gorbat
Zainteresovan član
- Poruka
- 411
Danas u Independentu interesantno ekonomsko predvidjanje :
https://www.independent.co.uk/voice...a-emerging-west-east-technology-a8556346.html
Ako se predvidjanje pokaze/zuje ekonomski tacno, koliko ce politika velikih sila da dozvoli ekonomsku prevlast Kine i zemalja u razvoju ?
Sto i autor naglasava u tekstu.
https://www.independent.co.uk/voice...a-emerging-west-east-technology-a8556346.html
Ako se predvidjanje pokaze/zuje ekonomski tacno, koliko ce politika velikih sila da dozvoli ekonomsku prevlast Kine i zemalja u razvoju ?
Sto i autor naglasava u tekstu.
Do 2030. godine ekonomije poput Kine i Indije će zadržati dominaciju nad Zapadom i uticati na naše odluke
Oko 70 odsto rasta u narednih 12 godina dolazice sa tržišta u razvoju
Hamish McRae
@TheIndyBusiness
Кина прелази САД да постану највећа свјетска економија до 2030. године, док Индија пролази Јапану, Њемачкој, Великој Британији и Француској да постану број три. Економије новог света у целини постају веће од оних у развијеном свету.
То је скала промене моћи која је предвиђена у новој студији ХСБЦ-а о томе како ће се свјетска економија развијати у наредних 12 година. Сјећате се чувеног извјештаја БРИЦ-а Голдман Сацхса, оног који показује како ће четири највеће економије у развоју, Бразил, Русија, Индија и Кина, трчати испред развијених економија. Па, Кина и Индија то су сигурно учинили, али из разних разлога и Русија и Бразил су разочарани. Затим је 2011. године ХСБЦ изградио побољшану верзију економског модела и дошао до донекле различитих резултата. Нарочито је показала да Русија неће радити готово колико је и предвидјено.
Сада је екипа економије ХСБЦ-а префинисала своје калкулације и урадила другу верзију, посматрајући ствари које је постигло (мало) погрешно и зашто и предвиђање глобалног поруџбина за 2030. године. Напред Кине и Индије је велика прича, али постоје број других порука. Једна је чињеница да САД настављају да напредују преостали део развијеног света. Друга је чињеница да растућу популацију Африке ствара прилике и изазове. Још једна је чињеница да суседи Индије, Пакистана и Бангладеша такође пуцају на ранг листе.
Још једна је то у Европи, док Немачка и даље остаје највећа економија, Велика Британија почиње да се повлачи испред Француске, са бројем шест и седам у свету. Италија наставља да мучи, пада на број девет, док Шпанија пада са 13 на 16. Источна Европа добро, али богата и мала популација Европске нације са старењем или опадањем радне снаге падају доле: Аустрија и Норвешка падају са првих 30, а Данска је међу 40 најбољих.
Рангирања чине наслове и забављају се, али важније су заиста разлоги због којих се неке земље снажно развијају, док други брину. Заиста постоје два главна покретача раста: дохват и раст границе. За већину земаља у настајању то је ухватљиво. Кина, Индија, Нигерија, где год се примењују технологије које су развиле граничне економије.
Тако је Кина постала највећи свјетски произвођач аутомобила примјеном знања изграђених у САД, Европи и Јапану. Неки кинески аутомобили заправо изгледају као клонови успешних модела направљених у развијеном свету. Африка је имала користи од примене мобилне телефоније развијене у САД-у и Европи, што је прескупило потребу за фиксним линијама и пионирским новим апликацијама као што је банкарство по тексту.
Због тога што, у великој мјери, свијест у успону има млађе и брже расте радне снаге него развијеног свијета, допринос је повећан демографијом.
Дакле, јаз се затвара. Ништа није у реду с тим, јер бисте очекивали да Бангладеш расте брже од Норвешке. Око 70 одсто раста у наредних 12 година долази с тржишта у развоју.
За раст граничних граница долази до закључка како побољшати продуктивност своје радне снаге, потискивши још дубље тржиште, и повећавајући стопу учешћа у раду. Први значи боље образовање и обуку, подстицање предузетника и тако даље. Друго значи смањење незапослености младих и повећање подстицаја (или смањење баријера) за старије раднике да остану на тржишту рада. На пример, више од 10% од преко 65 година у Великој Британији је у раду, у поређењу са 4% у Италији и само 3% у Француској.
Деценију након финансијске кризе, економији је потребна хитна реформа
ХСБЦ покушава да дозволи неке од ових фактора. Постоје ствари које економски модел не може ухватити, као што су утицај економског циклуса или велики политички преокрети. Зашто је Венецуела учинила толико лошије од предвиђеног модела? Његова ужасна политика. Технологија је тешко предвидјети. Ко би могао да предвиди, осим Стива Џобса ('ово све мења') утицај иПхоне-а?
Постоји још један твист. Овај пројекат даје осећај за начин на који ће свет изгледати за још дванаест година, а свет у коме ће двије од три највеће три економије у свијету у настајању бит ће врло различит од данашњег свијета. Већини нас који живе у западним демократијама тешко ће се прилагодити губитку моћи и утицаја који је Запад уживао од индустријске револуције.
Ово није само економија и новац - и још неко време, Запад ће задржати доминацију у технологији. Такође се ради о идејама о томе како треба организовати друштво. То би било запањујуће, када је Кина највећа економија на свету, ако то није утицало на нас. На пример, њене идеје о томе како управља својим људима, уз виши степен друштвене контроле коју би могли прихватити, могу изгледати атрактивним за многе људе у Европи. Нећемо волети неке ствари које видимо, али признајемо
