15 najvećih pesnika rokenrola

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.548
https://balkanrock.com/sessions/


Poezija još od davnina nije ograničena samo na knjige, već se slobodarski duh može preneti i na ostale vidove umetnosti, naročito na muziku
. Tokom istorije rokenrola, javili su se određeni autori čije umeće gospodarenja tekstom i stihom prevazilazi granice muzike
i može se bez previše razmišljanja nazvati čistokrvnom poezijom:


15. Džim Morison (The Doors)

Jim-Morrison



Kada se rokenrol i poezija pominju u istom kontekstu, prvi čovek koji uglavnom pada na pamet jeste Džim Morison.
Samoprozvani „Kralj guštera“, ovaj čovek je uzdrmao do tada najstabilniji društveni poredak – Sjedinjene Američke Države.
Morison je hedonista, njegova poezija, često vrlo apstraktna i potpomognuta narkoticima, je na
„ne tako retke“ momente vrlo mračna, i što je najvažnije – terala je na razmišljanje tih davnih šezdesetih:



I found an island in your arms
Country in your eyes
Arms that chain us
Eyes that lie
Break on through to the other side


(Break On Through (To the Other Side), The Doors, 1967. The Doors)

Znaš da dan uništava noć
Noć deli dan
Pokušao sam da pobegnem
Pokušao sam da se sakrijem
Probijam se na drugu stranu


Lovili smo naša zadovoljstva ovde
Iskopali naše blago
Ali, da li se još uvek sećaš
Vremena kada smo plakali?
Probijam se na drugu stranu

Svi vole moju devojku
Uzbuđenja je, uzbuđena je

Pronašao sam ostrvo u tvome naručju
I zemlju u tvojim očima
Oružje kojim smo okovani
Oči koje lažu
Probijam se na drugu stranu

Praviš scene iz nedelje u nedelju
Iz dana u dan, iz sata u sat
Kapija je pravo
Duboka i široka
Probijam se na drugu stranu


Probijam se, probijam se
1653319724944.png







14. Džon Lenon (The Beatles/Plastic Ono Band)

john_lennon



Čuveni Bitl, čovek koji je prerastao slavu najslavnijeg benda na svetu.
Posle Elvisa i Dilana - prvi kult, prva ikona. Hteli mi ili ne, više ljudi svakako voli Džona Lenona od Isusa.
Arogantni liverpulski odmetnik od života je uticao na umetnost kako svojim životom
tako i svojim egzistencijalističkim tekstovima:



Mother, you had me, but I never had you
I wanted you, you didn’t want me
So I, I just got to tell you
Goodbye, goodbye
Father, you left me, but I never left you
I needed you, you didn’t need me
So I, I just got to tell you
Goodbye, goodbye

(Mother, John Lennon/Plastic Ono Band, 1970. John Lennon)

Majko, imaš mene ali ja nikad nisam imao tebe,
Želeo sam tebe ali ti nisi želela mene,
I moram da ti kažem,
Zbogom
Tata, ostavio si mene ali ja nikad nisam ostavio tebe
Trebao sam tebe ali ti nisi trebao mene,
I moram da ti kažem,
Zbogom.....



 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.548

13. Tom Vejts

ca.0224.waits2



Negde posle desetog viskija i druge „pakle“ cigareta, postaje vam jasno da se nešto oko vas događa,
neka gužva, al’ ne razumete baš šta tačno. Istovremeno, po glavi vam se vrzma žena za koju niste sigurni da li volite ili naprosto ne možete bez nje
. Na levom ramenu vam stoji Đavo, na desnom bi trebalo da je anđeo, ali ga nema,
pa ovaj drugi mnogo više uticaja ima na vas večeras. Ne, niste pogrešili, vi ste u pesmi Toma Vejtsa.
Opšti haos sa korenima u pijanstvu je ono što krasi dogodovštine gospodina Vejtsa, propraćen sada već čuvenim „growl“ glasom:


But Romeo is bleeding, but nobody can tell
And he sings along with the radio
With a bullet in his chest
And he combs back his fenders
And they all agree its clear
That every thing is cool now that Romeo’s here

(Romeo Is Bleeding, Blue Valentine 1978. Tom Waits)






12. Peti Smit

1653320400432.png



Američka kontra-kulturna scena je iznedrila mnoge dragulje ali nijedan nije sjajan kao ova dama
, prva dama panka – Peti Smit. Njen prodorni glas čistog bola i tuge je u kombinaciji sa sofisticiranim tekstovima
o ljubavi, životu, pravdi i ratu čist pogodak.
Peti je svakako najglasniji ženski glas američke kontra-kulture,
a njene tekstove možemo čitati i na papiru sa potpunim uživanjem:


Not to hail a barren sky. Sifting cloth is weeping red.
The mourning veil is waving high a field of stars and tears we’ve shed.
In the sky a broken flag, children wave and raise their arms.
We’ll be gone but they’ll go on and on and on and on and on.

