Quantcast

2000 дуг био дупло мањи

Poruka
20.641
Dupliran spoljni dug od 2000. godine

Autor: Danijela Nišavić | 07.09.2009. - 05:00
Srbija se opasno približava kritičnoj tački visokozaduženih država kojima bi mogla da se pridruži do kraja godine, upozoravaju stručnjaci. S druge strane, vlast u doba krize ne pokazuje znake usporavanja kada je reč o zaduživanju kod stranih država i finansijskih institucija.


Rusija je Srbiji već odobrila milijardu evra kredita, ali se čeka definisanje uslova otplate. Računa se i na kineski zajam od milijardu evra za izgradnju mosta i punjenje rupe u budžetu, zatim dodatnih 600 miliona dolara od MMF, mimo postojećeg aranžmana od 2,9 milijardi evra. Tu su i krediti raznih međunarodnih institucija, banaka…
Može li Srbija to sebi da priušti a da sama sebe ne ugrozi? I koliko je zapravo rizična politika Vlade da se u godini krize dodatno zadužuje?
- Zaduživati se da bi se preživelo je politikantski. To je, u prvom redu, odraz nesposobnosti Vlade koja umesto da reši problem merama usmerenim na reformisanje javnog sektora, to čini novim zaduživanjima, a vraćanje duga ostavlja za neku drugu vladu i bolje vreme. Takvo ponašanje može da ima realno uporište ukoliko očekujete visoke stope rasta privrede, pa da na osnovu toga otplaćujete kredite, a u našim uslovima to je malo verovatno - kaže za „Blic” Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

Doznake naših ljudi iz inostranstva
Od kredita koji nisu namenjeni investicionim projektima već potrošnji, odnosno podmirivanju tekućih obaveza budžeta (plate i penzije), ne može se očekivati ono što Srbiji treba - povećanje privredne aktivnosti, objašnjava naš sagovornik. Iz tog razloga se i postavlja pitanje održivosti novog zaduživanja.
Poslednjeg dana juna, što su i najsvežiji podaci, ukupan spoljni dug Srbije koji obuhvata dug javnog i privatnog sektora iznosio je 21,7 milijardi evra. Trećina zaduživanja odnosi se na državni i državno garantovani dug - 7,2 milijarde evra, ostalo su dugovanja banaka i preduzeća.
- Država prema utvrđenoj dinamici redovno servisira spoljni dug prema svim poveriocima i to kako prema međunarodnim finansijskim institucijama, tako i prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, bilateralnim i ostalim kreditorima. Do kraja ove godine planirano je da se po ukupnom spoljnom dugu otplati 2,78 milijardi evra glavnice i 457 miliona evra kamate. Javni sektor će u 2009. izdvojiti 197 miliona evra na račun servisiranja spoljnog duga - naglašavaju u Narodnoj banci Srbije.
Za sada, kako nas uveravaju, nema problema u vraćanju pozajmljenog novca sa kamatom. Međutim, Mlađen Kovačević, redovan član Akademije ekonomskih nauka i saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i jedan od kritičara olakog potezanja za kreditima, ukazuje na to da je od 2000. do polovine ove godine spoljni dug dupliran - sa 11,6 milijardi evra porastao je na 21,7 milijardi evra.
- Ako se kao parametar posmatra odnos isplaćenih obaveza na osnovu spoljnog duga prema vrednosti robe i usluga, on prelazi 25 odsto. Po tome možemo reći da Srbija spada u visokozadužene zemlje, ali je olakšavajuća okolnost visok priliv na osnovu doznaka naših ljudi iz inostranstva. Međutim, taj priliv nije rezultat privredne aktivnosti - ističe Kovačević.

