25 godina bitke na Košarama

Neno

Elita
Poruka
21.405

Na današnji dan završena je herojska bitka koju su bili naši golobradi heroji​

kosovokosarerat1999.jpg

Bitka za Košare zvanično je završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara. Jugoslovenska vojska bila je brojčano slabija, a zbog stalnog prisluškivanja jedan rezervni oficir VJ se ranije prisetio američkih Navaho Indijanaca iz Drugog svetskog rata. Neprijatelji do kraja rata nisu znali šta ih je snašlo, ali najpre malo više o samoj borbi za tu poziciju...
Povlačenje sa rejona karaule Košare, je za razliku od drugih delova Kosova, proteklo bez ikakvih incidenata, a neprijatelji su jedni druge mirno posmatrali.

Smatra se najvećom bitkom u novijoj srpskoj istoriji.

Na vrhuncu borbi Vojska Jugoslavije imala je oko 1.200 vojnika, a OVK, sa dobrovoljcima i albanskim jedinicama pet do šest hiljada. Snage OVK su ratovale u smenama, dok za VJ nije bilo odmora.
I pored velike stručne pomoći NATO oficira, OVK je do tada napadala vojsku i policiju iz zaseda, nije imala ozbiljniju vojnu obuku za frontalno ratovanje – što se i videlo tokom cele bitke.
U napade se uključila i albanska vojska, prvo artiljerijom, a zatim i sa desetak tenkova, ali to nije bitnije uticalo na moral vojnika.

Vojska Jugoslavije je često išla u napade po ledenoj kiši, mrazu, magli i snegu dubine jedan metar i branila svaki položaj do poslednjeg trenutka – što je dodatno uticalo na pad morala kod neprijatelja.
Tokom krvavih borbi na Košarama bilo je i mnogih neverovatnih scena, u koje je teško poverovati. Dešavalo se da ljudi sa obe linije fronta zbog guste magle zalutaju u neprijateljske rovove i vrate su u sopstvene, a da ih niko ne primeti.

Pripadnicima VJ koji su se grejali pored vatre jednom prilikom je prišao čovek u vojnoj uniformi, seo pored njih i kada su ga posle nekoliko minuta pitali iz koje jedinice on je odgovorio na albanskom.
Taj pripadnik OVK je zarobljen, a utvrđeno je da se posle jednog od napada dugo skrivao u žbunju, ali je izašao kada je video vatru i ljude. Dvojica pripadnika Vojske Jugoslavije su po magli uspeli da ušetaju u neprijateljski rov, „zarobili“ teški protivavinski mitraljez i bezbedno ga doneli u svoj rov.

Inače, zbog stalnog prisluškivanja jedan rezervni oficir VJ se prisetio američkih Navaho Indijanaca iz Drugog svjetskog rata, i angažovao dvojicu Roma, pripadnika VJ, koji su na svom jeziku radio vezom navodili jugoslovensku artiljeriju i minobacače.

Do kraja rata NATO i OVK nisu uspeli da shvate o čemu se radi, jer nisu razumeli romski jezik. Iako je rejon karaule bio gotovo nenaseljen, u okolini su se nalazila etnički čista albanska sela, sa velikim brojem pripadnika OVK u njima. Sama karaula udaljena nekoliko stotina metara od granične linije na vidnom mjestu, bila je laka meta i često se dešavalo da teroristi sa granične linije ispale rafal na karaulu i pobegnu.

Česte su bile i zasede u kojima je stradalo nekoliko pripanika VJ, a gotovo svakodnevna pojava pokušaja prenošenja manje ili veće količine oružja i municije iz Albanije na Kosovo i Metohiju.

Glavninu graničnih jedinica činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina.

Alo. rs
*****************
„Na Košarama je stradao i 21 oficir i podoficir, 50 mladića na odsluženju vojnog roka, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca. Ranjeno ih je 256 i svi su oni danas ratni i vojni invalidi.

