto kriminala, jer se odmah otvara pitanje a gde su onda pare?
----antrfile--------------------------
I u Đinđićevoj i u Koštunicinoj vladi afere smenjuju jedna drugu a tabloidi po dobro utvrđenom programu za svaku nedelju imaju po jedan krupan skandal kako bi se narod zabavljao i odvukla pažnja od svakodnevnih problema preživljavanja.
- Nivo korupcije, krađe i raznih malverzacija je frapantan. Neki ekonomisti su izračunali da bi prosečna plata bila dvostruko veća kada bi se samo taj segment stavio pod kontrolu.
Dosta nabrajanja. To svi vide i znaju pa ako ovako nastavim niska „crnih bisera“ bi se mogla rastegnuti na više strana. Ono što možda najviše boli ljude je uništeno dostojanstvo. Nacionalno, državno, ljudsko. Predstavljaju nas gmizavci i postali smo svetski otirač. Love nas kao divljač, isporučuju stranim kvazi sudovima, sude, presuđuju i pljuckaju po nama čak i oni koji nam ni do kolena nisu. Nema ultimatuma koji naši „državnici“ nismo u stanju da prihvate, ma odakle dolazio pa nam i malena Makedonija hapsi i osuđuje Vladike a kada mi „žestoko zapretimo“ oni mu pridaju još dve godine zatvora. Naši pauni u foteljama mudro podviju rep jer oni su demokrate i legalisti a i fotelja je slatka. Državni i nacionalni interesi su za njih su neka nepoznata dimenzija.
Vlast bez koncepta i odgovornosti
Kako je Koštunica za samo par godina od opštepodržanog političara postao lopov sa Hitlerovim brkovima
Kada je petog oktobra 2000 DOS tako uporno i žarko želeo osvajanje vlasti, znao je sa kakvim će se problemima sresti i šta nasleđuje od Miloševića. Trebalo je da već tada imaju razrađena rešenja kako će te nasleđene probleme i rešavati. Oni za pet godina ne da ni jedan problem nisu rešili već su stvorili nove. Tih pet godina vladavine kvazi demokrata se pretvorilo u najtežu elementarnu katastrofu koju je Srbija mogla da doživi i koju ćemo dugi niz godina morati da ispravljamo. Uličari, kao ih u žargonu a i suštinski sve češće nazivaju građani, došli su na vlast sa ulice i po svoj prilici će tako sa vlasti i da odu. Čeka se samo da neki pukovnik „poludi“ i izda komandu, zamnom! Po svoj prilici tek sa takvom promenom vlasti javnosti će biti dostupna sva razarajuća dimenzija vladanja DOS-ovaca.
§ Zašto su se demokratske promene od petog oktobra 2000. tako brzo pretvorile u nešto sasvim drugo i izneverile velika očekivanja građana.
§ Dali je u pitanju neznanje, nesposobnost ili je sve to bila samo velika šarena laža u režiji domaćih i zapadnih interesnih grupa kako bi se Srbija opljačkala.
OGLEDALO
Beograd, 28. septembar 2005.
Hiljade građana na ulicama Beograd
05. oktobra 2000.
Kako pronaći adekvatne reči kojima bi se mogao ukratko opisati peti oktobar 2000 godine. Nećemo pogrešiti ako kažemo da je to bio dan velike energije naroda da do promena dođe. Kakvih, retko se ko pitao. Prosto se podrazumevalo da će one biti demokratske iako se objektivno sprovode na revolucionaran a ne demokratski način. Velika većina je smatrala da nam gore ne može biti i da će Srbija tim promenama sigurno početi da izlazi iz kaljuge u koju je zapala.
