- Mislim da preterana spoljašnja interakcija može objasniti emocionalnu inteligenciju. Ego koji se previše orijentiše na spoljašnje dogadjaje i informacije, a zapostavlja samospoznaju nije svestan unutrašnjeg stanja svoga bića i dubljih osećanja. Zato i dodje do raskoraka izmedju intelektualne sposobnosti i emocionalne zrelosti. Takva ličnost može biti veoma inteligentna, ali joj neodstaje emocionalni uvid. Nije u stanju da pravilno proceni ni svoje, ni tudje emocionalne potrebe. To je zaista interesantna i fascinantna tema. Nadam se da ćemo je nastaviti, jer bih želeo da se vratim predjašnjem razgovoru o Idejama, ako nemate ništa protiv? Šta još možete reći o njima?
- Naravno da nemam. Ideje se medjusobno razlikuju po individualnim karakteristikama i kompleksnosti. Imaju nešto što je svojstveno samo njima. Takve razlike su upravo ono što stvori savršenu celinu. Slično kao u muzici. Svaki ton je poseban, ali potreban da bi se stvorila harmonična kompozicija i skladna celina. Ili kao u slikarstvu. Različite boje i nijanse su neophodne da bi nastalo savršeno umetničko delo. Sopstvo je harmoničan spoj ili jedinstvo svih razlika unutar svesti. Ono uvek ima puno razumevanje.
- Da li budizam pod tim podrazumeva probudjenost?
- Svesnost ljudi nije isto što i svesnost Sopstva. Niko ne može biti u potpunosti probudjen ili osvešćen u telu. Sopstvo je nematerijalna idejna celovitost iza tela. Kroz telo se ima povremen i delimičan uvid u tu celovitost. Zato i učimo dokle god smo telesni. Uverenje da se postigla potpuna osvešćenost stvara najsuptilniju vrstu arogantnosti pod plaštom poniznosti. To može zaustaviti daljni duhovni rast i progres jer se nema istinska predstava o sebi, već umišljena. Ponekad se propagiranje probudjenosti koristiti za materijalni dobitak i različite malverzacije u kultovima. Pored toga, idejna celovitost ljudskog bića je samo manji deo sveobuhvatnije idejne celovitosti univerzuma.
- Nije mi to jasno. Šta je idejna celovitost ljudskog bića?
- Ona postoji samo u prvoj i Jednoj Ideji ljudskog bića. Iz nje proističe svaki čovek. U okviru te Ideje postoji mnoštvo različitih Ideja koje imaju unikatne karakteristike. Zbog toga svi imamo različit telesni oblik i personalnost po kojoj se raspoznajemo; koja nas čini različitim i individualnim. Ali, i pored toga se vidi da pripadamo istoj vrsti ili Ideji ljudskog bića. To se odnosi na sve vrste i sve oblike koje postoje u fizičkoj dimenziji. Prva Ideja je originalni prototip, a ostale njegova imitacija. Iako sve imitacije imaju sličnost s originalom, nisu original. Ni jedan imitator nije u stanju da stvori original. On ostaje jedan i poseban.
- Verovatno se na to misli kada se u Bibliji kaže da je bog stvorio ljude po svom obličju?
- Prva, savršena Ideja ljudskog bića jeste naš bog pošto nastajemo iz nje. Medjutim, ona, zajedno s ostalima, nastaje iz Jednog boga univerzuma i njegove jedinstvene Ideje. Ta Ideja daje oblik celom univerzumu. Stvara Ideju sunca, meseca, galaksija, planeta, ljudi, životinja, drveća, reka, planina. Jednom rečju svaku Ideju i oblik koji postoji. Medjutim, naš kapacitet razumevanja se kreće u idejnom domenu ljudskog bića. Ne možemo shvatiti ništa što prevazilazi taj kapacitet. Zato smo idejnom bogu univerzuma dali vlastiti izged.
- Mislim da se time može objasniti monoteizam, politeizam i panteizam. Sve zavisi od perspektive gledanja. U ovom slučaju spektar je suviše širok da bi se mogao sagledati u celosti. Zato i postoje različita tumačenja.
