- Naravno. Um je neophodan. Koliko sam shvatio važno je postići integralnost uma. Kada je dezintegralan ne koristi puni svesni kapacitet. Zato se reaguje i misli disfunkcionalno, automatski i nepromišljeno.
- Da bi proizašle nove, originalne misli, koje unose razumevanje u situaciju i vlastitu reakciju, um se mora izdignuti i spojiti s nadsvesnim. Nadsvesno se često naziva i supersvesno. Pominjao ga je William Walker Atkinson krajem 19 i početkom 20 veka, Edith Lyttelton, M. Jules Bois. Medjutim, taj nivo još uvek nije dovoljno poznat i priznat kao podsvesno.
Danas niko ne sumnja u postojanje podsvesnog. Isto se ne može reći za nadsvesno, odnosno za dušu i duh ili Sopstvo kao suštinu bića. Ima dosta ljudi koji ne veruju u njihovo postojanje. Ne veruju da iza materijalnog oblika postoji nematerijalna suština koja je neuništiva; koja opstaje i posle destrukcije tela.
- I meni je stran pojam nadsvesnog. Pomoglo bi da još nešto kažete u vezi toga.
- Kao što i same reči kažu podsvesno je ispod, a nadsvesno iznad uma i ega. Zato i jesu nesvesni. Podsvesno je region primitivnih, urodjenih nagona. Pored njih, u njemu se akumuliraju i destruktivna osećanja prouzrokovana različitim traumatičnim dogadjaja, neshvaćenim i nerasčišćenim konfliktima itd. Ta osećanja stvore Polusvesni ego. Nadsvesno je domen Sopstva koje ego oseća kao konstruktivni nagon ljubavi i savesti.
- Mislim da je i Freud uočio postojanje tih nagona kada je govorio o Erosu i Tanatosu?
- Donekle. On je preterani značaj pridavao seksualnosti. To ga je sprečilo da shvati pravi značaj ljubavi i savesti. Oni su značajni pokazatelji duhovnog razvoja. Psihopate nemaju ni savest ni empatiju. Iako mogu biti veoma inteligentni njihovoj inteligenciji nedostaje duhovni uvid. Zato i počine gnusna dela koja su neshvatljiva ljudima s normalnim psihičkim razvojem.
- To navodi na zaključak da duhovni razvoj ima ogroman uticaj na psihičko zdravlje.
- Bez duhovnog rasta nije moguće ostvariti integralnost. Nadsvesno osposobi ego da uskladi, izbalansira i usaglasi različite nagone i potrebe. Samo iz takvog sklada i jedinstva proizadju funkcionalne misli. Mislima pravimo izbore, donosimo odluke i usmeravamo tok života, što je i Rhonda istakla. Medjutim, misli proističu iz osećanja. Zbog toga je važno shvatiti zavisnost i povezanost misli i osećanja.
- Da li ima nešto što nam ukaže da postižemo integralnost?
- Ima.
- Šta?
- Telesne reakcije i samosvest ega. Kontakt s nadsvesnim se oseća kao smirenost. Prisutna je kontemplacija u kojoj se okolnosti i konflikti nepristrasno i trezveno razmatraju. To nas osposobi da shvatimo suštinu problema i pronadjemo rešenje.
Ako ego nema kontakt s nadsvesnim ili ako je pod dominacijom nižih strasti javljaju se karakteristične telesne rakcije, kao npr. nervoza, agresija, lupanje srca, mučnina u stomaku, zategnutost i grčenje mišića itd. Misli postaju nesredjene i pristrasne. Obiluju zabludama i pogrešnim zaključcima. Zbog toga se brzopleto, nepromišljeno reaguje i time još više produbljuje unutrašnja disfunkcionalnost i otežava situacija.
- U kom smislu se produbljuje unutrašnja disfunkcionalnost?
- Gubi se kontrola nad mišljenjem i ponašanjem. Umesto da ego ima kontrolu nad podsvesnim, destruktivnim nagonima, oni počnu upravljati umom.
- Kao u slučaju impulsa kojem se ne može odoleti?
