Миле саКлисе
Elita
- Poruka
- 20.637
Dupliran spoljni dug od 2000. godine
Autor: Danijela Nišavić | 07.09.2009. - 05:00
Srbija se opasno približava kritičnoj tački visokozaduženih država kojima bi mogla da se pridruži do kraja godine, upozoravaju stručnjaci. S druge strane, vlast u doba krize ne pokazuje znake usporavanja kada je reč o zaduživanju kod stranih država i finansijskih institucija.
Rusija je Srbiji već odobrila milijardu evra kredita, ali se čeka definisanje uslova otplate. Računa se i na kineski zajam od milijardu evra za izgradnju mosta i punjenje rupe u budžetu, zatim dodatnih 600 miliona dolara od MMF, mimo postojećeg aranžmana od 2,9 milijardi evra. Tu su i krediti raznih međunarodnih institucija, banaka…
Može li Srbija to sebi da priušti a da sama sebe ne ugrozi? I koliko je zapravo rizična politika Vlade da se u godini krize dodatno zadužuje?
- Zaduživati se da bi se preživelo je politikantski. To je, u prvom redu, odraz nesposobnosti Vlade koja umesto da reši problem merama usmerenim na reformisanje javnog sektora, to čini novim zaduživanjima, a vraćanje duga ostavlja za neku drugu vladu i bolje vreme. Takvo ponašanje može da ima realno uporište ukoliko očekujete visoke stope rasta privrede, pa da na osnovu toga otplaćujete kredite, a u našim uslovima to je malo verovatno - kaže za „Blic” Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.
Doznake naših ljudi iz inostranstva
Od kredita koji nisu namenjeni investicionim projektima već potrošnji, odnosno podmirivanju tekućih obaveza budžeta (plate i penzije), ne može se očekivati ono što Srbiji treba - povećanje privredne aktivnosti, objašnjava naš sagovornik. Iz tog razloga se i postavlja pitanje održivosti novog zaduživanja.
Poslednjeg dana juna, što su i najsvežiji podaci, ukupan spoljni dug Srbije koji obuhvata dug javnog i privatnog sektora iznosio je 21,7 milijardi evra. Trećina zaduživanja odnosi se na državni i državno garantovani dug - 7,2 milijarde evra, ostalo su dugovanja banaka i preduzeća.
- Država prema utvrđenoj dinamici redovno servisira spoljni dug prema svim poveriocima i to kako prema međunarodnim finansijskim institucijama, tako i prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, bilateralnim i ostalim kreditorima. Do kraja ove godine planirano je da se po ukupnom spoljnom dugu otplati 2,78 milijardi evra glavnice i 457 miliona evra kamate. Javni sektor će u 2009. izdvojiti 197 miliona evra na račun servisiranja spoljnog duga - naglašavaju u Narodnoj banci Srbije.
Za sada, kako nas uveravaju, nema problema u vraćanju pozajmljenog novca sa kamatom. Međutim, Mlađen Kovačević, redovan član Akademije ekonomskih nauka i saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i jedan od kritičara olakog potezanja za kreditima, ukazuje na to da je od 2000. do polovine ove godine spoljni dug dupliran - sa 11,6 milijardi evra porastao je na 21,7 milijardi evra.
- Ako se kao parametar posmatra odnos isplaćenih obaveza na osnovu spoljnog duga prema vrednosti robe i usluga, on prelazi 25 odsto. Po tome možemo reći da Srbija spada u visokozadužene zemlje, ali je olakšavajuća okolnost visok priliv na osnovu doznaka naših ljudi iz inostranstva. Međutim, taj priliv nije rezultat privredne aktivnosti - ističe Kovačević.
Zaduživanje preduzeća
Kada se posmatra struktura duga, od početka godine raste zaduživanje privatnog sektora, a naročito preduzeća. Ista situacija je i sa javnim sektorom, čija dugovanja imaju trend rasta.
Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da se povećava dug javnog sektora, a da se tako nešto tek očekuje i sa povlačenjem druge tranše aranžmana sa MMF, a zatim i novca od Svetske banke.
- Do kraja godine dug bi mogao da naraste na oko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda, a to je, prema parametrima Svetske banke, kritična tačka od koje zemlja počinje da se tretira kao visokozadužena. Trenutno taj parametar iznosi oko 60 odsto. Ima još kriterijuma koji su važni, a to je odnos duga prema izvozu robe i usluga. Povoljna okolnost je da plaćanje dospelih obaveza na osnovu spoljnog duga u 2009. neće ugroziti spoljnu likvidnost zemlje, pre svega zahvaljujući Bečkom sporazumu koji podrazumeva da strane banke ne smanje nivo svojih potraživanja od Srbije - naglašava Goran Nikolić.
Naša zemlja, kako kaže, nema akutni problem sa spoljnom neravnotežom, već sa neskladom s jedne strane javne potrošnje i s druge strane javnih prihoda. Otežavajuća okolnost je i to što ni restrukturiranje privrede nije učinjeno kako treba.
- Mislim da građani ne treba da brinu da li će država moći da otplaćuje kredite, već bi više trebalo da ih zabrine zamrzavanje plata i penzija ove i iduće godine. Potom i ono što sledi, realan pad vrednosti zarada zbog inflacije, a što neminovno znači niži životni standard - zaključuje Nikolić.
Било би занимљиво чути шта је урађено са новцем који је дошао од позајмица
Чек бре а од приватизације?
било и донација и директних страних инвестиција
ПА ГДЕ СУ БРЕ НАШЕ ПАРЕ?
КО ЈЕ ПОТРОШИО НАШЕ НОВЦЕ?
... a-ha, sta's sad 
