4.maj-Dan kada smo ostali bez Tita...i čega još?

mrseverac

Zainteresovan član
Poruka
183
Годишњица смрти Јосипа Броза Тита

Јосип Броз Тито, неприкосновени вођа и председник Савеза комуниста Југославије, маршал, врховни командант и доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, државе стваране у мору крви током 20. века, која га је надживела тек једанаест година, умро је на данашњи дан 4. маја 1980, на седмом спрату Клиничког центра у Љубљани. Тито је сахрањен у Београду 8. маја, на погребној свечаности какву свет у дотадашњој модерној историји није видео.



У ондашњој Палати ЦК СКЈ, у коју је Тито ушао само једном, 1966.када је објекат саграђен, а онда рекао да га у то здање у коме се данас налази тржни центар „Ушће” никада више не зову, пошто му се није допало, био је смештен важан обавештајни центар. Од када је, после дочека Нове 1980. године Тито био смештен у болницу, у поменутом центру су са стрепњом, под стресом, очекивали једну шифровану поруку из Љубљане: „Утакмица је почела”.

Био је то знак да је Тито преминуо, а педесетак светских телевизијских мрежа је директно преносило испраћај Титових посмртних остатака до Куће цвећа, у кругу Ужичке15 на Дедињу.

На овим страницама смо једном подсетили на често изрицану Титову тврдњу да је „мир наше највеће богатство”, што нас није спасло од ратова за југословенско наслеђе у последњој деценији прошлог века, десетак година после његове смрти.

А данас, 31 годину касније, сва је прилика, и даље изостаје дубинска анализа историјског времена протеклог у Титовом знаку.

Што се њега тиче, знао је да каже како се не плаши ваге историје.

Сл. К.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Godisnjica-smrti-Josipa-Broza-Tita.sr.html
 
у нашим срцима, друже?

Ја.

Kuca%20Cveca.jpg


И бит ће док је год братства и јединства у демокрацијском београду......
 
Годишњица смрти Јосипа Броза Тита

Јосип Броз Тито, неприкосновени вођа и председник Савеза комуниста Југославије, маршал, врховни командант и доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, државе стваране у мору крви током 20. века, која га је надживела тек једанаест година, умро је на данашњи дан 4. маја 1980, на седмом спрату Клиничког центра у Љубљани. Тито је сахрањен у Београду 8. маја, на погребној свечаности какву свет у дотадашњој модерној историји није видео.



У ондашњој Палати ЦК СКЈ, у коју је Тито ушао само једном, 1966.када је објекат саграђен, а онда рекао да га у то здање у коме се данас налази тржни центар „Ушће” никада више не зову, пошто му се није допало, био је смештен важан обавештајни центар. Од када је, после дочека Нове 1980. године Тито био смештен у болницу, у поменутом центру су са стрепњом, под стресом, очекивали једну шифровану поруку из Љубљане: „Утакмица је почела”.

Био је то знак да је Тито преминуо, а педесетак светских телевизијских мрежа је директно преносило испраћај Титових посмртних остатака до Куће цвећа, у кругу Ужичке15 на Дедињу.

На овим страницама смо једном подсетили на често изрицану Титову тврдњу да је „мир наше највеће богатство”, што нас није спасло од ратова за југословенско наслеђе у последњој деценији прошлог века, десетак година после његове смрти.

А данас, 31 годину касније, сва је прилика, и даље изостаје дубинска анализа историјског времена протеклог у Титовом знаку.

Што се њега тиче, знао је да каже како се не плаши ваге историје.

Сл. К.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Godisnjica-smrti-Josipa-Broza-Tita.sr.html
Tačno tako.Prerana smrt ga je odvojila od vas i zato ste sad takvi, ko muve bez glave.
 
"...дубинска анализа историјског времена протеклог у Титовом знаку."

Ovo jeste zanimljivi dio...
2. svjetski rat je bio prilika da politička uvjerenja koja su davala najjači otpor neprijatelju (koja su ujedinjavala razjedinjena 'plemena') preuzmu liderstvo.
Pod okriljem tog političkog uvjerenja, koje je 60.tih godina 20.vijeka dalo svoj ekonomski maksimum, i koje je u teoriji i dalje najoptimalnije rješenje za ove prostore po jednostavnom prirodnom zakonu - zajedno smo jači, krili su se talozi nerazrješenih istorijskih dešavanja ..
Ko god je imalo znao istoriju ovog prostora, kulturnoistorijske razlike i sukobe ujedinjenih, a donedavno zakrvavljenih naroda, nije mu bilo teško da kroji šta i kako hoće od ovih prostora ..
Greška je napravljena u 'brisanju nacionalnih granica',tj. brisanju istorije! .. crtanju novih..
Pri pravljenju nove države, nikako se nije smjela predvidjeti mogućnost razlaza i najbezbolnije rješenje za sve nacije ..
..samo 'honores mutant mores' .. između ostalog
 
Hoce li da sviraju sirene i da budu straze na slikama?? Zamisli to ludilo...:lol:

Доћи ће и ''млађани'' пионири да кукумавче...
А најгоре од свега је што ће децу од 10 или 12 година да напујдају да обуку пионирске униформе и да врте оне барјаке и да праве шпалир...
Тако је било претходних година,биће и сад сигурно.
А јадна деца немају везе са животом...
 
Tito je umro 4. maja 1980. u 15:05 sati, u Kliničko-bolničkom centru u Ljubljani.

Četiri dana kasnije, na sahranu lidera SFRJ u Beogradu došlo je 700.000 ljudi, 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta, te je to bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.

Poslednju poštu Titru koji je bio i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, tada je odalo 31 šef države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika skupština. Iz sveta podeljenog po hladnoratovskim linijama, došli su državnici iz oba tabora.

Tokom dugogodišnje vladavine, Tito je optuživan za stradanje političkih neistomišljenika, ali i za vodjenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita kako bi se održavalo blagostanje, što je, tvrdi se, prozivelo veliki spoljni dug i ekonomsku krizu u SFRJ.

Period njegove vladavine medju stanovništvom svih republika i pokrajina tadašnje, velike države, i dalje važi za simbol boljeg, sigurnijeg i bolje uredjenog života od potonjeg.

Prema mnogim ocenama, sa Titovom smrću počeli su dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama pred njen raspad, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela.

Svake godine, na godišnjicu Titove smrti, u Kuću cveća u Beogradu u kojoj je sahranjen, dolaze simpatizeri, porodica i posetioci iz svih krajeva bivše Jugoslavije.

Od 1980. godine Kuću cveća, u sklopu Muzeja istorije Jugoslavije, posetilo je više od 17 miliona ljudi. Broj posetilaca se 1990-tih godina znatno smanjio, ali od tada ponovo raste.
 
Nema dublje analize ni za sta slicno jer se zapad uopsteno uzev plasi komunizma, a ja samo mogu da primetim da sistemi nisu vazni, vec licnosti koje vode zemlju.

Kina je jos uvek komunisticka, Hitler je u pocetku bio socijalista, kao i pok. Slobodan Milosevic koji su sopstvene zemlje dovele na rub propasti i unistenja.

Tito je bio komunista, ali ga je vecina volela - dovoljan razlog za oporavak zemlje i njen prosperitet. "Znao" je s ljudima ma sta se sad pricalo o njemu.

Ne zalim za tim vremenima, nije mi ni zao sto se Jugoslavija raspala, ali potreban nam je jedan takav sirok duh na celu zemlje koji ce bez razaranja da objedini sve Srbe.
 

Back
Top