- Pod impulsom kojem se ne može odoleti se u potpunosti izgubi svesna funkcionalnost. Impuls kome se ne odoli je blaži. Ego u izvesnom stepenu ima kontrolu. U stanju je da napravi izbor. Drugim rečima, osoba je svesna šta čini i može da odoli destruktivnoj reakciji, bar mali delić vremena, ali to ipak ne učini. U impulsu kojem se ne može odoleti ne postoji takva mogućnost. Ego se potisne, pa se svesni nivo preplavi podsvesnim. Čovek više ne zna šta radi. Postaje neuračunljiv. Zato se i ne smatra pravno odgovornim.
- To izgleda kao moment ludila. Možda je u pitanju neka bolest ili poremećen rad mozga?
- Uglavnom jeste. Ali, ima i retkih slučajeva u kojima ekstremno dramatične situacije dovedu do umnog rastrojstva. Ponekad i dugotrajna izloženost traumama i stresu može ugroziti svesnu funkcionalnost.
- Kada kažete svesna funkcionaknost šta tačno mislite?
- Sposobnost pravilne interpretacije dogadjaja. Ego se nalazi pod stalnim spoljašnjim i unutrašnjim pritiskom. Prisiljen je da procenjuje, pravi izbor ili donosi odluke kako će reagovati u svakoj situaciji. Ukoliko se pretera sa pritiscima postaje preosetljiv i nestabilan. Gubi sposobnost adekvatnog razumevanja.
Mogu se javiti iracionalne reakcije kao i različiti mentalni poremećaji. Sve zavisi od osećanja koja dominiraju i stvaraju unutrašnji monolog. Na primer, destruktivni impuls nije uvek usmeren na okolinu. Može biti usmeren na vlasitu ličnost. U tom slučaju osoba povredjuje sebe i želi da se uništi.
Misli da je nesposobna, bezvredna, teret drugima i da bi bilo bolje da je nema. Nije u stanju da sagleda dublji smisao života pošto se sve više udaljava od duhovnog potencijala. Povlači se i postaje bezvoljna. Gubi životni elan i nadu da će biti bolje. Zapada u “slepi sokak”. Ne vidi izlaz iz mučnog, depresivnog kruga misli i osećanja. Kada ode u krajnost samoubistvo izgleda kao jedino rešenje.
- Dobro je u takvim slučajevima potražiti pomoć. Poveriti se nekom. Razgovor pruža šansu da se sve sagleda iz drugačije perspektive, odnosno da se prošire izbori i uoče nove mogućnosti za izlazak iz krize.
- Da bi proizašle nove, originalne misli, koje unose razumevanje u situaciju i vlastitu reakciju, um se mora izdignuti i spojiti s nadsvesnim. Nadsvesno se često naziva i supersvesno. Pominjao ga je William Walker Atkinson krajem 19 i početkom 20 veka, Edith Lyttelton, M. Jules Bois. Medjutim, taj nivo još uvek nije dovoljno poznat i priznat kao podsvesno.
Danas niko ne sumnja u postojanje podsvesnog. Isto se ne može reći za nadsvesno, odnosno za dušu i duh ili Sopstvo kao suštinu bića. Ima dosta ljudi koji ne veruju u njihovo postojanje. Ne veruju da iza materijalnog oblika postoji nematerijalna suština koja je neuništiva; koja opstaje i posle destrukcije tela.
- I meni je stran pojam nadsvesnog. Pomoglo bi da još nešto kažete u vezi toga.
- Kao što i same reči kažu podsvesno je ispod, a nadsvesno iznad uma i ega. Zato i jesu nesvesni. Podsvesno je region primitivnih, urodjenih nagona. Pored njih, u njemu se akumuliraju i destruktivna osećanja prouzrokovana različitim traumatičnim dogadjaja, neshvaćenim i nerasčišćenim konfliktima itd. Ta osećanja stvore Polusvesni ego. Nadsvesno je domen Sopstva koje ego oseća kao konstruktivni nagon ljubavi i savesti.
- Mislim da je i Freud uočio postojanje tih nagona kada je govorio o Erosu i Tanatosu?
- Donekle. On je preterani značaj pridavao seksualnosti. To ga je sprečilo da shvati pravi značaj ljubavi i savesti. Oni su značajni pokazatelji duhovnog razvoja. Psihopate nemaju ni savest ni empatiju. Iako mogu biti veoma inteligentni njihovoj inteligenciji nedostaje duhovni uvid. Zato i počine gnusna dela koja su neshvatljiva ljudima s normalnim psihičkim razvojem.