(Broken Flag, Wave 1979. Patti Smith Group)








11. Edi Veder (Pearl Jam)

Eddie-Vedder


Jedan od mlađih stanovnika ove liste, Edi Veder, je frontmen jednog od najkultnijih grandž sastava.
Svoj vrlo emotivno intezivni glas je upario sa stihovima koji ukazuju na samoću, mrak, depresiju i zbunjenost.
Dok slušamo „Black“ ili pak „The Long Nights“ sa njegovog solo albuma,
ne možemo se odupreti utisku da je emocija koju ovaj čovek iznosi na papir čista poezija:


Sheets of empty canvas, untouched sheets of clay
Were laid spread out before me, as her body once did
All five horizons revolved around her soul, as the earth to the sun
Now the air I tasted and breathed has taken a turn

(Black, Ten 1991. Pearl Jam)


Listovi praznog platna, netaknuti listovi gline
Bili su preda mnom položeni kao nekad njeno telo.
Svih pet horizonata okretalo se oko njene duše
Kao zemlja oko sunca
Sada se i onaj vazduh kojeg sam okusio i udisao promenio

Ooh, i jedino sam je naučio svemu
Ooh, znam da mi je dala sve što je na sebi nosila
A sada se moje teške ruke greju pod oblacima
Onoga što je bilo sve.
Oh, sve slike su isprane crnim, na svemu je ostao trag…

Prošetam se napolju
Okružen sam nekom decom što se igraju
Osećam njihov smeh, pa zašto onda kopnim?
Oh, i te uvrnute misli što mi se vrte po glavi
Vrtim se, oh, vrtim se
Kako brzo sunce može da nestane

I sada moje teške ruke ljuljuškaju razbijeno staklo18
Onoga što je bilo sve?
Oh, sve slike su isprane crnim, na svemu je ostao trag…
Sva ta propala ljubav moj svet je u crno obojila
Ostavila trag na svemu što vidim, svemu što jesam, svemu što ću biti…

Znam da ćeš jednoga dana imati lep život,
Znam da bićeš sunce na nečijem tuđem nebu, ali zašto
Zašto, zašto to ne bi moglo, ne bi moglo biti moje



 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.548

10. Pi-Džej Harvi

ph_harvey



Umetnička orijentacija od početka karijere i veza sa Nikom Kejvom –
sve ukazuje na poetiku kada je Pi Džej Harvi u pitanju.
Njeno stvaralaštvo se prostire od apsolutne lepote do eksperimentisanja sa depresivnim tonovima i osećanjima.
Prava princeza mračne, uvrnute, setne ali pre svega lepe poezije u rokenrolu.
Po glasu se čini da će ostati večno mlada, iako u njemu nosi određenu količinu bola (ne kao Peti, doduše).
PJ Harvey pripada redu pesnika koji stvari vide previše realističnim očima,
pa je život u njenim pesmama vrlo sofisticirano kompleksan:


Down by the Water​

I lost my heart under the bridge
To that little girl, so much to me.
And now I moan, and now I holler,
She'll never know just what I found.

That blue-eyed girl, she said "No more",
That blue-eyed girl became blue-eyed whore.6
Down by the water, I took her hand,
Just like my daughter, I'll see her again.

Oh, help me, Jesus, come through the storm,
I had to lose her, to do her harm,
I heard her holler, I heard her moan,
My lovely daughter, I took her home.

Little fish, big fish, swimming in the water,
Come back here, man, give me my daughter.

1653320882854.png


Izgubila sam svoje srce ispod mosta
Zbog te devojčice, tako puno mi znači.
I sada jecam i sada vičem,
Ona nikad neće saznati šta sam pronašla.
Devojčica plavih očiju, rekla je ''Ne više''
Ta devojčica plavih očiju je postala ***** plavih očiju.
Dole pored vode, uzela sam je za ruku,
Baš kao moju ćerku, videću je ponovo.

Oh, pomozi mi, Isuse, probij se kroz oluju,
Morala sam da je izgubim, da joj naškodim,
Čula sam njenu viku, čula sam njen jecaj,
Moja voljena ćerka, odvela sam je kući.
Mala riba, velika riba, pliva u reci,
Vrati se ovde, čoveče, daj mi moju ćerku.




9. Pol Sajmon (Simon & Garfunkel)

paul-simon



Kreativni guru kultnog dvojca „Simon & Garfunkel“.
Poezija Pola Sajmona je hronika Amerike koju bismo svi želeli danas da vidimo.
Američki san o prosperitetu, slobodi, snovima i prilikama je krajem šezdesetih umro
kada je Džon Ficdžerald Kenedi ubijen.
Tu tužnu smrt, taj suptilni Weltschmerz niko nije bolje opisao od Sajmona u
The Sound Of Silence.
Izgubljene generacije, nade i snovi su česti stanovnici pesama Pola Sajmona:


And the people bowed and prayed to the neon god they’d made
And the sign flashed out its warning in the words that it was forming
And the sign said the words of the prophets are written on the subway walls
And tenement halls, and whispered in the sounds of silence

(The Sounds Of Silence, Sounds of Silence 1965. Simon & Garfunkel)