spomen-soba-kasarna-06.jpg
 
Ratne priče sa Košara
Košare...Simbol odbrane zemlje i državne granice .. jedna od najsurovijih i najtežih bitki u novijoj srpskoj istoriji....Bitka, za koju oni koji su je preživeli kažu da je bila pakao na zemlji? Kako je sve počelo? I šta se na Košarama dešavalo? Odgovore na ova pitanja donosi novi dokumentarno-igrani film Slađane Zarić, koji je realizovan u produkciji Radio-televizije Srbije i Ministarstva odbrane (Vojno filmskog centra Zastava film).Dokumentarni film Ratne priče sa Košara bavi se hronologijom događaja koji počinju 9. aprila 1999. godine kada su snage UČK-a napale državnu granicu Savezne republike Jugoslavije iz pravca Albanije. Bitka je trajala 67 dana i završena je 14. juna kada se Vojska Jugoslavije nakon potpisanog Kumanovskog sporazuma povukla sa prostora Kosova i Metohije."Film je posvećen svima onima koji su se borili i dali život za slobodu i odbranu otadžbine. 108 vojnika Vojske Jugoslavije poginulo je na Košarama i ja sam u filmu kroz dramatizacije događaja pokušala da što vernije dočaram te teške i tragične trenutke u kojima su mladi momci, vojnici na služenju vojnog roka starosti od 18 do 22 godine, branili granicu naše zemlje. Upravo hrabrost, posvećenost i požrtvovanost koji su ti vojnici, ti dečaci, tada pokazali je našto što je mene motivisalo da snimim ovaj film" - kaže Slađana Zarić, autorka filma i urednica dokumentarnih filmova u Informativnom programu RTS-a.Smrt većine vojnika i oficira je kroz sećanja njihovih saboraca dramatizovana u ovom dokumentarno-igranom filmu.
Snimljeno je preko 70 sagovornika iz brojnih jedinica koje su učestvovale u bici na Košarama, kako graničara 53 graničnog bataljona, pripadnika 125 motorizovane brigade, 63 padobranske brigade, 72 specijalne brigade tako i dobrovoljaca."Na Košarama je smrt svakog trenutka bila prisutna... Ljudi ne shvataju i ne znaju šta se tamo dešavalo... rovoska bitka se danima vodila na 2000 metara nadmorske visine, na delovima gde je i u maju bilo i po nekoliko metara snega...
Ginulo se od minobacača, snajpera, od zabranjenih kasetnih bombi... kažu da je na Košarama bilo najteže kada se ništa ne dešava, kada se čeka sledeći trenutak, novi napad, novo bombardovanje... Tamo je ginula mladost, prosečna starost poginulih vojnika i oficira je bila 25 godina" - priča autorka Zarić.Film je sniman na lokacijama koje po konfiguraciji terena liče na planiske vrhove Prokletija, odnosno Juničkih planina na kojima su smeštene Košare. Snimano je na Kopaoniku, Staroj planini, Vlasini i na vojnom poligonu Pasuljanske livade. Snimano je po snegu, magli i kiši, po vrlo nepristupačnim terenima. Sve u cilju kako bi se ti tragični dani što više približili gledaocu i kako bi se istakao značaj bitke na Košarama."Na Košarama Vojska Jugoslavije nije branila samo državnu granicu već je na jedan indirektan način određivala i sam ishod ratnog sukoba. Da su snage UČK koje su napadale sa teritorije Albanije uspela da probiju odbranu jugoslovenske vojske i da su se, što im je bio cilj, spojile sa UČK snagama u Metohiji, pitanje je kako bi se odvijala dalja hronologija rata na Kosovu 1999. godine i koja bi bila sudbina naše vojske i naroda. Dalji prodor UČK snaga su na Košarama zaustavili vojnici VJ." - objašnjava Slađana.
Kada je postalo jasno da ova akcija, koja se u albanskim i NATO izvorima naziva Strela 1 nije uspela i kada su shvatili da u reonu Košara ne mogu da probiju liniju odbrane jugoslovenske vojske, UČK vojnici su sa NATO planerima započeli drugu kopnenu ofanzivu na Paštriku, planini koja se nalazi u blizini Prizrena. Ni tu snage UČK nisu uspele da dublje uđu u teritoriju Kosova i Metohije. I Strela 2 je "polomljena".Dokumentarni film "Ratne priče sa Košara" biće emitovan na godišnjicu početka bitke na Košarama 9. aprila na Prvom programu RTS u 21 časa.Priča o Paštriku je drugi deo ovog ratnog serijala koji RTS producira zajedno sa Zastava filmom. Dokumentarni film "Ratne priče sa Paštrika", koji govori o sjajnoj i u javnosti veoma malo poznatoj vojnoj operaciji - biće emitovan 26. maja kada se obeležava početak borbe na Paštriku.Autor filma je Slađana Zarić.
 
Alo. rs
*****************
„Na Košarama je stradao i 21 oficir i podoficir, 50 mladića na odsluženju vojnog roka, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca. Ranjeno ih je 256 i svi su oni danas ratni i vojni invalidi.

Pogledajte prilog 1564115
I po običaju niko još uvek nije odgovorao za to što su na prvoj liniji ginuli vojnici na odsluženju vojnog roka koji ne bi ni smeli da se teraju u rat.
 
Bio sam na dvadesetak km od Košara dole niz granicu ispod Morine ali stvari znam dobro šta je bilo i kako je bilo. Kad su 9. i 10.napali Košare gorela je cela planina ne znam dal je to bila Rasa Košares, mi smo mislili da tamo niko živ neće da ostane. Danas mogu da priznam da sam bio srećan što nisam tamo na Rasa košares i kad me je zaobišla akcija u kojoj je poginuo poručnik Leovac. Ko može da kaže a da ne slaže da se ne plaši?
Leovac je glupo gurnut u smrt da napada utvrdjenog neprijatelja i to uzbrdo. Nekome je trebalo da se dokaže negde ili već šta, ne razmišljajući da li je to uopšte vredno toga i potrebno, kad je već iza nas bilo mnogo vojske, teroristi nisu mogli da mrdnu napred a nama te čuke nisu bile vredne žrtvovanja.
Kad smo već kod pokojnog Leovca, čitao sam knjigu nekog Milkića, sve pogrešno napisano. Leovca je metak snajpera pogodio dok je ležao na zemlji, pogodio vrat i izašao na ledja.
 

Back
Top