2 pitanja koja pomažu ako ste depresivni

[Nina]

Ako ste se ikada borili sa depresijom, znate da je teško razmišljati pozitivno o sebi. „Depresivna kognitivna trijada” znači da kada su ljudi depresivni, imaju tendenciju da imaju negativne misli o sebi, svetu i budućnosti.Izaći iz sivila i težine depresije je vrlo zahtevno. I taj put se najčešće prelazi samo jednom, a klinički psiholozi sada navode dva ključna pitanja koja mogu pomoći da prozrete kroz sivu maglu ove mentalne bolesti.

1. Da li je važno da budete srećniji ili ste odgajani da imate više samopoštovanja? Na koje stvari biste mogli da budete ponosni što ste radili danas, prošle nedelje, prošle godine?

2. Da li ste nekoga usrećili, pazili na sebe kada niste imali motivaciju za to?

Često, kada ste depresivni, čini se da je nemoguće ustati i učiniti bilo šta. „Muzika” života je nestala i osećate se cinično, apatično i iscrpljeno.
Ako ste uspeli da budete partner, prijatelj, roditelj, da brinete o svom domu i imate posao onda možete biti ponosni na sebe.
U svetu je toliko mnogo depresivnih, posebno posle pandemije.

Ako ste depresivni, vaš mozak će vas lagati o mnogim stvarima, a jedna od njih je da ste bezvredni i da nemate nikakvu vrednost. Ovo nije tačno.

Ako je veoma teško uočiti makar jedan mali način na koji biste mogli biti ponosni na sebe, terapija može pomoći da ponovo istrenirate mozak da saosećajnije i objektivnije vidi sebe. Depresija oduzima sposobnost da jasno vidite sebe, ona uvlači da mislite da je upravo depresivni pogled realan, ali nije. Iskrivljen je kao i pogled narcisoidne osobe koja misli da je najbolje ljudsko biće koje je ikada živelo.

Iskoristite tu spoznaju da vas podstakne da pronađete terapeuta ili se posvetite drugim stvarima.
Zaslužujete da živite život pun smisla i vrednosti, a jači ste nego što sebi kažete link

 

[Nina]

Svi smo mi na neki nacin deprsivni i svako se "bori" sa depresijom na svoj način..
Šta mislite, da li osoba može sama da se izbori sa depresijom i ne dozvoljava da ih depresija uzme pod svoje

 

[bird again]

Svi smo mi na neki nacin deprsivni i svako se "bori" sa depresijom na svoj način..
Šta mislite, da li osoba može sama da se izbori sa depresijom i ne dozvoljava da ih depresija uzme pod svoje

mislim da ne moze niko sam
ja imam osobu uz koju sam odmah bolje
kad je tu

 

[Džudi S]

Svi smo mi na neki nacin deprsivni i svako se "bori" sa depresijom na svoj način..
Šta mislite, da li osoba može sama da se izbori sa depresijom i ne dozvoljava da ih depresija uzme pod svoje

Treba razlikovati neraspoloženje koje traje manje od dve nedelje i depresiju.

I sama depresija ima svoju podelu na: blagu, umerenu i težu depresiju. Takođe postoji i bipolarni poremećaj u kome se smenjuju raspoloženja-depresije i euforije.

Ako smo neraspoloženi manje od dve nedelje, treba da pronađemo nešto što može da nam popravi raspoloženje: gledanje filmova, šetnje, čitanje..

Ukoliko neraspoloženje traje duže od dve nedelje potrebno je da se obratimo prvo lekaru opšte prakse koji daje uput za psihijatra.


Bold: Osoba može da se izbori sa neraspoloženjem, ne može sama da se izbori sa depresijom, pogotovo sa kliničkom depresijom u kojoj su prisutni svi simptomi depresije.

Ali, kada neko odluči da krene na lečenje, napravio je već korak ka izlečenju depresivne epizode. Važno je da želimo da budemo dobro, da želimo da nam bude bolje.

Kada neko ima želju da pobedi depresiju i ne dozvoli joj da depresija pobedi, mora da bude strpljiv. Mora, ponavljam, da želi da bude bolje.

Ne sme da se prepusti depresiji..ukoliko neki lekovi, antidepresivi, anksiolitici ne odgovaraju, psihijatar će prepisati druge lekove, sve dok ne pogodi pravu terapiju.

