19833

Гледам РТС. Најчешће квизове и временску прогнозу. Небитно. Прије неколико минута, између Слагалице и временске прогнозе иде реклама за 19833. Прича се прича о дјечаку којег су зезали и коме су се подсмијавали по друштвеним мрежама и разним групама до те мјере да је размишљао да скочи са зграде, чак је и приказан на крову. А онда му је једна дјевојчица рекла ,,Стани! Немој!" И ту реклама завршава.
У том тренутку мој мозак покреће пројекцију сјећања на основну школу.
Физичко. Трапава дебељуца Милица не може да прескочи козлић. Смијех разреда.
Хемија. Штреберка дебељуца Милица рјешава једначину неутрализације базе и киселине без проблема. Лоптице од папира које лете према Милици кад се врати на своје мјесто.
Опет физичко. Трапава фосна Милица носи спортски грудњак јер би класични био полупразан. Штипкање и гуркање у свлачионици. ,,Дебела је равна ко фосна. Хахаха, јадница." Како дјевојчице знају да буду немилосрдне.
Велики одмор. Штреберка Милица сама једе свој сендвич. Са штреберком нико неће да се дружи.
Математика. Дебељуца Милица излаже реферат о Питагориној теореми. Имала би и пано да исти није ,,случајно" поливен соком.
И тако даље, и тако даље. Углавном физичко. То одјељење није пропуштало да трапавој штреберки загорча живот.
Па се запитах шта би тек било да су моје мучитељке (подвлачим ово мучитељке, дјевојчице су ми загорчавале живот, дјечаци су ме махом игнорисали) имале све што данашња дјеца имају. Да ли би сваки мој пад на физичком завршио на интернету? Да ли бих ја успјела да се издигнем изнад свега што су ми говориле и радиле, исто онако као што сам ономад? Или бих и ја дошла на ивицу крова као онај дјечак из рекламе? Ко би мени био дјевојчица која би, као она из рекламе, рекла: ,,Стани! Немој!" И колико је оних који су били поштеђени зезања и понижавања само зато што је било занимљивије зезати мене?

Уопштено, колико је дјеце која нису на крову само зато што је на крову неко други? Колико је дивних дјевојчица које онима који на крову ипак јесу говоре: ,,Стани! Немој!". Шта ако њих нема довољно?

И шта ту заиста може 19833?
 
Poslednja izmena:
Гледам РТС. Најчешће квизове и временску прогнозу. Небитно. Прије неколико минута, између Слагалице и временске прогнозе иде реклама за 19833. Прича се прича о дјечаку којег су зезали и коме су се подсмијавали по друштвеним мрежама и разним групама до те мјере да је размишљао да скочи са зграде, чак је и приказан на крову. А онда му је једна дјевојчица рекла ,,Стани! Немој!" И ту реклама завршава.
У том тренутку мој мозак покреће пројекцију сјећања на основну школу.
Физичко. Трапава дебељуца Милица не може да прескочи козлић. Смијех разреда.
Хемија. Штреберка дебељуца Милица рјешава једначину неутрализације базе и киселине без проблема. Лоптице од папира које лете према Милици кад се врати на своје мјесто.
Опет физичко. Трапава фосна Милица носи спортски грудњак јер би класични био полупразан. Штипкање и гуркање у свлачионици. ,,Дебела је равна ко фосна. Хахаха, јадница." Како дјевојчице знају да буду немилосрдне.
Велики одмор. Штреберка Милица сама једе свој сендвич. Са штреберком нико неће да се дружи.
Математика. Дебељуца Милица излаже реферат о Питагориној теореми. Имала би и пано да исти није ,,случајно" поливен соком.
И тако даље, и тако даље. Углавном физичко. То одјељење није пропуштало да трапавој штреберки загорча живот.
Па се запитах шта би тек било да су моје мучитељке (подвлачим ово мучитељке, дјевојчице су ми загорчавале живот, дјечаци су ме махом игнорисали) имале све што данашња дјеца имају. Да ли би сваки мој пад на физичком завршио на интернету? Да ли бих ја успјела да се издигнем изнад свега што су ми говориле и радиле, исто онако као што сам ономад? Или бих и ја дошла на ивицу крова као онај дјечак из рекламе? Ко би мени био дјевојчица која би, као она из рекламе, рекла: ,,Стани! Немој!" И колико је оних који су били поштеђени зезања и понижавања само зато што је било занимљивије зезати мене?

Уопштено, колико је дјеце која нису на крову само зато што је на крову неко други? Колико је дивних дјевојчица које онима који на крову ипак јесу говоре: ,,Стани! Немој!". Шта ако њих нема довољно?