Ozbiljne društvene promene se ne mogu dogoditi bez te makro klime usmerene u pravcu promena. I ta klima je bila stvorena. Danima nas je sa bilborda i predizbornih plakata gledao čovek “koji može da nas pogleda u oči“. „Umereni nacionalista“, odmerena i ozbiljna ličnost, legalista kome nismo imali mnogo toga da zamerimo. Kad sve ovo podupremo sa još „obezbeđenih“ 6-7 milijardi sa zapada koje odmah stižu i pregrštom raznih drugih obećanja Milošević i nije imao šanse. Koštunicina predizborna obećanja da će se kao lav boriti za Kosovo, da mu ne pada napamet da bilo koga izručuje Hagu, da će otvoriti pitanje Srba proteranih iz Hrvatske….delovala su prilično ubedljivo je on je em nacionalista em legalista, a i zapad ga hoće, pa će mu svakako u tome pomoći.
Taj petooktobarski san velikog broja građana počeo je da se muti već šestog oktobra. Dinkić „demokratski“ sa kalašnjikovima upada u Narodnu banku i Platni promet, Đinđić u Carinu, a sitnije DOS ribice u manje novčane bazene. Otvaraju se sefovi i trezori nosi i raznosi sve i svašta. Nema primopredaje dužnosti i blagajni, jer oni su DOS, i ko ima prava da tu sad u njih sumnja. Neki su već prvog dana DOS demokratije dobili pedalu sa posla iako su mnogi od njih te promene priželjkivali sa istim žarom kao i lideri 19 udruženih stranaka. U celom metežu zauzimanja pozicija neka DOS ********* se setila starog komunističkog recepta i počela sa formiranjem DOS-ovih kriznih štabova za upade i preuzimanje profitabilnih firmi. Koštunica je već tada bio „neobavešten“ iako su Palatu federacije, odnosno njegov kabinet redovno stizali izveštaji šta se na terenu događa a događalo se svašta. Verovatno se nikada neće znati kao je tu šta drpio, a drpalo se na veliko, već šestog. Šta je sa ostalim datumima možda će utvrđivati neka KOS koalicija ali tek kada DOS, odnosno njegovi sadašnji ostaci, odu sa vlasti.
Rušenje ulaza državne TV 05. oktobra
Ovih dana navršava se pet godina od tih navodno demokratskih promena i ako sumiramo rezultate oni su više nego poražavajući. Ne želeći da zamaram čitaoce brojkama podsetio bih ih samo na neka najkrupnija „dostignuća“ tih promena:
- Mimo svih ustavnih odredbi ukinuta je Jugoslavija i stvorena neka kvazi država SCG koja se i dalje kreće ka raspadu, tako da niko ne zna kava i kolika nam je država, koje su joj granice, i dali će uopšte opstati kao takva. Odnosi sa Crnom Gorom nikada nisu bili na nižem nivou i pre bi se reklo da su skoro neprijateljski.
- Rasprodata je gotovo celokupna privreda pretežno strancima, para nigde nema, niti je standard građana osetnije poboljšan. Rezultat te ubrzane privatizacije, pre bi se moglo govoriti o pljački, je povećanje nezaposlenih u odnosu na period Miloševića za koko 300 hiljada ljudi.
- Kompletna privreda je paralisana i sve stoji, a Vlada i ostale državne strukture kao da čekaju da plafon padne, ili da im američki tajfuni donesu dolare s neba.
- Kriza na Kosmetu nije rešena i Kosmet je sve bliži formalnom otcepljenju a da u Beogradu gotovo ništa na tome ozbiljnije i ne preduzimaju. Mislim da bi bilo previše degutantno komentarisati apstraktne floskule poput „Više od autonomije manje od nezavisnosti“, jer ni sam „veliki autor“ to nije u stanju da prevede na praktičan jezik sprovođenja i primenjljivosti.
- Srbi na Kosmetu su postali glineni golubovi za šiptarska streljačka uvežbavanja a o povratku 250 hiljada izbeglica se gotovo i ne govori. Izbeglice iz Hrvatske su potpuno zaboravljene i njihovo vraćanje niko ne spominje jer bi se mogli poremetiti za nas tako važni dobi odnosi sa Hrvatskom.
- Početkom vladavine DOS-a otvorena je i kriza na jugu Srbije pa je sad te krajeve zahvatio ubrzani proces iseljavanja Srba, isto ono što se sa Kosmetom događalo u periodu od 1968-1985.