 

[Banovic_Strahinja]

Svi smo mi na neki nacin deprsivni i svako se "bori" sa depresijom na svoj način..
Šta mislite, da li osoba može sama da se izbori sa depresijom i ne dozvoljava da ih depresija uzme pod svoje

Moze, medjutim zavisi od mnogo faktora, a najvise od karaktera osobe- sto je osoba duze u depresiji to je teze izaci iz depresije, najgora stvar u depresiji je samosazaljenje to je prva stvar koje se treba resiti, druga stvar kod depresivnih ljudu sto su previse koncentrisani na sebe i sve se nekako vrti od njih, ako se neko smeje na ulici njima se smeju itd, zatim kriticki ispitati sopstvena verovanja: da li se ovi ljudi sto se smeju zaista smeju meni i koje dokaze imam?
Prekinuti negativne misli i neprestano vrtenje u krug,
mozak je kao misic- koji dio razvijas taj ce biti jaci i dominantniji- ista stvar je s depresijom jednostavno jedan dio mozga postane dominantan (neuronaucnici su nasli tacno koji dio mozga je u pitanju).


Inace ti imas tendenciju da otvaras depresivne i teme s negativnom konotacijom, imam osecaj da patis od dugogodisnje depresije.



O depresiji copy-paste s druge teme:
Postoje 4 mehanizma koja se aktiviraju u slucaju stvarne ili percipirane opasnosti. Ovi odgovori su deo naše evolucione biologije, dizajnirani da nam pomognu da preživimo suočeni sa pretnjama. Svaki ima svoj set fizioloških promena kako bi pripremio telo za različite akcije.

• Borba (Fight): Ovaj odgovor priprema telo da se suoči sa pretnjom direktno. Adrenalin se povećava, srce ubrzano kuca, a mišići se pripremaju za akciju. To je način na koji telo reaguje agresivno na opasnost.
• Bekstvo (Flight): Ovaj mehanizam priprema telo da pobegne od pretnje. Krv teče prema ključnim mišićima, a telo se sprema za brzo kretanje kako bi izbeglo opasnost.
• Zamrzavanje (Freeze): Ponekad je najbolji odgovor postati nepomičan. U freeze odgovoru, telo može postati nepokretno, čineći vas manje uočljivim za predatora ili omogućavajući da situaciju procenite smirenije.
• Sklapanje/Sklupcavanje (Fold): Manje poznat odgovor na opasnost, fold mehanizam uključuje kolaps ili pokoravanje, često viđen u situacijama gde ni borba, bekstvo, ni zamrzavanje nisu održive opcije. Može biti način da se minimizira šteta tako što se pokazujemo kao nepretnja ili da čuvamo energiju dok se situacija ne izmeni- ponekad zaglavimo u ovom rezimu rada (fold/sklapanje/sklupcavanje) i to je Depresija. Inace od depresije pate i druge zivotinjske vrste- npr pri istrazivanju efikasnosti lekova protiv depresije koristi se odredjena vrsta miseva koji relativno lako padaju u depresiju- istrazivaci ubace miša u okruglu posudu s vodom (iz koje ne moze da iskoci) i onda miš pliva unaokolo trazeci izlaz dok u jednom momentu svati da je uzalud i onda jednostavno odustane i samo nastavi da pluta (u nadi da ce se situacija nekako izmeniti). Istrazivaci mere vreme i po tome mere koliko su antidepresanti efikasni.
  
  Takodje Jonathan Downar je u svom istrazivanju tačno utvrdio u kojem delu mozga je problem, tj odredjeni dio mozga tj neuronski putevi omogućavaju komunikaciju između različitih delova našeg mozga su preaktivni i onda elektronskom stimuilacijom je nasao nacin da se problem reši, problem je sto je to jos dosta novo i jako malo ljudi ima pristup takvoj vrsti tretmana- medjutim KBT na neki nacin radi istu stvar samo na drugaciji nacin tj pokusavamo da manje koristimo delove mozga koji su problematicni i preaktivni i pokusavamo da stimulisemo drugi deo i "ojacamo ga" i na taj nacin resimo problem, uz preduslov da nema nekih drugih problema ili faktora koji mogu ponovo prouzrokovati probleme postoji odlicna sansa za uspeh.
  Video sam neka istrazivanja i KBT i pisanje dnevnika i odlazak kod psihijatra ima otprilike slican postotak uspeha jer zapravo kljuc uopste nije u samoj terapiji vec da preusmerimo neuronske puteve. Jer zapravo je najveci problem kod depresije konstantno tuzno razmisljanje i premetanje koje je kao zacarani krug u kojem sto se vise neko vrti to je gore i teze se iz njega izvuci.

 

[Kerkyra]

Ukoliko neraspoloženje traje duže od dve nedelje potrebno je da se obratimo prvo lekaru opšte prakse koji daje uput za psihijatra.

Jeste, i tamo kad ti umre dete (daleko bilo inace od svakoga), kaze psihijatar "pa sta, i meni su skoro umrli roditelji" i prepise ti Flunirin.