И шта ту заиста може 19833?
Prelepo...
Skoro sam se rasplakala...
Teška tema i toliko istinita...
Devojka iz moje porodice je prošla torturu bogatih klinki iz razreda...
A bila je odlikaš i sa svima se lepo slagala...
Sada ispada da je ona nesocijalizovana, jer je istraumirana nakaznim ponašanjem svojih drugarica...

Nažalost, nemam vere da će se ta strahota uskoro popraviti... naprotiv!
Divno je što si izdržala torturu i što si sa nama
Grlim te...
(trenutno sam u BL)

:zag:
 
Prelepo...
Skoro sam se rasplakala...
Teška tema i toliko istinita...
Devojka iz moje porodice je prošla torturu bogatih klinki iz razreda...
A bila je odlikaš i sa svima se lepo slagala...
Sada ispada da je ona nesocijalizovana, jer je istraumirana nakaznim ponašanjem svojih drugarica...

Nažalost, nemam vere da će se ta strahota uskoro popraviti... naprotiv!
Divno je što si izdržala torturu i što si sa nama
Grlim te...
(trenutno sam u BL)

:zag:
Нису ове ,,моје" ни неке велике богаташице биле, само ето. Бољима се тешко прашта. Одликашу тешко, вуковцу у 5 секција никако :)
 
Гледам РТС. Најчешће квизове и временску прогнозу. Небитно. Прије неколико минута, између Слагалице и временске прогнозе иде реклама за 19833. Прича се прича о дјечаку којег су зезали и коме су се подсмијавали по друштвеним мрежама и разним групама до те мјере да је размишљао да скочи са зграде, чак је и приказан на крову. А онда му је једна дјевојчица рекла ,,Стани! Немој!" И ту реклама завршава.
У том тренутку мој мозак покреће пројекцију сјећања на основну школу.
Физичко. Трапава дебељуца Милица не може да прескочи козлић. Смијех разреда.
Хемија. Штреберка дебељуца Милица рјешава једначину неутрализације базе и киселине без проблема. Лоптице од папира које лете према Милици кад се врати на своје мјесто.
Опет физичко. Трапава фосна Милица носи спортски грудњак јер би класични био полупразан. Штипкање и гуркање у свлачионици. ,,Дебела је равна ко фосна. Хахаха, јадница." Како дјевојчице знају да буду немилосрдне.
Велики одмор. Штреберка Милица сама једе свој сендвич. Са штреберком нико неће да се дружи.
Математика. Дебељуца Милица излаже реферат о Питагориној теореми. Имала би и пано да исти није ,,случајно" поливен соком.
И тако даље, и тако даље. Углавном физичко. То одјељење није пропуштало да трапавој штреберки загорча живот.
Па се запитах шта би тек било да су моје мучитељке (подвлачим ово мучитељке, дјевојчице су ми загорчавале живот, дјечаци су ме махом игнорисали) имале све што данашња дјеца имају. Да ли би сваки мој пад на физичком завршио на интернету? Да ли бих ја успјела да се издигнем изнад свега што су ми говориле и радиле, исто онако као што сам ономад? Или бих и ја дошла на ивицу крова као онај дјечак из рекламе? Ко би мени био дјевојчица која би, као она из рекламе, рекла: ,,Стани! Немој!" И колико је оних који су били поштеђени зезања и понижавања само зато што је било занимљивије зезати мене?

Уопштено, колико је дјеце која нису на крову само зато што је на крову неко други? Колико је дивних дјевојчица које онима који на крову ипак јесу говоре: ,,Стани! Немој!". Шта ако њих нема довољно?

И шта ту заиста може 19833?
Tesko je danas naci pravi odgovor na to.Gledam tu reklamu,pa mi nekad krenu suze na oci,a nekada me uhvati takav bes,jer razmisljam da sam na mestu tog deteta,bih prisao svakom ko mi je poslao ruznu poruku i izudarao,ali bi to dete posle ispalo krivo.Tako da je stvarno tesko naci pravi odgovor sta treba uraditi u tom momentu.Ovde se srecom nalazi devojcica koja u poslednjem momentu,sprecava decaka da skoci,a sta cemo za one koji nemaju ko da im pridje i spreci.Drugo mislim da ovakve reklame samo mogu da naude i da daju deci ideju da naprave gluposti sebi.Cak i ono spominjanje svaki dan o strasnom nedelu u O.S. Ribnikar,mislim da samo pogorsava stanje deci u skolama.Sto je najgore,mislim da se to radi planski.I ranije je bilo sukoba medju decom,ali se to krilo i niko nije nista hteo da isprica.Prica podje kada je to vec proslo i ta dva decaka se pomire i postanu dobri prijatelji.Ovo danas,odmah se vadi noz i u gusu.Deca su nam postala Vikinzi i ne prezaju od nicega.
 