8. Lu Rid (The Velvet Underground)

lou_reed



Američki avangardni umetnik koji se bavio poezijom, eksperimentisanjem u životu,
pa između ostalog i u muzici, bio dugo rob narkomanije i sve to sa nepogrešivo hladnim izrazom lica
sa naočarima za sunce i blagim, mističnim osmehom.
Verovatno najkontroverznija ličnost na ovoj listi, mnogo puta kovan u zvezde,
mnogo puta omalovažavan, jedno je sigurno – Lu Rid je jedan od najuticajnijih ljudi u istoriji umetnosti:


I’m waiting for my man
Got 26 dollars in my hand
Up to Lexington 125
feelin’ sick and dirty
for a day and a life
Huh, I’m waiting for my man

(I’m Waiting for the Man, The Velvet Underground & Nico 1967. The Velvet Underground)

 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.548

7. Jan Kertis (Joy Divison)

ian-curtis



Kertis će u istoriju ući kao najmlađa rok ikona oko koje se stvorio kult.
Tu laskavu titulu je dobio na ne-tako-laskav način – sa samo dvadeset i tri godine,
Kertis je izvršio samoubistvo.
U slučaju Jana Kertisa se nikako ne treba postaviti tako da njegov suicid utiče na njegov status,
ovaj mladić je vrlo rano pokazao svoju sklonost prema poeziji,
onoj pravoj, teškoj, koja boli i čitaoca i samog autora. U njegovom slučaju čak i previše:



I could live a little better with the myths and the lies,
When the darkness broke in, I just broke down and cried.
I could live a little in a wider line,
When the change is gone, when the urge is gone,
To lose control. When here we come.

(She’s Lost Control, Unknown Pleasures, 1979. Joy Divison)

1653321333721.png



Zbunjenost u njenim ocima govori sve.
Izgubila je kontrolu.
I ona se pridrzava za najblizeg prolaznika,
Izgubila je kontrolu
I odala je tajne svoje proslosti,
I rekla 'Izgubila sam kontrolu ponovo,'
I glas koji joj je rekao kada i gde da postupa,
Rekla je 'Izgubila sam kontrolu ponovo.'

I okrenula se unaokolo i uhvatila me za ruku
I rekla 'Izgubila sam kontrolu ponovo.'
I kako nikada necu znati ili razumeti samo zasto
Je rekla 'Izgubila sam kontrolu ponovo.'
I vristala je na sav glas, sutirala
I rekla je 'Izgubila sam kontrolu ponovo.'
I sva oduzeta od sebe na podu, mislio sam da ce umreti.
Rekla je 'Izgubila sam kontrolu.'
Izgubila je kontrolu ponovo.
Izgubila je kontrolu.


Morao sam da telefoniram svom prijatelju da izvestim situaciju,
I da kazem da je izgubila kontrolu ponovo.
I onda je ona razotkrila sve zablude i greske,
I rekla je 'Izgubila sam kontrolu ponovo.'
Ali ona je ispoljavala sebe na mnogo drugacijih nacina,
Sve dok nije izgubila kontrolu ponovo.
I setala je po ivici bez izlaska,
I smejala se 'Izgubila sam kontrolu.'
Izgubila je kontrolu ponovo
Izgubila je kontrolu.


Mogao bih da zivim bar malo bolje sa mitovima i lazima,
Kada je tama provalila unutra,
Ja sam se jednostavno slomio i plakao.
Mogao bih da zivim malo u daljem redu,
Jer kada promena nestane, i kada nagon nestane,
Da izgubis kontrolu.
Tako da evo nas.



6. Morisi (The Smiths)

morrissey



Ah, čuveni mančesterski bard. Frontmen The Smithsa, glavna atrakcija NMEa,
patetik, cinik, prevarant i perverznjak bi bili pravi opisi ovog čoveka.
Mešajući crni humor sa krajnje dramatičnim scenama, Morisi iscrtava mapu za kasnije naraštaje
poput Džarvisa Kokera ili Aleksa Tarnera.
Britansko šegačenje svim i svačim na džentlmenski način, načitanost i prefinjenost jednog lorda sa duhom barabe
praktično izbijaju iz svakog stiha Morisija:



And if a double-decker bus
Crashes into us
To die by your side
Is such a heavenly way to die

(There Is a Light That Never Goes Out, The Queen Is Dead 1992. The Smiths)




".....I ako bi Dabldeker bus
Udario u nas
I kad bi poginuo pored tebe
To je božanstven način da umrem..."






Poruka je automatski spojena:

gde je Bob Marley?
Ode negde malopre...
 