Nemojte siriti bajke o psihijatrima, to su nesposobna, nezaiteresovana lica a ovde u ovoj zemlji narocito.

 

[Džudi S]

Jeste, i tamo kad ti umre dete (daleko bilo inace od svakoga), kaze psihijatar "pa sta, i meni su skoro umrli roditelji" i prepise ti Flunirin.

Nemojte siriti bajke o psihijatrima, to su nesposobna, nezaiteresovana lica a ovde u ovoj zemlji narocito.

Ja sam imala dva negativna iskustva sa psihijatrima, ali prva psih i sadašnja psih su dobre osobe.

Ne mogu da na osnovu dva negativna iskustva generalizujem celu profesiju. Bajka bi bila da napišem da su svi psihijatri sjajni ljudi, sa akcentom na svi.

U ovom članku može da se pročita sve o depresiji i psihijatar koji je pisao članak, napisao je

" Dobra vest je što su otkrića vezana za dijagnostikovanje i lečenje depresije u protekle dve decenije u velikoj meri povećala mogućnost ozdravljenja."

https://www.actavis.rs/terapeutske-oblasti/psihijatrija/kako-izai-iz-depresije/

 

[Kerkyra]

Ja sam imala dva negativna iskustva sa psihijatrima, ali prva psih i sadašnja psih su dobre osobe.

Ne mogu da na osnovu dva negativna iskustva generalizujem celu profesiju. Bajka bi bila da napišem da su svi psihijatri sjajni ljudi, sa akcentom na svi.

U ovom članku može da se pročita sve o depresiji i psihijatar koji je pisao članak, napisao je

" Dobra vest je što su otkrića vezana za dijagnostikovanje i lečenje depresije u protekle dve decenije u velikoj meri povećala mogućnost ozdravljenja."

https://www.actavis.rs/terapeutske-oblasti/psihijatrija/kako-izai-iz-depresije/

Da, naravno ne treba generalizovati, i svuda ima raznih ljudi u svemu, samo kazem da je ovde, u pojedinim gradovima u Srbiji, "malkice drukcije u praksi".

Da psihijatar uporedjuje smrt deteta sa smrcu (starijih) roditelja, i to po preporuci cak lekara opste prakse, blago receno treba ga nasutirati iz struke, kao i tog lekara opste prakse sto ga je preporucio.

 

[Džudi S]

u pojedinim gradovima u Srbiji, "malkice drukcije u praksi".

Verujem da je tako u pojedinim gradovima u Srbiji, i to važi i za psihijatre i za lekare. Mnogo bolesni ljudi dolaze kod specijalista ovde u Klinički centar.
Ali, znam da postoji čitava procedura da bi se dobio uput za neku zdravstvenu ustanovu u Beogradu.

 

[bird again]

Da, naravno ne treba generalizovati, i svuda ima raznih ljudi u svemu, samo kazem da je ovde, u pojedinim gradovima u Srbiji, "malkice drukcije u praksi".

Da psihijatar uporedjuje smrt deteta sa smrcu (starijih) roditelja, i to po preporuci cak lekara opste prakse, blago receno treba ga nasutirati iz struke, kao i tog lekara opste prakse sto ga je preporucio.

psihijatrima je posao da te formalno saslusaju, prepisu ti tablete od kojih se uglavnom zombiras i izgubis pojam o stvarnosti, uglavnom je tako ovde..
psihoterapija bi bila bolje resenje, ali nisam cula da imamo ni tu bas svetlih primera..
sve je to nekakvo otaljavanje posla ..

 

[Kerkyra]

Verujem da je tako u pojedinim gradovima u Srbiji, i to važi i za psihijatre i za lekare. Mnogo bolesni ljudi dolaze kod specijalista ovde u Klinički centar.
Ali, znam da postoji čitava procedura da bi se dobio uput za neku zdravstvenu ustanovu u Beogradu.

Ma ne daju uput nikako, o tome je rec. Em "stede", em znaju da su nikavi, em iz sujete. To je uzas. Ne daju ni za neke mnogo vaznije stvari, tipa autoimunih bolesti, prave se vazni a vecina ih je jadna.

psihijatrima je posao da te formalno saslusaju, prepisu ti tablete od kojih se uglavnom zombiras i izgubis pojam o stvarnosti, uglavnom je tako ovde..
psihoterapija bi bila bolje resenje, ali nisam cula da imamo ni tu bas svetlih primera..
sve je to nekakvo otaljavanje posla ..