Naša deca su anđeli. Mirna, dobra, poštena, pomažu starijima, uredna, tolerantna, ma sve.
A vaša deca su divljaci, ostrašćeni, zlostavljači, budući mafijaši ali i sadašnje ubice.
Što baš ubi onu dobru devojčicu što ne onu drugu zloću?
Da li su deca projekcija ponašanja roditelja? Nije da nije.
Da li roditelji onih monstruma vide kakva su im deca? Naravno da ne vide.
A zašto? Nije ih briga niti imaju vremena.
Zbog čega deca uživaju u zlu i mučenju slabijih? Da li da tražimo krivca ili da tražimo rešenje?
Krivca znamo, ali mu ne možemo ništa. Ako krivcu ne možemo ništa kako možemo naći rešenje.
Vreme pištolja je prevaziđeno, to su za nas dečije igre, nema veze što su to pravi pištolji.
Mislim da smo dovoljno sazreli, decu trebamo učiti rukovanju ručnim bacačima granata.
Imaju veću razornu moć a lansiraju se sa veće udaljenosti.
Nije loša ideja da deca dronovima šalju granate u školu, preciznost je mnogo veća.
 
Гледам РТС. Најчешће квизове и временску прогнозу. Небитно. Прије неколико минута, између Слагалице и временске прогнозе иде реклама за 19833. Прича се прича о дјечаку којег су зезали и коме су се подсмијавали по друштвеним мрежама и разним групама до те мјере да је размишљао да скочи са зграде, чак је и приказан на крову. А онда му је једна дјевојчица рекла ,,Стани! Немој!" И ту реклама завршава.
У том тренутку мој мозак покреће пројекцију сјећања на основну школу.
Физичко. Трапава дебељуца Милица не може да прескочи козлић. Смијех разреда.
Хемија. Штреберка дебељуца Милица рјешава једначину неутрализације базе и киселине без проблема. Лоптице од папира које лете према Милици кад се врати на своје мјесто.
Опет физичко. Трапава фосна Милица носи спортски грудњак јер би класични био полупразан. Штипкање и гуркање у свлачионици. ,,Дебела је равна ко фосна. Хахаха, јадница." Како дјевојчице знају да буду немилосрдне.
Велики одмор. Штреберка Милица сама једе свој сендвич. Са штреберком нико неће да се дружи.
Математика. Дебељуца Милица излаже реферат о Питагориној теореми. Имала би и пано да исти није ,,случајно" поливен соком.
И тако даље, и тако даље. Углавном физичко. То одјељење није пропуштало да трапавој штреберки загорча живот.
Па се запитах шта би тек било да су моје мучитељке (подвлачим ово мучитељке, дјевојчице су ми загорчавале живот, дјечаци су ме махом игнорисали) имале све што данашња дјеца имају. Да ли би сваки мој пад на физичком завршио на интернету? Да ли бих ја успјела да се издигнем изнад свега што су ми говориле и радиле, исто онако као што сам ономад? Или бих и ја дошла на ивицу крова као онај дјечак из рекламе? Ко би мени био дјевојчица која би, као она из рекламе, рекла: ,,Стани! Немој!" И колико је оних који су били поштеђени зезања и понижавања само зато што је било занимљивије зезати мене?

Уопштено, колико је дјеце која нису на крову само зато што је на крову неко други? Колико је дивних дјевојчица које онима који на крову ипак јесу говоре: ,,Стани! Немој!". Шта ако њих нема довољно?

И шта ту заиста може 19833?

Nemam reči... ali ipak imam-počela sam da pišem, je l'te?
Diskriminacija počinje u porodici, mada se provlači i kroz obrazovni sistem. Deci ne trebaju informacije te prirode da bi bili dobri u društvu. Čemu se deca podučavaju tako rano slušajući roditelje? Da opanjkavaju, da se porede, previše takmiče i budu zlobni! Grozota i sram na roditelje!
Nema krova... nema prozora na koji bilo koje dete treba da stane i razmišlja o tako užasnim stvarima! Krov i prozori treba da budu obezbeđeni tako da-nema, nema tog filma, a tako ogavno ponašanje obične dečice... to je za jedan veliki upitnik-kako vaspitavamo svoju decu i kakve ih šaljemo u školu???
Čak i da si bila osrednji učenik, a ne mali genije... traume koje je odlazak u školu za tebe značio je nenormalan. Kakav kozlić, bre?
Imala sam sreću da je moj nastavnik fizičkog 'ladno prihvatio da sam antitalenat za sve sportove, a volela sam košarku, pa kad počne čas-samo mi dobaci loptu u fazonu-OK, samo se igraj!
Ne sme da se toleriše ruganje po bilo kom osnovu-mi smo ovde da živimo zajedno, a ne da jedni druge satiremo. Punački-pa šta! To je drug, drugarica, a ne prizor za podsmeh. Oni su još nezreli, nemaju pojma šta rade-sprovode naučeno i naviknuto. Fuj! Fuj na roditelje, ne na decu!
 