Miller

Legenda
Poruka
55.297
https://balkanrock.com/sessions/


Poezija još od davnina nije ograničena samo na knjige, već se slobodarski duh može preneti i na ostale vidove umetnosti, naročito na muziku
. Tokom istorije rokenrola, javili su se određeni autori čije umeće gospodarenja tekstom i stihom prevazilazi granice muzike
i može se bez previše razmišljanja nazvati čistokrvnom poezijom:


15. Džim Morison (The Doors)

Jim-Morrison



Kada se rokenrol i poezija pominju u istom kontekstu, prvi čovek koji uglavnom pada na pamet jeste Džim Morison.
Samoprozvani „Kralj guštera“, ovaj čovek je uzdrmao do tada najstabilniji društveni poredak – Sjedinjene Američke Države.
Morison je hedonista, njegova poezija, često vrlo apstraktna i potpomognuta narkoticima, je na
„ne tako retke“ momente vrlo mračna, i što je najvažnije – terala je na razmišljanje tih davnih šezdesetih:



I found an island in your arms
Country in your eyes
Arms that chain us
Eyes that lie
Break on through to the other side


(Break On Through (To the Other Side), The Doors, 1967. The Doors)

Znaš da dan uništava noć
Noć deli dan
Pokušao sam da pobegnem
Pokušao sam da se sakrijem
Probijam se na drugu stranu


Lovili smo naša zadovoljstva ovde
Iskopali naše blago
Ali, da li se još uvek sećaš
Vremena kada smo plakali?
Probijam se na drugu stranu

Svi vole moju devojku
Uzbuđenja je, uzbuđena je

Pronašao sam ostrvo u tvome naručju
I zemlju u tvojim očima
Oružje kojim smo okovani
Oči koje lažu
Probijam se na drugu stranu

Praviš scene iz nedelje u nedelju
Iz dana u dan, iz sata u sat
Kapija je pravo
Duboka i široka
Probijam se na drugu stranu


Probijam se, probijam se
Pogledajte prilog 1158453









dobio sam na poklon njegovu originalnu repliku koji mu je poklonio Henty Diltz.sve isto,i boje i dimenzije, photoshoot 1967 iz New York-a,''The Young Lion'' session
Poruka je automatski spojena:

FAE0B019-B47D-40AE-8D4C-0724BF24F1F8.jpeg
 
Poslednja izmena:

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.548

5. Džarvis Koker (Pulp/Solo)

pulp



Džarvis je čudan tip, knjiški moljac koji na jednoj od fotografija drži francuski rečnik,
a reč francuskog ne zna. To je, vrlo sažeto, suština Kokerove lirike – pretvaranje i cinizam.
Učio je od Morisija, od života i od svog neverovatno sarkastičnog smisla za opservaciju.
Ponekad i previše iskren i „straight-to-the-point“,
Koker će vas nasmejati, nervirati i preispitivati u isto vreme, sve uz pomalo dramsku sintaksu:


It’s like a later Tom And Jerry,
when the two of them could talk
Like the Stones since the Eighties
Like the last days of Southfork
Like Planet Of The Apes on TV
The second side of Til The Band Comes In
Like an own brand box of cornflakes:
He’s going to let you down, my friend

(Bad Cover Version, We Love Life 2001. Pulp)







4. Rodžer Voters (Pink Floyd)

roger_waters



Otuđeni mastermajnd Pink Floyda koji publici daje da oseti moć njegove muzike.
Umetnik čiji se tekstovi mogu savršeno prepisati na papir i čitati kao dela poezije.
Zašto?
Jer je u jednom trenutku paralelno izučavajući usamljenost sveta i usamljenost pojedinca
došao do ultimativne istine koja je hipi pokretu promakla ispred nosa –
prestanimo sa razdvajanjem. I to sve sa čuvenim britanskim, britkim, edukovanim stilom, ponosno

:
Night after night
Going round and round my brain
His dream is driving me insane.
In the corner of some foreign field
The gunner sleeps tonight.
What’s done is done.
We cannot just write off his final scene.
Take heed of his dream.
Take heed.

(The Gunner’s Dream, The Final Cut 1983. Pink Floyd)







3. Leonard Koen

leonard-cohen



Jedini čovek na ovoj listi koji je uspeo da pobedi svoje demone na dostojanstven način
i to nam kaže i pesmom. Autor i čuvene „Hallelujah“ koja je obesmrtila Džefa Baklija.
U toj pesmi kaže da stoji ispred „Gospodara pesme“,
a šetnjom kroz opus ovog večnog gospodina se stiče utisak da govori o samome sebi,
no to nam on nikada neće priznati, jer „svi znaju, tako to ide“:


Now I've heard there was a secret chord
That David played, and it pleased the Lord
But you dont really care for music, do you?
It goes like this, the fourth, the fifth
The minor falls, the major lifts
The baffled king composing Hallelujah
Hallelujah, Hallelujah
Hallelujah, Hallelujah


Čuo sam da je postojao tajni akord
koji je David svirao i koji je prijao Gospodu,
ali ti i ne mariš baš za muziku, zar ne?
Ide ovako....četvrti, peti,
mol pada, dur se uzdiže,
zbunjeni kralj komponuje Aleluju
Aleluja, Aleluja,
Aleluja, Aleluja

Tvoja vera je bila jaka ali trebao ti je dokaz,
video si je da se kupa na krovu,
njena lepota i mesečeva svetlost su te srušile
Vezala te za kuhinjsku stolicu,
slomila je tvoj tron, odsekla tvoju kosu,
i s tvojih usana izvukla je Aleluja
Aleluja, Aleluja,
Aleluja, Aleluja