Da, psihpoterapeut bi bio bolje resenje, ali njih u Nisu nema ili velo retko kako cujem, a prave se ovde ti lekari kao da su svu pamet sveta posisali, karijeristi obicni sa titulama i neretko roditeljima koji ih "guraju" jer su i sami lekari. Leglo nepotizma.

Nanicu li im naninu podmitljivu, da tako kazu nekom ko je u sred bola...

 

[bird again]

Upravo tako sa psihoterapeutima @Kerkyra

 

[Kerkyra]

Upravo tako sa psihoterapeutima @Kerkyra

...kojih nazalost nema u unutrasnjosti. I smesne su mi ovakve price i navodi "posetite lakara" , pa koga da posetim? Karijeriste koji se ne udube u tvoju pricu i jos ti samo prepisu lek?

Ne govorim o sebi, ali da imam zasita takav tezak problem i tugu (kao ta osoba ciju sam pricu i "iskustvo" kod psihijatra navela), ne bih znala kome da se obratim, osim kao i do sada i uvek, Crkvi.

 

[Loki]

Depresija je mnogo više od samo nesposobnosti da se oseća zadovoljstvo to je konstantan umor i osećaj da je sve što se radi bezznačajno i uzaludno i samo crpi energiju koju ni nemate.
I kao da vam leprša sivi oblak nad glavom koji kad vam nešto krene naopačke daje potvrdu da niste ni trebali da očekujete nešto pozitivno jer se sve što radite završi neuspehom i da je bilo suludo očekivati nešto bolje.

Koliko god neko imao jaku volju bez medijacije ne ide jer mozak jednostavno ne reaguje na endorfine zato ništa i ne donosi zadovoljstvo i zato sve deluje kao uzaludno.
Evo ja se borim sa teškom depresijom godinama i više puta sam se skidao sa antidešresiva i relapsirao pa se vraćao na njih.
Ali nije istina da su depresivnu ljudi uvek tmurni i neraspoloženi...skoro uvek nosimo maske da prikrijemo tu unutrašnju prazninu koju osećamo jer ako se već mi osećamo loše ne mora da to širimo na druge oko sebe

 

[LazaB]

Meni pomaze da pitam sebe kako bi bilo da sam umro juce i sta bi dao da mogu da se vratim u ovaj trenutak ( koji trenutno deluje beznajacjno ).

 

[Zelena milja]

1. Da li je važno da budete srećniji ili ste odgajani da imate više samopoštovanja? Na koje stvari biste mogli da budete ponosni što ste radili danas, prošle nedelje, prošle godine?

Recimo da sam ponosna što nikoga ne opterećujem. Ne slažem se sa izjavom da depresivni ljudi sažaljevaju sebe, uglavnom to rade drugi ( i time im još više otežavaju ).

2. Da li ste nekoga usrećili, pazili na sebe kada niste imali motivaciju za to?

Da. Mnogi nisu ni znali da se ne osećam dobro.
Uvek pružam ljubav i pažnju onima koji mi uzvraćaju.

 

[Nina]

Recimo da sam ponosna što nikoga ne opterećujem. Ne slažem se sa izjavom da depresivni ljudi sažaljevaju sebe, uglavnom to rade drugi ( i time im još više otežavaju ).

Da. Mnogi nisu ni znali da se ne osećam dobro.
Uvek pružam ljubav i pažnju onima koji mi uzvraćaju.

I treba da si ponosna zbog toga jer time pokazuješ da si jaka kao licnost
Tu smo slicne ..i ja nikoga ne opterecujem sobom a ni svojim problemima
I uvek kažem da sam dobro pa i kada nisam, jer me nervira kada kažem da mi nesto nije ok
salva pitanja pa kako pa zasto, pa šta si ucinila da to spreciš itd itd..

 

[Zelena milja]

I treba da si ponosna zbog toga jer time pokazuješ da si jaka kao licnost
Tu smo slicne ..i ja nikoga ne opterecujem sobom a ni svojim problemima
I uvek kažem da sam dobro pa i kada nisam, jer me nervira kada kažem da mi nesto nije ok
salva pitanja pa kako pa zasto, pa šta si ucinila da to spreciš itd itd..

Tačno tako.
Volim da se ljudi do kojih mi je stalo osećaju dobro u mom prisustvu.
Njihov mir mi je najvažniji.

Svako ima svoj način da kanališe teške emocije. Ne treba biti naporan. Bez sažaljenja i beskonačne priče. Bar ja to ne volim.

 

[Džudi S]

Ne slažem se sa izjavom da depresivni ljudi sažaljevaju sebe, uglavnom to rade drugi ( i time im još više otežavaju ).

Slažem se sa tobom. Generalno, depresivni ljudi ne sažaljevaju sebe, ali, ima i onih koji to rade.