Гледам РТС. Најчешће квизове и временску прогнозу. Небитно. Прије неколико минута, између Слагалице и временске прогнозе иде реклама за 19833. Прича се прича о дјечаку којег су зезали и коме су се подсмијавали по друштвеним мрежама и разним групама до те мјере да је размишљао да скочи са зграде, чак је и приказан на крову. А онда му је једна дјевојчица рекла ,,Стани! Немој!" И ту реклама завршава.
У том тренутку мој мозак покреће пројекцију сјећања на основну школу.
Физичко. Трапава дебељуца Милица не може да прескочи козлић. Смијех разреда.
Хемија. Штреберка дебељуца Милица рјешава једначину неутрализације базе и киселине без проблема. Лоптице од папира које лете према Милици кад се врати на своје мјесто.
Опет физичко. Трапава фосна Милица носи спортски грудњак јер би класични био полупразан. Штипкање и гуркање у свлачионици. ,,Дебела је равна ко фосна. Хахаха, јадница." Како дјевојчице знају да буду немилосрдне.
Велики одмор. Штреберка Милица сама једе свој сендвич. Са штреберком нико неће да се дружи.
Математика. Дебељуца Милица излаже реферат о Питагориној теореми. Имала би и пано да исти није ,,случајно" поливен соком.
И тако даље, и тако даље. Углавном физичко. То одјељење није пропуштало да трапавој штреберки загорча живот.
Па се запитах шта би тек било да су моје мучитељке (подвлачим ово мучитељке, дјевојчице су ми загорчавале живот, дјечаци су ме махом игнорисали) имале све што данашња дјеца имају. Да ли би сваки мој пад на физичком завршио на интернету? Да ли бих ја успјела да се издигнем изнад свега што су ми говориле и радиле, исто онако као што сам ономад? Или бих и ја дошла на ивицу крова као онај дјечак из рекламе? Ко би мени био дјевојчица која би, као она из рекламе, рекла: ,,Стани! Немој!" И колико је оних који су били поштеђени зезања и понижавања само зато што је било занимљивије зезати мене?
Уопштено, колико је дјеце која нису на крову само зато што је на крову неко други? Колико је дивних дјевојчица које онима који на крову ипак јесу говоре: ,,Стани! Немој!". Шта ако њих нема довољно?
И шта ту заиста може 19833?
У том тренутку мој мозак покреће пројекцију сјећања на основну школу.
Физичко. Трапава дебељуца Милица не може да прескочи козлић. Смијех разреда.
Хемија. Штреберка дебељуца Милица рјешава једначину неутрализације базе и киселине без проблема. Лоптице од папира које лете према Милици кад се врати на своје мјесто.
Опет физичко. Трапава фосна Милица носи спортски грудњак јер би класични био полупразан. Штипкање и гуркање у свлачионици. ,,Дебела је равна ко фосна. Хахаха, јадница." Како дјевојчице знају да буду немилосрдне.
Велики одмор. Штреберка Милица сама једе свој сендвич. Са штреберком нико неће да се дружи.
Математика. Дебељуца Милица излаже реферат о Питагориној теореми. Имала би и пано да исти није ,,случајно" поливен соком.
И тако даље, и тако даље. Углавном физичко. То одјељење није пропуштало да трапавој штреберки загорча живот.
Па се запитах шта би тек било да су моје мучитељке (подвлачим ово мучитељке, дјевојчице су ми загорчавале живот, дјечаци су ме махом игнорисали) имале све што данашња дјеца имају. Да ли би сваки мој пад на физичком завршио на интернету? Да ли бих ја успјела да се издигнем изнад свега што су ми говориле и радиле, исто онако као што сам ономад? Или бих и ја дошла на ивицу крова као онај дјечак из рекламе? Ко би мени био дјевојчица која би, као она из рекламе, рекла: ,,Стани! Немој!" И колико је оних који су били поштеђени зезања и понижавања само зато што је било занимљивије зезати мене?
Уопштено, колико је дјеце која нису на крову само зато што је на крову неко други? Колико је дивних дјевојчица које онима који на крову ипак јесу говоре: ,,Стани! Немој!". Шта ако њих нема довољно?
И шта ту заиста може 19833?
Poslednja izmena: