Deo Bi-Bi-Sijevog dokumentarca ,,Moralna borba – NATO u ratu” koji se odnosi na Rambuje:
ALAN LITL:
Ali Olbrajtova je znala da galvanizirajući efekat Račka neće dugo trajati. Morala je da uključi i svoje evropske saveznike. Insistirala je da više nema diplomatije bez ubedljive upotrebe sile. Evropljani su se složili. Uslediće još jedan poslednji diplomatski napor. Hipnotišuća raskoš zamka Rambuje u blizini Pariza postala je najluksuznija kafana poslednje šanse u diplomatskoj istoriji. Da li će veličanstvenost Rambujea navesti stare neprijatelje na pomirenje?
DUGI GORANI (delegat kosovskih Albanaca):
Privikli smo se na retka vina. Privikli smo se na ukusne i, pretpostavljam, užasno skupe francuske specijalitete. Privikli smo se na luksuz čiji je glavni cilj bio da nas natera da uzmemo olovku i potpišemo list papira. Dakle, tu je bio i luksuz i sve je bilo tu: samo potpišite prokleti dokument.
LITL:
Dok su delegati pristizali, postajalo je jasno da se radi o poslednjoj liniji pregovora. Atmosfera je bila napeta, bio je to prvi put da su ovi stari neprijatelji sedeli u istoj prostoriji. Evropljani, od kojih su neki nerado pristali na pretnju silom, ozbiljno su težili dogovoru koji bi i Srbi i Albanci mogli da private. Međutim, Amerikanci su bili skeptični. Došli su u Rambuje sa drugačijim ishodom na umu.
DŽEJMS RUBEN (pomoćnik državnog sekretara SAD):
Drugi prihvatljivi ishod bio je da se razjasni ono što prethodno nije bilo jasno. I to da se rasjasni koja je strana uzrok problema i da se razjasni koju bi stranu NATO trebalo da brani, a kojoj strani da se suprotstavi, a to je značilo da kosovski Albanci pristanu na predlog, a Srbi ne.
MEDLEN OLBRAJT (državna sekretarka SAD):
Ako Srbi ne bi pristali, a Albanci bi, onda je postojao jako očigledan razlog za upotrebu sile.
LITL:
Evropljani su se čvrsto držali zvanične svrhe pregovora – dogovor obe strane.
Robin Kuk (spoljni sekretar Velike britanije)
Pitanje: Da li je na kraju bilo mnogo važije da Albanci pristanu nego da pristanu Srbi?
Odgovor: Ne, bilo je važno da obe stranu pristanu. Na kraju krajeva, ovo nije bila taktička vežba da se stvori osnova za reakciju, već iskreni pokušaj da se pronađe formula koju su Srbi tražili.
Džejmi Ruben:
Očigledno, javno smo morali da stavimo do znanja da tražimo sporazum, ali privatno smo znali da su prilično male šanse da će Srbi pristati.
LITL:
Srbi se nisu protivili političkim aspektima mirovnog plana – uključujući široku autonomiju za Kosovo. Međutim, njihova delegacija nije želela ni da čuje za vojni deo – NATO snage za uspostavljanje mira.
GENERAL NEBOJŠA PAVKOVIĆ:
…Da mogu da rade šta hoće, da se kreću gde hoće. Praktično, to je značilo okupaciju jedne zemlje. I to niko nije mogao da prihvati, to…
DŽEJMI RUBEN:
Pitanje: Mora da je postojala neka donja granica… koliko ste daleko bili spremni da odete da umirite strepnje Srba? Da li biste, recimo, napravili kompromis u vezi uloge NATO-a u tim snagama?
Odgovor: Ne. To su morale da budu NATO snage, jer, ako to ne bi bio NATO, ne bi uspelo!
LITL:
Pažnja je usmerena na albansku delegaciju. Oni su izabrali mladog i neiskusnog pripadnika OVK, Hašima Tačija kao svog vođu. Čitava delegacija ga je nagovarala da prihvati. Međutim, on je odbio, jer ponuđeni sporazum nije sadržao referendum o nezavisnosti.
DUGI GORANI:
Delegacija je postavila Tačija za vođu ne znajući da bi mogli da postanu njegovi zarobljenici.
VETON SUROI (politički lider kosovskih Albanaca):
Da, sa svih strana se čulo ubedljivo ,,da”, osim kad je došlo do Tačija – koji je bio jako suzdržan i rekao je ,,ne”.
DUGI GORANI:
Tači je vrlo prosto rekao delegaciji, ,,Vidite, ovaj dokument, sama ova prezentacija, ustvari je skroz neprihvatljiva.
VETON SUROI:
Govorio je jezikom koji bi mogao biti pretnja… mogao bi se shvatiti kao pretnja.
DUGI GORANI:
,,…I ko god da to sad potpiše, ja ću se prema njemu ponašati i smatraću ga narodnim neprijateljem”.
LITL:
Bio je to slikoviti prikaz sile oružja kojim su sada mahali kosovski Albanci. Tačijevo zastrašivanje nejgovih kolega delegate nije sprečilo razvoj prisnih odnosa između njega i međunarodnih pokrovitelja.
DŽEJMI RUBEN:
On je bio neko ko je bio mlađi član delegacije, bliži mojim godinama, tako da je postojalo neko prirodno razumevanje. Mislim da sam ga malo zadirkivao kako bi lepo izgledao u nekom holivudskom filmu i mislim dam u je ustvari prijalo to uzajamno zadirkivanje.
LITL:
Tači nije reagovao na laskanje. Amerikanci su pozvali svoju diplomatsku artiljeriju. Medlen Olbrajt je stigla na Dan zaljubljenih. Bila je apsolutno usredsređena na Tačijev pristanak. Provela je četiri dana dodvoravajući mu se.
MEDLEN OLBRAJT:
Bilo je očigledno da je Gdin Tači nekakav vođa i upoređivali smog a sa Gerijem Adamsom.
DUGI GORANI:
Insistirala je da on napravi nekakav simboličan izbor.
MEDLEN OLBRAJT:
Možda je to bio vođa sa ciljem, koji je bio spreman da bude deo političkog rešenja.
VETON SUROI:
…što se Tačiju delimično svidelo, a većim delom mu se nije svidelo. U redu, svidela mu se ideja kako ga uvlače u politiku.
LITL:
(Noć u Rambujeu)
Rokovi su dolazili i odlazili, Tači je i dalje istrajavao.
MEDLEN OLBRAJT:
Moram reći da sam bila neverovatno isfrustrirana. U to vreme i na tom mestu, morali samo da budemo načisto.
VETON SUROI:
Rekla je, ,,Vi potpišete, Srbi ne potpišu, bombardujemo. Vi potpišete, Srbi potpišu, ulazi NATO. Tako da je na vama da kažete. Vi ne potpišete, Srbi ne potpišu, zaboravljamo ovu temu. Bila je vrlo jasna.