Dušo, bio sam ovde pre,
znam ovu sobu, znam ovaj pod,
živeo sam sam pre nego što sam te znao
Video sam tvoju zastavu na mermernom svodu,
ljubav nije pobednički marš,
hladna je i slomljena Aleluja
Aleluja, Aleluja,
Aleluja, Aleluja

Bilo je puta kad si pustila da znam
šta se zaista dešava iznad
ali sad mi nikad ne pokazuješ, zar ne?
Sećam se kad sam se doselio u tebe,
sveta golubica se selila takođe
i svaki uzdah koji smo izvukli bio je Aleluja
Aleluja, Aleluja,
Aleluja, Aleluja

Možda postoji Bog gore
ali sve što sam ikad naučio od ljubavi
je kako da upucaš nekoga ko te otrgnuo
I nije plač to što možeš čuti noću
To je neko ko je video svetlost,
to je hladno i slomljeno Aleluja
Aleluja, Aleluja,
Aleluja, Aleluja

Rekla si da sam uzeo ime uzalud,
ja čak ni ne znam ime
Ali i da znam, zaista, šta je to za tebe?
Tu je plamen svetlosti u svakoj reči,
nije bitno koju si čula,
sveto ili slomljeno Aleluja
Aleluja, Aleluja,
Aleluja, Aleluja

Dao sam sve od sebe, nije mnogo,
nisam mogao da osetim, pa sam pokušao da dodirnem
Rekao sam istinu, nisam došao da te izigram
I iako je sve ispalo pogrešno,
ja ću stati pred Gospodara pesme
ni sa čim na svom jeziku osim Aleluja
Aleluja, Aleluja,
Aleluja, Aleluja
------------------------------------------------------------------------




 

Miller

Legenda
Poruka
55.297

7. Jan Kertis (Joy Divison)

ian-curtis



Kertis će u istoriju ući kao najmlađa rok ikona oko koje se stvorio kult.
Tu laskavu titulu je dobio na ne-tako-laskav način – sa samo dvadeset i tri godine,
Kertis je izvršio samoubistvo.
U slučaju Jana Kertisa se nikako ne treba postaviti tako da njegov suicid utiče na njegov status,
ovaj mladić je vrlo rano pokazao svoju sklonost prema poeziji,
onoj pravoj, teškoj, koja boli i čitaoca i samog autora. U njegovom slučaju čak i previše:



I could live a little better with the myths and the lies,
When the darkness broke in, I just broke down and cried.
I could live a little in a wider line,
When the change is gone, when the urge is gone,
To lose control. When here we come.

(She’s Lost Control, Unknown Pleasures, 1979. Joy Divison)

Pogledajte prilog 1158479


Zbunjenost u njenim ocima govori sve.
Izgubila je kontrolu.
I ona se pridrzava za najblizeg prolaznika,
Izgubila je kontrolu
I odala je tajne svoje proslosti,
I rekla 'Izgubila sam kontrolu ponovo,'
I glas koji joj je rekao kada i gde da postupa,
Rekla je 'Izgubila sam kontrolu ponovo.'

I okrenula se unaokolo i uhvatila me za ruku
I rekla 'Izgubila sam kontrolu ponovo.'
I kako nikada necu znati ili razumeti samo zasto
Je rekla 'Izgubila sam kontrolu ponovo.'
I vristala je na sav glas, sutirala
I rekla je 'Izgubila sam kontrolu ponovo.'
I sva oduzeta od sebe na podu, mislio sam da ce umreti.
Rekla je 'Izgubila sam kontrolu.'
Izgubila je kontrolu ponovo.
Izgubila je kontrolu.


Morao sam da telefoniram svom prijatelju da izvestim situaciju,
I da kazem da je izgubila kontrolu ponovo.
I onda je ona razotkrila sve zablude i greske,
I rekla je 'Izgubila sam kontrolu ponovo.'
Ali ona je ispoljavala sebe na mnogo drugacijih nacina,
Sve dok nije izgubila kontrolu ponovo.
I setala je po ivici bez izlaska,
I smejala se 'Izgubila sam kontrolu.'
Izgubila je kontrolu ponovo
Izgubila je kontrolu.


Mogao bih da zivim bar malo bolje sa mitovima i lazima,
Kada je tama provalila unutra,
Ja sam se jednostavno slomio i plakao.
Mogao bih da zivim malo u daljem redu,
Jer kada promena nestane, i kada nagon nestane,
Da izgubis kontrolu.
Tako da evo nas.



6. Morisi (The Smiths)

morrissey



Ah, čuveni mančesterski bard. Frontmen The Smithsa, glavna atrakcija NMEa,
patetik, cinik, prevarant i perverznjak bi bili pravi opisi ovog čoveka.
Mešajući crni humor sa krajnje dramatičnim scenama, Morisi iscrtava mapu za kasnije naraštaje
poput Džarvisa Kokera ili Aleksa Tarnera.
Britansko šegačenje svim i svačim na džentlmenski način, načitanost i prefinjenost jednog lorda sa duhom barabe
praktično izbijaju iz svakog stiha Morisija:



And if a double-decker bus
Crashes into us
To die by your side
Is such a heavenly way to die

(There Is a Light That Never Goes Out, The Queen Is Dead 1992. The Smiths)




".....I ako bi Dabldeker bus
Udario u nas
I kad bi poginuo pored tebe
To je božanstven način da umrem..."