- Zaista.
- Kako se Jedna Ideja univerzuma razlikuje od ostalih u duhovnoj sferi?
- Ideje se širenjem i razlaganjem udaljavaju od Ideje univerzuma i gube sadržajnu kompleksnost. Medjutim, i dalje ostaju značajne pošto ulaze u sastav univerzalne inteligencije ili misaone celine.
- Šta je sadržajna kompleksnost? Šta mislite kada kažete da su Ideje koje su bliže Ideji univerzuma sadržajnije?
- Sadrže veći broj manjih Ideja. Zbog toga i stvaraju kompleksnije materijalne sastave i oblike. Na primer, galaksija nastaje iz kompleksnije ideje od zvezde. Mada zvezda ima pojavu individualnosti, ona ulazi u sastav galaksije i unutar nje vrši interakciju s drugim zvezdama. Galaksija se, takodje, nalazi u interakciji s drugom galaksijom i galaksijama što predstavlja širu idejnu rasprostranjenost i tako u nedogled sve do Jedne Ideje univerzuma koja stvara sve te Ideje. To je neka vrsta sveta u svetu ili intelektualne širine koja daleko prevazilazi kapacitet našeg razumevanja.
- Iz toga proizilazi da svaki oblik i pojava koja postoji ima svrhu i smisao jer je neophodna u procesu realizacije više idejne celovitosti.
- Dobar primer su misli i reči. Mnoštvo misli stvori idejnu celovitost koja se realizuje preko izgovorenih i pisanih reči. Misli su unutrašnji, nevidljivi život, dok je reč spoljašnji, pojavni simbol toga života. Mada reč, sama po sebi, nije svesna ona nosi deo idejne celovitosti. Zato je važna i značajna. Izdvojena, izgleda bezvredna i bespotrebna sve dok se ne sagleda u širem kontekstu. Tek tada se shvati da je sredstvo koja omogućava unutrašjem, subjektivnom životu da se oglasi i tako utiče na objektivne promene.
- Problem je u tome što mislimo da sve možemo razumeti kroz fizičke zakonitosti. Medjutim, one nas nikada ne mogu odvesti do potpunog razumevanja ukoliko ignorišemo svesnu komponentu i duhovne zakonitosti.
- Da. Dokaz toga je činjenica da smo otkrili mnoge fizičke zakonitosti unutar funkcionisanja sunčevog sistema, ali nam to nije pomoglo da shvatimo suštinske zakonitosti funkcionisanja života.
- Naravno da nemam. Ideje se medjusobno razlikuju po individualnim karakteristikama i kompleksnosti. Imaju nešto što je svojstveno samo njima. Takve razlike su upravo ono što stvori savršenu celinu. Slično kao u muzici. Svaki ton je poseban, ali potreban da bi se stvorila harmonična kompozicija i skladna celina. Ili kao u slikarstvu. Različite boje i nijanse su neophodne da bi nastalo savršeno umetničko delo. Sopstvo je harmoničan spoj ili jedinstvo svih razlika unutar svesti. Ono uvek ima puno razumevanje.
- Da li budizam pod tim podrazumeva probudjenost?
- Svesnost ljudi nije isto što i svesnost Sopstva. Niko ne može biti u potpunosti probudjen ili osvešćen u telu. Sopstvo je nematerijalna idejna celovitost iza tela. Kroz telo se ima povremen i delimičan uvid u tu celovitost. Zato i učimo dokle god smo telesni. Uverenje da se postigla potpuna osvešćenost stvara najsuptilniju vrstu arogantnosti pod plaštom poniznosti. To može zaustaviti daljni duhovni rast i progres jer se nema istinska predstava o sebi, već umišljena. Ponekad se propagiranje probudjenosti koristiti za materijalni dobitak i različite malverzacije u kultovima. Pored toga, idejna celovitost ljudskog bića je samo manji deo sveobuhvatnije idejne celovitosti univerzuma.
- Nije mi to jasno. Šta je idejna celovitost ljudskog bića?
