40+ i pad Melatonina

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
69.431

Poremećaji spavanja sve su izraženiji, da li melatonin otvara kapije sna i kada se luči najveća količina ovog hormona​


Melatonin ne treba mešati sa hipnoticima, jer on to nije. Važno je istaći da njegova primena nije povezana sa pojavom zavisnosti, što je slučaj sa brojnim drugim hipnoticima koji se koriste u lečenju povremene nesanice, kaže specijalista interne medicine i naučni savetnik za oblast neuronauka i neurofiziologije prof. dr Dragan Hrnčić​

poremećaji spavanja
Prof. dr Dragan Hrnčić: Melatonin utiče na naš unutrašni biološki časovnik tokom noći i omogućava pravilno funkcionisanje bioloških ritmova. Najveća količina melatonina luči se oko ponoći i jedan do dva sata posle ponoći Foto: Shutterstock/Privatna arhiva D.H.
Poremećaji spavanja sve su izraženiji u savremenom svetu, posebno je učestala insomnija (nesanica) koju karakteriše nemogućnost uspavljivanja, odnosno produženo vreme od odlaska u krevet do započinjanja samog spavanja, objašnjavaju stručnjaci. Poremećaji spavanja u bitnoj meri mogu da utiču na kvalitet života, svakodnevno funkcionisanje i radnu sposobnost. Sve su to su i neki od razloga zbog kojih je potražnja za melatoninom jako porasla i zašto sve više odraslih osoba uzima melatonin bez recepta.​

Pad lučenja melatonina postaje izražen _posle 40+. godine_​

Savremeni čovek sve manje spava tokom noći. Pojedina istraživanja navode da manje spavamo nego naši preci. Veliki broj osoba nije u stanju da odvoji preporučenih 7 do 8 sati za noći san. Prodavnice, restorani su otvoreni non-stop, imamo neograničen pristup internetu, rade se po dva posla i više je vremena za sve, osim zdravlja. Stručnjaci objašnjavaju da su problemi sa spavanjem i jedna od posledica pandemije covid 19. Zbog svega navedenog veća je potražnja za melatoninom kao sredstvom koje nam može da obezbedi san.
– Melatonin je hormon koji u najvećoj meri luči pinealna žlezda, poznata i kao epifiza. Epifiza luči melatonin kada je napolju noć i zato ga često zovemo hormon mraka. Melatonin utiče na naš unutrašni biološki časovnik tokom noći i omogućava pravilno funkcionisanje bioloških ritmova. Najveća količina melatonina luči se oko ponoći i jedan do dva sata posle ponoći. Treba znati da sa godinama dolazi do fiziološkog smanjenja nivoa melatonina. Taj fiziološki pad lučenja melatonina postaje izražen posle 40. godine, da bi posle 60. godine nivo melatonina značajno opao i bio minimalan – kaže za portal eKlinika specijalista interne medicine i naučni savetnik za oblast neuronauka i neurofiziologije prof. dr Dragan Hrnčić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.​

Poremećaji spavanja za koje se najčešće koristi melatonin​

Stručnjaci ističu da na lučenje melatonina nepovoljno utiče i sve prisutnije svetlosno zagađenje noću. U gradskim sredinama sve je više uličnog osvetljenja, zbog čega u prostorijama u kojima spavamo nema dovoljno mraka, a sve ovo ometa lučenje melatonina. Kako bi lakše utonule u san mnoge osobe nadoknađuju melatonin dijetetskim suplementima, odnosno dodacima ishrani. Prof. dr Hrnčić napominje da melatonon nije još uvek registrovan kao lek. Stoga nije potrebno da imamo recept da bismo ga dobili u apoteci. Pojedina istraživanja tvrde da melatonin može pozitivno da utiče na kvalitet sna i leči nesanicu, povećanjem ukupnog vremena spavanja i smanjenjem vremena potrebnog da se zaspi.
– Melatoninski suplementi imaju dokazano dejstvo u skraćenju vremena potrebnom za uspavljivanje kod pacijenata sa insomnijom, te se koriste u terapiji tzv. primarnih insomnija, odnosno onih insomnija čiji uzrok nije poznat. Ovo potvrđuju i najnovije studije i meta-analize koje pružaju najviši nivo dokaza da bi smo ovo tvrdili. Melatonin se koristi i u olakšavanju prevazilaženja problema sa poremećajem cirkadijalnog ritma, osnovnog biološkog ritma od 24 sata koji se javljaju pri putovanjima kada dolazi do promena vremenskih zona, što je poznato ka džet leg. Ovo su dve najčešće indikacije za primenu melatonina – pojašnjava prof. dr Hrnčić..
Sagovornik portala eKlinika, navodi da pored toga, postoje studije koje sugerišu da melatonin donekle pobošljava kvalitet spavanja, kao i ukupnog vremena koje provodimo spavajući, ali i dodaje da su nam za ove tvrdnje potrebni jači dokazi od ovih koje sada imamo.

– Melatonin se pokazao uspešnim i u olakšavanju tegoba sa spavanjem koje imaju radnici u smenskom režimu rada (noćne smene) – kaže dr Hrnčić.​

 

Otvara kapiju za spavanje​

Zamolili smo prof. Hrnčića da nam objasni i sam mehanizam delovanja melatonina. Doktor objašnjava da melatonin navedene efekte postiže zahvaljujući svom dejstvu na glavni biološki časovnik koji se nalazi u moždanoj strukturi poznatoj kao suprahijazmatsko jedro.
– Za njega često kažemo da otvara kapiju za spavanje. Melatonin ne treba mešati sa hipnoticima, jer on to nije. Važno je istaći da njegova primana nije povezana sa pojavom zavisnosti, što je slučaj sa brojnim drugim hipnoticima koji se koriste u lečenju povremene nesanice – precizira prof. dr Hrnčić.