Poruka je automatski spojena:


Ode negde malopre...
Bob Marley je tu najveci
 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.548

2. Nik Kejv (Nick Cave and the Bad Seeds/Grinderman)

nick_cave



Nikolas je crna ovca na ovoj listi, nije da mu nešto iko zamera, sam je tako došao na ovu zabavu
. Sa mračnom senom koja ga prati, pogledom mentalno nestabilne osobe i manirima najvećeg džentlmena.
Ova čudna kombinacija je dovela do jednog od najoriginalnijih autora na ovoj listi.
U njegovoj poeziji mrak, ljubav, život i (pogotovo) smrt se mešaju toliko sofisticirano da patetika i isforsiranost
nikako nemaju udela u krajnjem proizvodu.
Valja napomenuti da se Kejv često okreće i crnom humoru, što ga čini egzotičnijim:


And God don’t care for your benevolence
Anymore than he cares for the lack of it in others
Nor does he care for you to sit
At windows in judgement of the world He created
While sorrows pile up around you
Ugly, useless and over-inflated

(As I Sat Sadly By Her Side, And No More Shall We Part 2001. Nick Cave and The Bad Seeds)



1. Bob Dilan

bob_dylan



Nezvanično-zvanični kralj poezije u muzici.
Čovek koji je istog trenutka kada je proglašen za glas i vođu generacije odbacio tu titulu,
razbesneo mase pratilaca, zavaravao medije, živeo životom koji bi retko ko mogao izdržati,
i usputno, ali samo usputno ostao pribran. U ljubavnim nikada patetičan,
u mračnim najveći cinik i baraba, ali uvek nepogrešivo iskren.
Najbolja pesma Boba Dilana je svakako njegov život.
I All Along The Watchtower. A možda i nije, ima ih mnogo:


I can still hear the sounds of those Methodist bells
I’d taken the cure and had just gotten through
Staying up for day in the Chelsea Hotel
Writing „Sad-Eyed Lady of the Lowlands“ for you.

(Sara, Desire 1976.)


Ležim na dini, gledam u nebo
Kada su deca bila mala i igrala se na plaži
Pojavila si se iza mene, video sam te kako prolaziš
Oduvek si bila tako blizu i i dalje si na dohvatu

Sara, Sara
Ma šta da te je nateralo da promeniš svoj um
Sara, Sara
Tako laka je za gledanje, tako teška za definisanje

I dalje ih vidim kako se igraju sa svojim korpicama u pesku
Trče ka vodi da napune korpice
I dalje vidim kako školjke ispadaju iz njihovih ruku
Kako prate jedni druge na putu nazad ka brdu

Sara, Sara
Slatki devičanski anđele, slatka ljubavi mog života
Sara, Sara,
Zračeći dragulju, mistična suprugo

Spavali smo noću u šumi pored vatre
Pili smo beli rum u Portugalskoj kafani
Deca su igrala žablje skokove i slušala o Sneguljici
Ti si išla na pijac u Savanu-La-Mar

Sara, Sara,
Tako je sve jasno, nikad neću zaboraviti
Sara, Sara
Voleti tebe je jedna stvar zbog koje nikad neću zažaliti

I dalje mogu da čujem zvuke zvona tih Metodista
Uzeo bih lek i oporavio se
Ostajući na jedan dan u Čelsi Hotelu
Pišući pesmu "Tužna Dama sa Brežuljaka" za tebe

Sara, Sara,
Kuda god da putujemo nikad nismo razdvojeni
Sara, Sara
Prelepa damo, tako draga mom srcu

Kako smo se upoznali? Ne znam
Glasnik me je poslao u tropsku oluju
Bila si tamo u zimu, mesečina na snegu
I na Potoku Ljiljana kada je vreme bilo toplo.

Sara, Sara
Sfingo Škorpije u sjajnoj haljini
Sara, Sara
Moraš mi oprostiti moju bezvrednost

Sada je plaža napuštena, samo su tu neki korali
I komad starog broda koji leži na obali
Oduvek si se odazivala kad sam trebao tvoju pomoć
Davala mi mapu i ključ za tvoja vrata.