Poslednja izmena:
Nemam reči... ali ipak imam-počela sam da pišem, je l'te?
Diskriminacija počinje u porodici, mada se provlači i kroz obrazovni sistem. Deci ne trebaju informacije te prirode da bi bili dobri u društvu. Čemu se deca podučavaju tako rano slušajući roditelje? Da opanjkavaju, da se porede, previše takmiče i budu zlobni! Grozota i sram na roditelje!
Nema krova... nema prozora na koji bilo koje dete treba da stane i razmišlja o tako užasnim stvarima! Krov i prozori treba da budu obezbeđeni tako da-nema, nema tog filma, a tako ogavno ponašanje obične dečice... to je za jedan veliki upitnik-kako vaspitavamo svoju decu i kakve ih šaljemo u školu???
Čak i da si bila osrednji učenik, a ne mali genije... traume koje je odlazak u školu za tebe značio je nenormalan. Kakav kozlić, bre?
Imala sam sreću da je moj nastavnik fizičkog 'ladno prihvatio da sam antitalenat za sve sportove, a volela sam košarku, pa kad počne čas-samo mi dobaci loptu u fazonu-OK, samo se igraj!
Ne sme da se toleriše ruganje po bilo kom osnovu-mi smo ovde da živimo zajedno, a ne da jedni druge satiremo. Punački-pa šta! To je drug, drugarica, a ne prizor za podsmeh. Oni su još nezreli, nemaju pojma šta rade-sprovode naučeno i naviknuto. Fuj! Fuj na roditelje, ne na decu!
Jој мени је физичко било смртна казна. Моја наставница је највише вољела да нас малтретира рукометом и гимнастиком, а ја двије лијеве и руке и ноге за све спортове осим бадминтона и пливања. Физичко ми је било смртна казна и само сам се надала да ће бити последњи час у дану да бар немају времена да ме зезају док је бламажа још свјежа. Оно, сутрадан ће већ смислити нешто друго да ме зезају, незгода са скок-шутом ће већ бити стара ствар...
 
Ponekad je ignorisanje teže podnijeti nego smijeh.
Kad nam se smiju, ipak za njih postojimo.Kada nas ignorišu za njih smo zrak, potpuno smo odbačeni.
Ovo govorim zato što ti u tekstu, uz djevojčice pominješ i dječake koji su te ignorisali.
Mislim da svo to zlo kod djece dolazi prije svega kao posljedica odgoja roditelja, jer djeca su njihovo ogledalo.
Djeca su kao sunđeri. Sve upijaju.I ne misilim samo odgoja u teorijskom smislu .Onako kako se ponašaju roditelji, ponašat će se i djeca.
Ako su roditelji agresivni i nasilni, i djeca će biti agresivna i nasilna. Ako su roditelji pasivni i ignoriraju svoje dijete, i dijete će biti pasivno i ignorirano.

Dalje, društvo koje je prepuno devijacija i nasilnog ponašanja, može imati negativan utjecaj na djecu. Djeca mogu pomisliti da je nasilno ponašanje normalno i prihvatljivo, ako to vide svuda oko sebe.A kod nas nije da ga nemaju gdje vidjeti.. Najblaže rečeno.

Koje je rješenje ?
Kažu da dok našeg čovjeka ( mislim na eks Jugu) ne udariš po džepu on se neće okaniti nečeg lošeg.
Za svako nasilničko ponašanje djeteta novčano sankcionisati roditelje.
Za svako zlostavljeno dijete od vršnjaka, da država plati ogromnu sumu, pa da vidimo šta će da uradi po pitanju sprečavanja vršnjačkog nasilja.
 
