Okrenite se oko sebe. Obracajte paznju. Ne gledajte samo sebe. Da li ste primetili da je drvo pored koga
prolazite svaki dan procvetalo za veoma kratko vreme. Niste, znam. Ne gledate nista sem svoje probleme i obaveze. Prosto je doslo takvo vreme. Svi jurimo. Ne stizemo. 24h nam je premalo kako bi stigli da obavimo sve svoje obaveze koje smo imali tada. Koliko je to tuzno. Tuzno je to sto se osvrnem oko sebe u autobusu i svima savijene glave i bulje u svoj mobilni telefon. Ja gledam kroz prozor. Obozavam da gledam kroz prozor dok se vozim. Pokusajte isto kao i ja. Posmatrajte grad u kojem ste. Tolike godine u njemu zivite, a ne znate nista o njemu, o ljudima koji zive u njemu, o prirodi, zivotinjama. Tuzno je to... Veoma tuzno... Tehnologija je zavladala. Vlada nasim umovima. Verovatno je trebalo tako da bude, ko zna. Mada i da jeste i da nije meni se to uopste ne dopada. Nadam se da nece doci vreme gde cemo potpuno prestati da komuniciramo. Ali kako je krenulo ne bi me ni to cudilo. Verujem da mnogi imaju isto misljenje kao i ja, ali nista ni mi sami ne preduzimamo. Ko sam uopste i da vam sudim? Sve ovo sto sam iznela iskucala sam na mom mobilnom telefonu. Ali kad bolje razmislim ne znam ni gde, ni kako da podelim ovo moje razmisljanje. Da ispisem sve na papir, odem u centar grada i svakome posebno pridjem i ponudim mu da procita?? Sigurno bih izasla na youtube-u i bila bih glavna prica koja bi se delila po fejsu i drugim drustvenim mrezama... I to bi mnogo vise ljudi videlo nego taj moj papir koji sam drzala.
Pitam li se samo kako su ljudi pre ziveli. Kako su funkcionisali? Verujem da je bilo mnogo teze nego danas, ali bih volela da sam zivela u takvom vremenu. Koliko god da je bilo teze sigurna sam da je bilo lepse...
prolazite svaki dan procvetalo za veoma kratko vreme. Niste, znam. Ne gledate nista sem svoje probleme i obaveze. Prosto je doslo takvo vreme. Svi jurimo. Ne stizemo. 24h nam je premalo kako bi stigli da obavimo sve svoje obaveze koje smo imali tada. Koliko je to tuzno. Tuzno je to sto se osvrnem oko sebe u autobusu i svima savijene glave i bulje u svoj mobilni telefon. Ja gledam kroz prozor. Obozavam da gledam kroz prozor dok se vozim. Pokusajte isto kao i ja. Posmatrajte grad u kojem ste. Tolike godine u njemu zivite, a ne znate nista o njemu, o ljudima koji zive u njemu, o prirodi, zivotinjama. Tuzno je to... Veoma tuzno... Tehnologija je zavladala. Vlada nasim umovima. Verovatno je trebalo tako da bude, ko zna. Mada i da jeste i da nije meni se to uopste ne dopada. Nadam se da nece doci vreme gde cemo potpuno prestati da komuniciramo. Ali kako je krenulo ne bi me ni to cudilo. Verujem da mnogi imaju isto misljenje kao i ja, ali nista ni mi sami ne preduzimamo. Ko sam uopste i da vam sudim? Sve ovo sto sam iznela iskucala sam na mom mobilnom telefonu. Ali kad bolje razmislim ne znam ni gde, ni kako da podelim ovo moje razmisljanje. Da ispisem sve na papir, odem u centar grada i svakome posebno pridjem i ponudim mu da procita?? Sigurno bih izasla na youtube-u i bila bih glavna prica koja bi se delila po fejsu i drugim drustvenim mrezama... I to bi mnogo vise ljudi videlo nego taj moj papir koji sam drzala.
Pitam li se samo kako su ljudi pre ziveli. Kako su funkcionisali? Verujem da je bilo mnogo teze nego danas, ali bih volela da sam zivela u takvom vremenu. Koliko god da je bilo teze sigurna sam da je bilo lepse...
to je to!!!!
Pozdravljam i ja tebe 