Zaduživanje preduzeća
Kada se posmatra struktura duga, od početka godine raste zaduživanje privatnog sektora, a naročito preduzeća. Ista situacija je i sa javnim sektorom, čija dugovanja imaju trend rasta.
Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da se povećava dug javnog sektora, a da se tako nešto tek očekuje i sa povlačenjem druge tranše aranžmana sa MMF, a zatim i novca od Svetske banke.
- Do kraja godine dug bi mogao da naraste na oko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda, a to je, prema parametrima Svetske banke, kritična tačka od koje zemlja počinje da se tretira kao visokozadužena. Trenutno taj parametar iznosi oko 60 odsto. Ima još kriterijuma koji su važni, a to je odnos duga prema izvozu robe i usluga. Povoljna okolnost je da plaćanje dospelih obaveza na osnovu spoljnog duga u 2009. neće ugroziti spoljnu likvidnost zemlje, pre svega zahvaljujući Bečkom sporazumu koji podrazumeva da strane banke ne smanje nivo svojih potraživanja od Srbije - naglašava Goran Nikolić.
Naša zemlja, kako kaže, nema akutni problem sa spoljnom neravnotežom, već sa neskladom s jedne strane javne potrošnje i s druge strane javnih prihoda. Otežavajuća okolnost je i to što ni restrukturiranje privrede nije učinjeno kako treba.
- Mislim da građani ne treba da brinu da li će država moći da otplaćuje kredite, već bi više trebalo da ih zabrine zamrzavanje plata i penzija ove i iduće godine. Potom i ono što sledi, realan pad vrednosti zarada zbog inflacije, a što neminovno znači niži životni standard - zaključuje Nikolić.
Било би занимљиво чути шта је урађено са новцем који је дошао од позајмица
Чек бре а од приватизације?
било и донација и директних страних инвестиција

ПА ГДЕ СУ БРЕ НАШЕ ПАРЕ?
КО ЈЕ ПОТРОШИО НАШЕ НОВЦЕ?
 
Poruka
20.641
Popović: Budžet pred kolapsom
Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS-a, kritikovao je juče Vladu Srbije zbog usvajanja zaključka o potrebi zaduživanja zemlje radi finansiranja budžetskog deficita i refinansiranja duga. Popović je ocenio da se budžet nalazi pred kolapsom zbog nespremnosti Vlade da se odrekne svojih rasipničkih navika i tako smanji rashode, a istovremeno i zbog njene nesposobnosti da pokrene posrnulu privredu i na taj način poveća prihode.

Tanjug

А Божа Ђелић у међувремену растао
 

Propki

Iskusan
Poruka
5.562
Било би занимљиво чути шта је урађено са новцем који је дошао од позајмица
Чек бре а од приватизације?
било и донација и директних страних инвестиција

ПА ГДЕ СУ БРЕ НАШЕ ПАРЕ?
КО ЈЕ ПОТРОШИО НАШЕ НОВЦЕ?
UKRAO MILOSEVIC! :hahaha:
I onako je on kriv za sve,pa cak i za ekonomsku krizu! :think: :hahaha:
 

dellns

Iskusan
Poruka
5.892
Mile nađi podatak koliki je bio BDP po glavi stanovnika tada, kolika je bila pokrivenost novčane mase NBS-a tada, i uporedi sa sadašnjim.

Niko ne spori da je bilo javašluka, ali nema razvoja bez ulaganja, kad nema dovoljno sredstava za tu namenu krediti su jedino rešenje, a upravljanje dugom je ključna stvar.
 

УЛТРА-СРБИН

Zainteresovan član
Poruka
176
Srbija nije mnogo zaduzena,
buduci da je zemlja toliko bila ekonomski ruinirana devedesetih godina,
ovo zaduzivanje je bio logican i ocekivan potez u ovih proteklih deset godina,
bilo ko da je bio na vlasti?!
Да матори "слажем се",али ви сте на изборима победили обећавајући мед и млеко ако се не варам?
Да сте рекли да ће бити овако ко би гласао за вас?
Не кажем да би друге партије биле боље,кажем само да сте лагали народ.
 
Poruka
20.641
Mile nađi podatak koliki je bio BDP po glavi stanovnika tada, kolika je bila pokrivenost novčane mase NBS-a tada, i uporedi sa sadašnjim.

Niko ne spori da je bilo javašluka, ali nema razvoja bez ulaganja, kad nema dovoljno sredstava za tu namenu krediti su jedino rešenje, a upravljanje dugom je ključna stvar.
Вди друже ја знам да је 1998 БДП био много већи него прошле и ове године


На саветовању Научног друштва економиста 2003. на констатацију тадашњег гувернера Народне банке да је тешко објаснити незадовољство грађана Србије нивоом стандарда, и да су очекивања грађана нереална, јер је потрошња у Србији за 5% већа од бруто домаћег производа (БДП) реплицирали сте и, између осталог, рекли да су грађани свесни да се и не живи тако лоше када види да у земљи све »стоји«, те да је незадовољство изазвано, пре свега, тиме што народ види да се власт понаша као сеоски бећар који ништа озбиљно не ради и живи од тога што распродаје очевину и задужује се код комшија. Да ли се у међувремену нешто суштински променуло ?
Ситуација је слична, само што је пре пет године потрошња била за 5%, а последњих година за око 30% већа од БДП (једноставно речено више трошимо него што стварамо). То је било могуће јер је Србија од 2001. године до сада забележила девизни прилив од преко 30 милијарди долара само по основу приватизационих прихода и нових задуживања у иностранству. Тај прилив је највећим делом усмерен у потрошњу и тиме је грађанима пружана илузија „бољег живота“.