- To navodi na zaključak da duhovni razvoj ima ogroman uticaj na psihičko zdravlje.
- Bez duhovnog rasta nije moguće ostvariti integralnost. Nadsvesno osposobi ego da uskladi, izbalansira i usaglasi različite nagone i potrebe. Samo iz takvog sklada i jedinstva proizadju funkcionalne misli. Mislima pravimo izbore, donosimo odluke i usmeravamo tok života, što je i Rhonda istakla. Medjutim, misli proističu iz osećanja. Zbog toga je važno shvatiti zavisnost i povezanost misli i osećanja.
- Da li ima nešto što nam ukaže da postižemo integralnost?
- Ima.
- Šta?
- Telesne reakcije i samosvest ega. Kontakt s nadsvesnim se oseća kao smirenost. Prisutna je kontemplacija u kojoj se okolnosti i konflikti nepristrasno i trezveno razmatraju. To nas osposobi da shvatimo suštinu problema i pronadjemo rešenje.
Ako ego nema kontakt s nadsvesnim ili ako je pod dominacijom nižih strasti javljaju se karakteristične telesne rakcije, kao npr. nervoza, agresija, lupanje srca, mučnina u stomaku, zategnutost i grčenje mišića itd. Misli postaju nesredjene i pristrasne. Obiluju zabludama i pogrešnim zaključcima. Zbog toga se brzopleto, nepromišljeno reaguje i time još više produbljuje unutrašnja disfunkcionalnost i otežava situacija.
- U kom smislu se produbljuje unutrašnja disfunkcionalnost?
- Gubi se kontrola nad mišljenjem i ponašanjem. Umesto da ego ima kontrolu nad podsvesnim, destruktivnim nagonima, oni počnu upravljati umom.
- Kao u slučaju impulsa kojem se ne može odoleti?
- Pod impulsom kojem se ne može odoleti se u potpunosti izgubi svesna funkcionalnost. Impuls kome se ne odoli je blaži. Ego u izvesnom stepenu ima kontrolu. U stanju je da napravi izbor. Drugim rečima, osoba je svesna šta čini i može da odoli destruktivnoj reakciji, bar mali delić vremena, ali to ipak ne učini. U impulsu kojem se ne može odoleti ne postoji takva mogućnost. Ego se potisne, pa se svesni nivo preplavi podsvesnim. Čovek više ne zna šta radi. Postaje neuračunljiv. Zato se i ne smatra pravno odgovornim.
- To izgleda kao moment ludila. Možda je u pitanju neka bolest ili poremećen rad mozga?
- Uglavnom jeste. Ali, ima i retkih slučajeva u kojima ekstremno dramatične situacije dovedu do umnog rastrojstva. Ponekad i dugotrajna izloženost traumama i stresu može ugroziti svesnu funkcionalnost.
- Kada kažete svesna funkcionaknost šta tačno mislite?
- Sposobnost pravilne interpretacije dogadjaja. Ego se nalazi pod stalnim spoljašnjim i unutrašnjim pritiskom. Prisiljen je da procenjuje, pravi izbor ili donosi odluke kako će reagovati u svakoj situaciji. Ukoliko se pretera sa pritiscima postaje preosetljiv i nestabilan. Gubi sposobnost adekvatnog razumevanja.
Mogu se javiti iracionalne reakcije kao i različiti mentalni poremećaji. Sve zavisi od osećanja koja dominiraju i stvaraju unutrašnji monolog. Na primer, destruktivni impuls nije uvek usmeren na okolinu. Može biti usmeren na vlasitu ličnost. U tom slučaju osoba povredjuje sebe i želi da se uništi.
Misli da je nesposobna, bezvredna, teret drugima i da bi bilo bolje da je nema. Nije u stanju da sagleda dublji smisao života pošto se sve više udaljava od duhovnog potencijala. Povlači se i postaje bezvoljna. Gubi životni elan i nadu da će biti bolje. Zapada u “slepi sokak”. Ne vidi izlaz iz mučnog, depresivnog kruga misli i osećanja. Kada ode u krajnost samoubistvo izgleda kao jedino rešenje.
- Dobro je u takvim slučajevima potražiti pomoć. Poveriti se nekom. Razgovor pruža šansu da se sve sagleda iz drugačije perspektive, odnosno da se prošire izbori i uoče nove mogućnosti za izlazak iz krize.