Sara, Sara
Glamurozna nimfo sa lukom i strelom
Sara, Sara
Nikad me ne ostavljaj, nekad nemoj otići
 

Miller

Legenda
Poruka
55.297


Old pirates, yes, they rob I
Sold I to the merchant ships
Minutes after they took I
From the bottomless pit
But my hand was made strong
By the hand of the Almighty
We forward in this generation
Triumphantly

Won't you help to sing
These songs of freedom?
'Cause all I ever have
Redemption songs
Redemption songs

Emancipate yourselves from mental slavery
None but ourselves can free our minds
Have no fear for atomic energy
'Cause none of them can stop the time
How long shall they kill our prophets
While we stand aside and look?
Ooh, some say it's just a part of it
We've got to fulfill the book

Won't you help to sing
These songs of freedom?
'Cause all I ever have
Redemption songs
Redemption songs
Redemption songs
Emancipate yourselves from mental slavery
None but ourselves can free our minds
Whoa! Have no fear for atomic energy
'Cause none of them-ah can-ah stop-ah the time
How long shall they kill our prophets
While we stand aside and look?
Yes, some say it's just a part of it
We've got to fulfill the book


Stari pirati, da, opljačkaše me oni;
Prodadoše me trgovačkim brodovima,
Nekoliko minuta nakon što su me
Uzeli iz rupe bez dna.
Ali, moja je ruka stvorena jaka
Rukom Svevišnjega.
Mi prenosimo ovoj generaciji,
Trijumfalno.
Pomozi da pevamo
Ove pesme o slobodi
Jer, jedino što sam ikada imao su:
Pesme za spasenje;
Pesme za spasenje.

Oslobodite se mentalnog ropstva;
Niko sem nas samih ne može naše umove osloboditi.
Ne plaši se atomske energije,
Jer, niko od njih ne može zaustaviti vreme.
Dokle će ubijati naše proroke,
Dok mi stojimo po strani i gledamo
Neki kažu da je to samo jedan deo:
Moramo popuniti knjigu.

Hajde pomozi da pevamo
Ove pesme o slobodi
Jer sve što sam ikad imao su;
Pesme za spasenje;
Pesme za spasenje;
Pesme za spasenje.

Oslobodite se mentalnog ropstva;
Niko sem nas samih ne može naše umove osloboditi.
Ne plaši se atomske energije,
Jer, niko od njih ne može zaustaviti vreme.
Dokle će ubijati naše proroke,
Dok mi stojimo po strani i gledamo
Neki kažu da je to samo jedan deo:
Moramo popuniti knjigu.
Hajde pomozi da pevamo
Ove pesme o slobodi
Jer sve što sam ikad imao su;38
Pesme za spasenje;
Ove pesme o slobodi,
Pesme o slobodi.
https://lyricstranslate.com
 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.548
Metallica – The Unforgiven

„The Unforgiven“ je treći singl sa petog studijskog albuma Metalike, objavljenog 1991. godine.
Ovaj albim nosi naziv „Metallica“, a kod publike je poznat kao „The Black Album“.
Iako je „The Unforgiven“ jedna od najsporijih pesma na albumu, po energiji u pojedinim delovima, jedna je od najmoćnijih.
Tekst pesme govori o čoveku koji nikada u životu nije rizikovao i na kraju žali za propuštenim.
Komentarišući ovu pesmu, bubnjar Metalike, Lars Urlih je rekao da su, za razliku od prethodnih albuma
na kojima su sve pesme bile izuzetno jake, želeli da naprave metal baladu.
Truba koja se čuje na početku preuzeta je iz filmova o divljem zapadu. Iako zvanično Metalika nije dala informaciju o kom filmu je reč,
najverovatnje se radi o filmu „Za šaku dolara“ za koji je muziku napisao Enio Morikone.

Spot je režirao Mat Mahurin. Radnja se fornira oko dečaka koji provodi život zatvoren u maloj kamenoj prostoriji bez prozora.
Kako se radnja razvija, dečak odrasta, postaje zreo, zatim starac. ceo život provodi tako što grebući po kamenu
, pokušava da napravi prozor. jedina lična stvar koju poseduje je ključ sa priveskom.
Na kraju, kao starac, uspeva da napravi otvor, ali ga svetlost koju vidi praktično ubija.


Novi život se rađa na Zemlji
I brzo ga potčinjavaju
Kroz stalni bol i sramoru
Mali dečak uči njihova pravila

Vremenom se to dete povlači
U ovog izmučenog dečaka koji pravi greške
Lišenog sopstvenih misli
Mladića koji nastavlja de se bori, kako zna i ume
Daje zavet sebi
Da više nikada neće dozvoliti
Da mu otmu ono što je njegovo

Ono što sam osećao
Ono što sam znao
Nikada se nije videlo kroz ono što sam pokazao
Ne postojim...Ne vidim
Neću saznati šta sam mogao da budem

Ono što sam osećao
Ono što sam znao
Nikada se nije videlo kroz ono što samo pokazao
Nikada slobodan...Nikada ono što jesam
Zato me zovu večiti krivac (neoprošten)

Oni posvećuju svoj život
Uništavanju njegovog
On pokušava svima da udovolji
Taj ogorčeni čovek
Bez obzira na to, celog života
Stalno vodio bitku
U kojoj nije mogao da pobedi
Umoran je i više mu nije važno
Postaje starac i priprema se
Da pokorno napusti svet
Taj starac, to sam ja

Ono što sam osećao
Ono što sam znao
Nikada se nije videlo kroz ono što sam pokazao
Ne postojim...Ne vidim
Neću saznati šta sam mogao da budem