У међувремену, већина државне (друштвене) имовине је распродана и најатрактивнији део је прешао у руке странаца. Спољни дуг, који је крајем 2000. године износио мање од 11 милијарди долара (и поред отписа 4,7 милијарди долара) значајно је повећан и данас износи око 30 милијарди долара. Спољнотрговински дефицит који је у Србија до 2000. године био мањи од 2 милијарде долара годишње у 2008. години износи месечно више од једне милијарде долара. Тако да смо у периоду 2001-2008 године имали већу вредност увоза од извоза за више од 50 милијарди долара. Србија се на листи Светског економског форума, сачињеној по висини инфлације у 2007. години, налази на неславном 124. месту од укупно 131 рангиране земље. Према званичним подацима Републичког завода за статистику број запослених у Србији је 2007. године и у апсолутном износу мањи је него 2001. године. У земљи долази до раслојавања становништва и брзог истезање социјалне пирамиде са оштрењем врхом и пролетаризацијом средње класе.

Раст бруто домаћег производа (БДП) кретао се у периоду 2001-2007. године од 2,5 до 8,4% што је на нивоу просека других земаља у транзицији. Према подацима Европске банке за обнову и развој, у периоду 2000-2007. година, од 29 земаља у транзицији – 14 земаља је имало виши, а 3 земље сличан раст БДП као Србија. Овакав раст БДП у наведеном периоду је више него скроман ако се има у виду чињеница да је Србија кренула са изузетно ниске статистичке основе, јер се њен БДП у 90-им годинама више него преполовио (због распада земље, огромних издатака везаних за ратове вођене у окружењу и прихват стотина хиљада избеглица, последица економских санкција, хиперинфлације, НАТО агресије итд.), те да је Србија забележила значајан девизни прилив по основу приватизационих прихода и нових задуживања у иностранству. Поред тога, и сама структура раста БДП-а показује да 4/5 тога раста отпада на секторе трговине, саобраћаја и финансијског посредовања. Циник би рекао: мада је домаћа производња добрим делом «угушена», БДП расте из године у годину јер велике количине увозних роба треба довести (раст саобраћаја), продати (раст трговине), а становништву масовно одобравати кредите да би се увозна роба могла куповати (раст финансијског сектора). У исто време, индустријска производња је у 2007. години била за 4% мања него 1998. године – години пред НАТО агресију и у време економских санкција према Србији.
http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2009/008.html
 
Poslednja izmena:

dellns

Iskusan
Poruka
5.892
Вди друже ја знам да је 1998 БДП био много већи него прошле и ове године

http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2009/008.html
Mile, nemoj da se brukaš, to su lako proverljive informacije...

Mada je prosečna zarada u Srbiji za proteklih osam godina uvećana gotovo četiri puta – sa 102 evra u 2001. na oko četiristo u 2008, a broj onih koji žive ispod linije siromaštva prepolovljen od 2002. na 490.000 ljudi, tranzicioni učinak meren aršinom običnog čoveka – dostignutim životnim standardom – i dalje je mršav.

Iako je tranzicionim stazama posle 2000. godine gazila najvećim stopama privrednog rasta u regionu (od četiri do osam odstogodišnje ili prosečno 5,4procenta) itako obim svoje ekonomije uvećalaza 53 odsto,Srbija nije nadoknadila zaostajanje iz 90-ih. Sa startnih 1.723 evra bruto domaćeg proizvoda po stanovniku u 2001. godini dostigla je 4.500 evra, ali je njen BDP krajem prošle godine bio je realno niži za 20 odsto od ostvarenog u 1990. Ove godine linija rasta, izvesno je biće prekinuta, usled planetarne krize. Industrijska proizvodnja se još sporije oporavlja: industrija je 2008. završila napolovini proizvodnog nivoa dostignutogpočetkomdevetedecenijeprošlogveka.
http://www.politika.rs/rubrike/Tema...anzicije/Dugo-putovanje-u-bolji-zivot.lt.html
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.