- Pedi Ešdaun planski ukida Republiku Srpsku ali predsednika Tadića to ne zanima a mogao bi da uvredi i svoje mentore takvim pitanjem. Kao da nije upoznat da je Srbija garant i potpisnik Dejtonskog sporazuma i to kao zastupnik RS.
- DOS-ovci su pod vidom raznih reorganizacija potpuno razorili bezbednosne službe a Vojsku i razbili i razoružali. Prosto su se utrkivali ko će na tom planu učiniti više. Valjda opet po nalozima svojih zapadnih mentora ili su time hteli da pokažu ko je gazda u kući.
--antrfile---------------------------------------
Jedino merilo uspešnosti vlasti je standard građana
Česta TV prepucavanja i poređenja sa Miloševićevim periodom su za DOS i sadašnju vlast najveća sramota i najveći sinonim njihove nesposobnosti. To je kao kad bi poredili privredni učinak čoveka u zatvoru i onog na slobodi a koga usput pomažu i prijatelji.
Za vreme vladavine Miloševića Srbija je morala da finansira nametnute ratove, bili smo u sankcijama, nije prodato ništa od privrede, nisu dobijani krediti ni bilo kave donacije, finansijska sredstva su nam bila zamrznuta…. a standard građana je bio za 5-10% niži nego što je to danas. Današnja vlast sve te ograničavajuće faktore danas nema i bilo kavo poređenje sa vladavinom Miloševića za njih je sramno jer najdirektnije pokazuje stepen njihove nesposobnosti i kriminala. Zašto kriminala, jer se odmah otvara pitanje a gde su onda pare?
----antrfile--------------------------
I u Đinđićevoj i u Koštunicinoj vladi afere smenjuju jedna drugu a tabloidi po dobro utvrđenom programu za svaku nedelju imaju po jedan krupan skandal kako bi se narod zabavljao i odvukla pažnja od svakodnevnih problema preživljavanja.
- Nivo korupcije, krađe i raznih malverzacija je frapantan. Neki ekonomisti su izračunali da bi prosečna plata bila dvostruko veća kada bi se samo taj segment stavio pod kontrolu.
Dosta nabrajanja. To svi vide i znaju pa ako ovako nastavim niska „crnih bisera“ bi se mogla rastegnuti na više strana. Ono što možda najviše boli ljude je uništeno dostojanstvo. Nacionalno, državno, ljudsko. Predstavljaju nas gmizavci i postali smo svetski otirač. Love nas kao divljač, isporučuju stranim kvazi sudovima, sude, presuđuju i pljuckaju po nama čak i oni koji nam ni do kolena nisu. Nema ultimatuma koji naši „državnici“ nismo u stanju da prihvate, ma odakle dolazio pa nam i malena Makedonija hapsi i osuđuje Vladike a kada mi „žestoko zapretimo“ oni mu pridaju još dve godine zatvora. Naši pauni u foteljama mudro podviju rep jer oni su demokrate i legalisti a i fotelja je slatka. Državni i nacionalni interesi su za njih su neka nepoznata dimenzija.
Vlast bez koncepta i odgovornosti
Kako je Koštunica za samo par godina od opštepodržanog političara postao lopov sa Hitlerovim brkovima
Kada je petog oktobra 2000 DOS tako uporno i žarko želeo osvajanje vlasti, znao je sa kakvim će se problemima sresti i šta nasleđuje od Miloševića. Trebalo je da već tada imaju razrađena rešenja kako će te nasleđene probleme i rešavati. Oni za pet godina ne da ni jedan problem nisu rešili već su stvorili nove. Tih pet godina vladavine kvazi demokrata se pretvorilo u najtežu elementarnu katastrofu koju je Srbija mogla da doživi i koju ćemo dugi niz godina morati da ispravljamo. Uličari, kao ih u žargonu a i suštinski sve češće nazivaju građani, došli su na vlast sa ulice i po svoj prilici će tako sa vlasti i da odu. Čeka se samo da neki pukovnik „poludi“ i izda komandu, zamnom! Po svoj prilici tek sa takvom promenom vlasti javnosti će biti dostupna sva razarajuća dimenzija vladanja DOS-ovaca.