Ono što sam osećao
Ono što sam znao
Nikada se nije videlo kroz ono što samo pokazao
Nikada slobodan....Nikada ono što jesam
Zato me zovu večiti krivac (neoprošten)

Vi ste me obeležili
Sada ću ja obeležiti vas
Zato nosim ime večiti krivac (neoprošten)




 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.548

Neoprošteno II​



Lezi pored mene, reci mi šta su učinili
Izgovori ono što želim da čujem kako bih oterao svoje demone
Vrata su sad zaključana, ali otvorena su ako si ona prava
Ako možeš stvarno da me razumeš, onda mogu i ja tebe

Lezi pored mene, pod zlim nebom
Kroz crnilo dana, mrak noći, delimo ova dva života
Vrata su odškrinuta, ali nema sunca da se probije
Crno srce dobija još tamnije ožiljke, ali sunce se ne probija
Ne, nema sunca da se probije..Ne, nema sunca

Ono što sam osećao, ono što sam znao
Okreni stranice, okreni kamen
Iza vrata, da li da ti ih otvorim?
Ono što sam osećao, ono što sam znao
Bolestan i umoran, stojim sam
Da li si tamo? jer ja sam taj koji te čeka
Ili si "Neoprošteno" i ti?

Dođi lezi pored mene, neće boleti, obećavam
Ne voli me, voli me još, ali neće ona ponovo voleti
Ona leži pored mene, ali biće tu i pošto mene ne bude
Crno srce dobija još tamnije ožiljke,
Da, biće tu i pošto mene ne bude
Da, biće tu i kad mene ne bude...Još kako će biti tu!

Ono što sam osećao, ono što sam znao
Okreni stranice, okreni kamen
Iza vrata, da li da ti ih otvorim?

Ono što sam osećao, ono što sam znao
Bolestan i umoran, stojim sam
Da li si tamo? jer ja sam taj koji te čeka
Ili si "Neoprošteno" i ti?

Lezi pored mene, reci mi šta sam učinio
Vrata su zatvorena, baš kao i tvoje oči
Ali sad vidim sunce, sad vidim sunce
Da, sad ga vidim!

Ono što sam osećao, ono što sam znao
Okreni stranice, okreni kamen
Iza vrata, da li da ti ih otvorim?
Ono što sam osećao, ono što sam znao
Tako bolestan i umoran, stojim sam
Da li si tamo? jer ja sam taj koji čeka
Onaj koji tebe čeka
Oh, ono što sam osećao, ono što sam znao
Okreni stranice, okreni kamen
Iza vrata, da li da ti ih otvorim?
(Te vas proglašavam "Neoproštenim")
-------------------------------------
Uzimam ovaj ključ (nikad slobodan)
I zakopavam ga (nikad ja) u tebi
Jer "Neoprošteno" si i ti
Nikad slobodan
Nikad ja-
Jer si "Neoprošteno" i ti!

662b8bf33c07ba7ae9e5457050f18193.jpg
 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.548
NEOPROŠTENO III


Kako je on mogao znati da će svetlost ove nove zore
Njegov život zauvek promeniti?
Zaplovio je ka pučini, ali je skrenuo sa kursa
Zbog sjaja zlatnog blaga

Je li on bio onaj koji uzrokuje bol
Svojim bezbrižnim sanjarenjem?
Uplašen..Uvek u strahu
Od onoga što je osećao
Mogao bi samo da nestane
Mogao bi samo da otplovi
On će samo otploviti

Kako mogu da se izgubim
Ako nemam gde da odem?
Pretražio sam mora zlata
Kako to da je tako zahladnelo?
Kako mogu da se izgubim
U sećanju koje ponovo preživljavam
Kako mogu tebe da krivim
Kada sam ja onaj koji ne može da oprosti?

Ovih dana lutam u magli
Gusta je i guši
Ovo traženje života van njegovog pakla
Opojnog iznutra
Nasukao se kao njegov život
Voda je isuviše plitka
Klizi brzo na dole zajedno sa brodom
Nestaje u senci sada-Brodolomnik

Oni su..Svi...Otišli...
Oni su otišli

Kako mogu da se izgubim
Ako nemam gde da odem?
Tražim mora zlata
Kako to da je tako zahladnelo?
Kako mogu da se izgubim
U sećanju koje ponovo preživljavam
Kako mogu tebe da krivim
Kada sam ja onaj koji ne može da oprosti?

Oprosti mi-
Nemoj mi oprostiti
Oprosti mi-
Oprosti mi, zašto ja ne mogu da oprostim sebi?

Zaplovio je ka pučini, ali je skrenuo sa kursa
Zbog svetla zlatnog blaga
Kako je on mogao da zna da će svetlost ove nove zore
Zauvek promeniti njegov život?
Kako mogu da se izgubim
Ako nemam gde da odem?
Tražim mora zlata
Kako to da je tako zahladnelo?
Kako mogu da se izgubim
U sećanju koje ponovo preživljavam
Kako mogu tebe da krivim
Kada sam ja onaj koji ne može da oprosti?

1653418350994.png
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.