26 ljudi bogatije od polovine sveta

Čovek koji je alav uvek umire siromašan.

Ja


Kada dodje do prvog miliona on hoće dva. Kada stigne do drugog on želi pet.
Kad ima pet on želi deset.

I zato je čitavog života nesrećan i čemeran.
Da ali zašto onda kukate na male plate.

Recite: "Hvala onima koji su sproveli pljačkaške privatizacije. Time smo bliže Nirvani."
 
Da ali zašto onda kukate na male plate.

Recite: "Hvala onima koji su sproveli pljačkaške privatizacije. Time smo bliže Nirvani."

Let me tell you a story about the Poors.

Пре неког броја година имао сам изнајмљен котиџ у Норфолку. Ту сам живео јер ми је било близу до посла. Две собе, три са оставом, четири са купатилом, камен, стоји двеста година. И то је било све океј, мало низак плафон, али удобно.

Међутим, треба то неко да чисти. И изнајмим ја преко бироа једну жену, негде из неке Украјине или шта већ беше, неки пакао на земљи. Избеглица. И ја се још трудим, остављам поруке, послужи се било чим из фрижидера, поједи нешто лепо, узми и за пут сендвич, ово оно. Бакшиш за Божић. Радила ту она једно шест, седам месеци.

И шта. Једном будем ја ту током дана, за промену, а и Вал је била код мене. И она се истуширала и отишла у шетњу, ја седим и пишем, а ово ***** сиротињско чисти. И ја приметим чистом игром случаја, јер сам приметио кад га је скинула - нема прстена који сам купио Вал док смо се забављали. Оставила га на столу док се туширала.

Long story short, скинуо сам је голу. Никога није било да јој помогне.

Знаш где је био прстен? Сафири у пунђи.

Сиротиња је куга. То је једна од најпаметнијих ствари које сам икад чуо, и увек је понављам. Сиротиња је најгора болест.

Што даље од њих.
 
Ah te zapadne slobode i vrijednosti, radis sa sirotinje sta ti volja
Let me tell you a story about the Poors.

Пре неког броја година имао сам изнајмљен котиџ у Норфолку. Ту сам живео јер ми је било близу до посла. Две собе, три са оставом, четири са купатилом, камен, стоји двеста година. И то је било све океј, мало низак плафон, али удобно.

Међутим, треба то неко да чисти. И изнајмим ја преко бироа једну жену, негде из неке Украјине или шта већ беше, неки пакао на земљи. Избеглица. И ја се још трудим, остављам поруке, послужи се било чим из фрижидера, поједи нешто лепо, узми и за пут сендвич, ово оно. Бакшиш за Божић. Радила ту она једно шест, седам месеци.

И шта. Једном будем ја ту током дана, за промену, а и Вал је била код мене. И она се истуширала и отишла у шетњу, ја седим и пишем, а ово ***** сиротињско чисти. И ја приметим чистом игром случаја, јер сам приметио кад га је скинула - нема прстена који сам купио Вал док смо се забављали. Оставила га на столу док се туширала.

Long story short, скинуо сам је голу. Никога није било да јој помогне.

Знаш где је био прстен? Сафири у пунђи.

Сиротиња је куга. То је једна од најпаметнијих ствари које сам икад чуо, и увек је понављам. Сиротиња је најгора болест.

Што даље од њих.

Ali ko ce sad brisati vam prasinu, izbacivati smece, i govanca od kucnih ljubimaca, ako izbacite tu kugu iz sluzbe, nadasve shtovani kolega? Ne smijemo dopustiti da vi i vasa Val svojim njeznim intelektualnim stakorskim prsticima dodirnete prasinu. Um Gottes willen, to bi bilo ravno kataklizmi svemirskih razmjera.
 
Сигуран си зато што си крезави сиротански дебил, пише јасно о каквој је кући реч.

Штап је за твоју сојту, ништа друго.

Uvijek me je fascinirao vokabular strkljave intelektualne elite, pogotovo ove sa zapada, tako savrsene, ciste i imune na utjecaje sirotinje spolja.
Vi i vasa cjenjena Val, sigurno ne koristite ni toalet papir. Kod takve elite vjerovatno ciklame izlaze kroz intelektualni anus, a ne ista braon masa koju ispusta i sirotinjska krezava kuga?
 
Let me tell you a story about the Poors.

Пре неког броја година имао сам изнајмљен котиџ у Норфолку. Ту сам живео јер ми је било близу до посла. Две собе, три са оставом, четири са купатилом, камен, стоји двеста година. И то је било све океј, мало низак плафон, али удобно.

Међутим, треба то неко да чисти. И изнајмим ја преко бироа једну жену, негде из неке Украјине или шта већ беше, неки пакао на земљи. Избеглица. И ја се још трудим, остављам поруке, послужи се било чим из фрижидера, поједи нешто лепо, узми и за пут сендвич, ово оно. Бакшиш за Божић. Радила ту она једно шест, седам месеци.

И шта. Једном будем ја ту током дана, за промену, а и Вал је била код мене. И она се истуширала и отишла у шетњу, ја седим и пишем, а ово ***** сиротињско чисти. И ја приметим чистом игром случаја, јер сам приметио кад га је скинула - нема прстена који сам купио Вал док смо се забављали. Оставила га на столу док се туширала.

Long story short, скинуо сам је голу. Никога није било да јој помогне.

Знаш где је био прстен? Сафири у пунђи.

Сиротиња је куга. То је једна од најпаметнијих ствари које сам икад чуо, и увек је понављам. Сиротиња је најгора болест.

Што даље од њих.
i ja sam imala skoro isti slučaj, samo sa izbeglicom iz hrvatske...
 
Da ali zašto onda kukate na male plate.

Recite: "Hvala onima koji su sproveli pljačkaške privatizacije. Time smo bliže Nirvani."

Ko kuka?

Ja nisam pristalica kuknjave, ja sam pristalica olova.

Bogataši su kuga.

Ne ispravka, bogataši su gori od kuge i jedino dobro što su komunisti uradili je što su punili njima jame i jendeke.

Sve nakon toga su uradili pogrešno. Skoro sve...
 
Ko kuka?

Ja nisam pristalica kuknjave, ja sam pristalica olova.

Bogataši su kuga.

Ne ispravka, bogataši su gori od kuge i jedino dobro što su komunisti uradili je što su punili njima jame i jendeke.

Sve nakon toga su uradili pogrešno. Skoro sve...
Ali ti si bogat u poredjenju s nekim koga su 1000. godine katapultom lansirali u opsednuti grad

Zato bi trebao da shvatiš analogiju, i da svi treba da postanu deo 1% što bi rekao Ali G
 

Back
Top