- Ona postoji samo u prvoj i Jednoj Ideji ljudskog bića. Iz nje proističe svaki čovek. U okviru te Ideje postoji mnoštvo različitih Ideja koje imaju unikatne karakteristike. Zbog toga svi imamo različit telesni oblik i personalnost po kojoj se raspoznajemo; koja nas čini različitim i individualnim. Ali, i pored toga se vidi da pripadamo istoj vrsti ili Ideji ljudskog bića. To se odnosi na sve vrste i sve oblike koje postoje u fizičkoj dimenziji. Prva Ideja je originalni prototip, a ostale njegova imitacija. Iako sve imitacije imaju sličnost s originalom, nisu original. Ni jedan imitator nije u stanju da stvori original. On ostaje jedan i poseban.
- Verovatno se na to misli kada se u Bibliji kaže da je bog stvorio ljude po svom obličju?
- Prva, savršena Ideja ljudskog bića jeste naš bog pošto nastajemo iz nje. Medjutim, ona, zajedno s ostalima, nastaje iz Jednog boga univerzuma i njegove jedinstvene Ideje. Ta Ideja daje oblik celom univerzumu. Stvara Ideju sunca, meseca, galaksija, planeta, ljudi, životinja, drveća, reka, planina. Jednom rečju svaku Ideju i oblik koji postoji. Medjutim, naš kapacitet razumevanja se kreće u idejnom domenu ljudskog bića. Ne možemo shvatiti ništa što prevazilazi taj kapacitet. Zato smo idejnom bogu univerzuma dali vlastiti izged.
- Mislim da se time može objasniti monoteizam, politeizam i panteizam. Sve zavisi od perspektive gledanja. U ovom slučaju spektar je suviše širok da bi se mogao sagledati u celosti. Zato i postoje različita tumačenja.
- Zaista.
- Kako se Jedna Ideja univerzuma razlikuje od ostalih u duhovnoj sferi?
- Ideje se širenjem i razlaganjem udaljavaju od Ideje univerzuma i gube sadržajnu kompleksnost. Medjutim, i dalje ostaju značajne pošto ulaze u sastav univerzalne inteligencije ili misaone celine.
- Šta je sadržajna kompleksnost? Šta mislite kada kažete da su Ideje koje su bliže Ideji univerzuma sadržajnije?
- Sadrže veći broj manjih Ideja. Zbog toga i stvaraju kompleksnije materijalne sastave i oblike. Na primer, galaksija nastaje iz kompleksnije ideje od zvezde. Mada zvezda ima pojavu individualnosti, ona ulazi u sastav galaksije i unutar nje vrši interakciju s drugim zvezdama. Galaksija se, takodje, nalazi u interakciji s drugom galaksijom i galaksijama što predstavlja širu idejnu rasprostranjenost i tako u nedogled sve do Jedne Ideje univerzuma koja stvara sve te Ideje. To je neka vrsta sveta u svetu ili intelektualne širine koja daleko prevazilazi kapacitet našeg razumevanja.
- Iz toga proizilazi da svaki oblik i pojava koja postoji ima svrhu i smisao jer je neophodna u procesu realizacije više idejne celovitosti.
- Dobar primer su misli i reči. Mnoštvo misli stvori idejnu celovitost koja se realizuje preko izgovorenih i pisanih reči. Misli su unutrašnji, nevidljivi život, dok je reč spoljašnji, pojavni simbol toga života. Mada reč, sama po sebi, nije svesna ona nosi deo idejne celovitosti. Zato je važna i značajna. Izdvojena, izgleda bezvredna i bespotrebna sve dok se ne sagleda u širem kontekstu. Tek tada se shvati da je sredstvo koja omogućava unutrašjem, subjektivnom životu da se oglasi i tako utiče na objektivne promene.
- Problem je u tome što mislimo da sve možemo razumeti kroz fizičke zakonitosti. Medjutim, one nas nikada ne mogu odvesti do potpunog razumevanja ukoliko ignorišemo svesnu komponentu i duhovne zakonitosti.
- Da. Dokaz toga je činjenica da smo otkrili mnoge fizičke zakonitosti unutar funkcionisanja sunčevog sistema, ali nam to nije pomoglo da shvatimo suštinske zakonitosti funkcionisanja života.