Neuroprotektivno, kardioprotektivno i citoprotektivno dejstvo melatonina​

Sve više se priča i da je melatonin horomon koji ima antioksidativno dejstvo, veruje se da jača imuni sistem i leči bolesti povezane sa mentalnim zdravljem i nervnim sistemom. Savetuje kao pomoćno lekovito sredstvo kod makularne degeneracije, migrene, fibromialgije, povećanog lučenja želudačne kiseline. Preporučuje se i u terapiji sezonskog afektivnog poremećaja .
Pored važne fiziološke uloge koju melatonin ima u regulaciji ciklusa budnost-spavanje i bioloških ritmova, dr Hrnčić potvrđuje da najnovija istraživanja ističu brojne efekte melatonina koje mogu biti od koristi u terapiji i drugih oboljenja, a ne samo onih povezanih sa spavanjem.
Dokazano je da melatonin ima antioksidativna i antiinflamatorna dejstva, kao i neuroprotektivno, kardioprotektivno i citoprotektivno dejstvo. To znači da svojim dejstvom šiti organizam od slobodnih radikala, te da može imati blagotvorno dejstvo u kardiovaskularnom i nervnom sistemu. Međutim, sva ova dejstva još su uvek u fazama istraživanja i dosadašnji rezultati su ohrabrujući. Ipak, još uvek ni jedno od ovih oboljenja nije indikacija za primenu melatonina. Preporučuje se u lečenju sezonskog afektivnog poremećaja i može imati određene pozitivne efekte u makularnoj degerenaciji – kaže prof. dr Hrnčić.

Kada je obavezno prekinuti upotrebu melatonina?​

Zamolili smo prof. dr Hrnčića da nam objasni i koliko je melatonin siguran dodatak kada su u pitanju poremećaji spavanja i koji su mogući neželjeni efekti upotrebe melatonina? Može li melatonin da izazove noćne more?
– Kao najčešći neželjeni efekti melatonina navode se: glavobolja, vrtoglavica, mučnina i pospanost tokom dana. Učestalost ovih neželjenih efekata još uvek nije precizno utvrđena, jer njihovo prijavljivanje nije obavezno. Ne tako brojne studije pokazuju da se neželjeni efekti javljaju u manje od 1 odsto osoba koje ga koriste, a da do 2 odsto osoba obustavlja primenu melatonina zbog nekog od neželjenih efekata. Još uvek nam nedostaju rezultati studija o dugoročnim neželjenim efektima melatonina i takovanom postmartketinškom praćenju. Tačno je da melatonin može dovesti do vividnih, odnosno živopisnih snova koji kod nekih osoba mogu imati karakteristike noćnih mora. Ukoliko se pojavi bilo koja od ovih nuspojava i naročito ako remeti svakodnevno funkcionisanje, obavezno je prekinuti upotrebu melatonina i posavetovati se sa lekarom – naglašava prof. dr Dragan Hrnčić.
Dr Hrnčić kaže da bi trebalo istaći, takođe, da zavisnost od melatonina nije do sada pokazana.

S obzirom da melatonin dovodi do pospanosti, važno je znati da 4 do 5 sati po uzimanju melatonina nikako ne treba upravljati motornim vozilima ili mašinama – upozorava dr Hrnčić.

Poremećaji spavanja – Kako se koristi melatonin?​

Stručna preporuka kada se radi o dozama melatonina jeste da se terapija melatoninom počne sa što manjim dozama i nastavi sa korišćenjem najmanje doze koja postiže željeni efekat.
– Za većinu odraslih to su doze u rasponu od 1 do 10 mg, pri čemu je najčešća preporučena doza u rasponu od 1 do 5 mg na dan. Probajte sa manjom dozom prvog dana, pa postepeno povećajte dozu, to je jedini ispravan način dolaska do optimalne doze u slučaju melatonina. Taj način određivanja optimalne doze poznat je i kao titriranje. Suplemente melatonina je potrebno uzimati oko pola sata pre željenog vremena uspavljivanja, noću. Ponekad to može biti i jedan sat. Trebalo bi da se potrudimo da u što većoj meri oponašamo prirodni ciklus lučenja melatonina i da se ovo egzogeno dodavanje melatonina poklapa sa njegovim prirodnim pikom lučenja. To znači da bi naš odlazak u krevet i uspavljivanje trebali da budu najkasnije u ponoć, idealno oko 22-23 časa, što je u mlađoj i radno-aktivnoj populaciji teško postići – kaže dr Hrnčić.
Prof. dr Hrnčić dodaje da melatonin nikako ne treba uzimati za postizanje takozvane popodnevne dremke, niti u dozama većim od preporučenih.
– Ukoliko uzimate i terapiju za hronične bolesti obavezno se posavetujte sa lekarom – upozorava prof. dr Hrnčić.
U drugom delu intervjua sa prof. dr Draganom Hrnčićem biće reči o mogućim interakcijama melatonina i određenih vrsta lekova, čućemo da li ovaj hormon mogu da koriste trudnice i deca, biće reči i o tome da li vitamin D može da zameni melatonin, koje su namirnice bogate melatoninom, da li čaša mleka pred spavanje ima isto svojstvo kao i melatonin?
https://eklinika.telegraf.rs/zdravl...-i-kada-se-luci-najveca-kolicina-ovog-hormona
 

Back
Top