25 година од Битке на Кошарама и српске победе над снагама НАТО пакта

Тихи

Starosedelac
Poruka
165.947
Војска Србије положила венац на Споменик херојима са Кошара у Београду

Делегација Министарства одбране и Војске Србије положила је данас венац на Споменик херојима са Кошара у Београду, поводом 25. годишњице битке.

08-Pred-karaulom-Kosare.jpg


Хероји са Кошара, породице палих бораца и представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова, такође су положили венце на Споменик херојима са Кошара.

Bitka-za-Kosare-696x391.jpg


Пре 25 година на данашњи дан завршена је битка на Кошарама, током које су припадници војске, бранећи државну границу, спречавали копнену инвазију терористичке ОВК и снага НАТО пакта из правца Албаније на територију Србије.


Слава и част свим јунацима и херојима ове битке. Никада вас нећемо заборавити.

У овој битки српска војска је поразила здружене снаге британског САСа, француске легије странаца, амрричких фока, зелених беретки као и регуларне армије Албаније и терористичке ОВК.

Дали сте нам лични пример како треба живети и умирати.

Ауторска тема.
 
Poslednja izmena:
Монах Харитон Лукић је на данашњи дан убијен на КиМ од стране шиптарских терориста.

IMG_20240615_133722_196.jpg


15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Почео је голготски пут новог Христовог мученика.

IMG_20240615_133727_861.jpg


Мошти мученикове нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео за Христа, попут првих хришћанских мученика.

Мучениково тело убрзо је из Призрена унето у манастир Грачаницу, где је одслужен парастос (11. новембра, 2000. године). Ту су му се верни са љубављу поклонили. Сутрадан, је пренесено у његов први манастир – Црну Реку. Ишло се заобилазно, због демонстрација Шиптара на путу.

Тим великим светим ходом од Призрена, преко Грачанице до Црне Реке, мученик је својим светим телом предао последњи благослов намученој косовско – метохијској земљи, за коју ће пред престолом творца до скончанија вјека приносити молитве.
 
Svaka čast tim ljudima, ali cela ta priča iz '99 se nikako ne može nazvati pobedom.
konkretno ova bitka je bila nasa velicanstvena pobeda jer NATO pakt nije oatvario nijedan od zacrtanih ciljeva a mi smo uspeli da obranimo nasu kompletnu teritoriju i razbijemo NATO plan za brzo zaposedanje Metohije

 
Zapravo je posle ostvario sve.


Tu smo im pokazali da Srbija nije saka pirinca koju ce da pozoba svaka NATO vrana koju vetar donese u Srbiju.

Da Srbi nisu stado ovaca koje blejeci ide na NATO klanje.

Da medju nama jos ima junaka, heroja, vukova...
 

Back
Top