Poslednja izmena:
Jој мени је физичко било смртна казна. Моја наставница је највише вољела да нас малтретира рукометом и гимнастиком, а ја двије лијеве и руке и ноге за све спортове осим бадминтона и пливања. Физичко ми је било смртна казна и само сам се надала да ће бити последњи час у дану да бар немају времена да ме зезају док је бламажа још свјежа. Оно, сутрадан ће већ смислити нешто друго да ме зезају, незгода са скок-шутом ће већ бити стара ствар...
Večito sam bila advokat-svog nastavnika fizičog vaspitanja sam lično pozvala na razgovor u smislu: "Ja ti ovo ne mogu. Ne interesuje me lopta, ne zanima me sva ta igra."
Bila sam klinka i svom nastavniku fizičkog obrazovanja sam ovo stavila do znanja svojim nekim rečima. Na sopstvenu inicijativu sam rešila da posetim školsku pedagogicu i objasnim stvar. Lajk- "ostavite me, bre, na miru! "
Pedagogica se potrudila da nemam neprijatnosti nadalje.
Moji roditelji o tome nisu imali pojma, ne znam da li znaju i dan-danas.
BORI SE ZA SEBE!
Nema krova ili prozora.
 
Bas sam juce gledao film svedski, bas o toj tematici, zove se "Surova zona"...deca su ranjiva, pa surova, pa tako u krug. vrzino kolo, vrteska...
kazu da umetnost podrazava zivot, sto je ovde ok, jer se u filmu to nikako dobro ne zavrsava...ali dobro je da nije obrnuto, da i zivot podrazava umetnost. ;)
 
Ponekad je ignorisanje teže podnijeti nego smijeh.
Kad nam se smiju, ipak za njih postojimo.Kada nas ignorišu za njih smo zrak, potpuno smo odbačeni.
Ovo govorim zato što ti u tekstu, uz djevojčice pominješ i dječake koji su te ignorisali.
Mislim da svo to zlo kod djece dolazi prije svega kao posljedica odgoja roditelja, jer djeca su njihovo ogledalo.
Djeca su kao sunđeri. Sve upijaju.I ne misilim samo odgoja u teorijskom smislu .Onako kako se ponašaju roditelji, ponašat će se i djeca.
Ako su roditelji agresivni i nasilni, i djeca će biti agresivna i nasilna. Ako su roditelji pasivni i ignoriraju svoje dijete, i dijete će biti pasivno i ignorirano.

Dalje, društvo koje je prepuno devijacija i nasilnog ponašanja, može imati negativan utjecaj na djecu. Djeca mogu pomisliti da je nasilno ponašanje normalno i prihvatljivo, ako to vide svuda oko sebe.A kod nas nije da ga nemaju gdje vidjeti.. Najblaže rečeno.

Koje je rješenje ?
Kažu da dok našeg čovjeka ( mislim na eks Jugu) ne udariš po džepu on se neće okaniti nečeg lošeg.
Za svako nasilničko ponašanje djeteta novčano sankcionisati roditelje.
Za svako zlostavljeno dijete od vršnjaka, da država plati ogromnu sumu, pa da vidimo šta će da uradi po pitanju sprečavanja vršnjačkog nasilja.
Мени је игнорисање било рај. Ако ме игноришу - не дирају ме. Мени добро. Е да, једина свијетла тачка ми је био мој друг Дејо. Јесте да смо само повремено ишли заједно кући (што јер сам ја остајала на некој од секција, што јер је он журио у музичку), али су мени тих повремених неколико минута значили цијели свијет. Оно, понекад и повремено ме неко и прихвата.
 
Evo vidi ovo, moj bullly je postao psiholog.
Gnjavio i maltretirao me u srednjoj. Drugi su se samo smejali tome.

A u osnovnoj su se svi šalili na račun jedne Anice.. U osnovnoj su me pomalo fizički jer sam bio najmanji do četvrtog, posle sam preskočio najnižeg... Isto na nivou vukovca sam bio... Ima ta neka dečija zavist i obest, i onda traže nekog ko neće uzvratiti, iz straha ili znanja da može biti samo lošije po sve...

A ti Milice, izgurala si, iako nije moralo biti tako. Ali budi srećna pa nisi imala roditelje oružane do zuba, ili jesi...i budi srećna da si bila nivo više, to se nažalost moralo platiti... Ne razumemo ali je tako.

Sestrin mali se isto nije najbolje uklopio u svoju srednju... Deo je i do nas...
Mada je svaka priča za sebe...

I ovo stani nemoj znači da ima neko ko će te saslušati i razumeti. Prolazi sve...
 
I pitala si šta može 19833?

Pre svega da podigne svest o problemu, i onima koji stvarno imaju problem da imaju kome da se požale...

Kad se iskreno istreseš svojih problema smanjiš sopstveni stres.

Neka deca su postala prepuna sebe. Naše generacije nisu bile takve. Iako je i pre bilo maltretiranja, tvoj, moj, Anicin primer...
 

Back
Top