Quantcast

14. NOVI KRAJ ILI STARI POČETAK?

Željko B.

Primećen član
Poruka
570
Učinilo joj se da čuje korake kako tupo i zlokobno odzvanjaju predgrađem. Osvrnula se oko sebe, nije bilo nikoga. Pogled joj se zaustavi na retrovizoru. Pomno je posmatrala svoj lik.

Zaključi: „Ovo telo još nije za opelo, ima još tu šta da se troši."

Najednom – muški glas, kao da iz prošlosti dolazi, sablasan u tišini koja ju je okruživala. Nerazumljiv u početku, lagano je postajao sve razgovetniji kako se približavao, uobličavajući se u poznate stihove:

„Cause I got the real love

The kind that you need

Youll come running back (said you would, baby)

Youll come running back (I always said you would)

Youll come running back, to me

Yes time, time, time is on my side, yes it is

Time, time, time is on my side, yes it is

Oh, time, time, time is on my side, yes it is

I said, time, time, time is on my side, yes it is

Oh, time, time, time is on my side

Yeah, time, time, time is on my side."

Osmeh, pomešan sa čuđenjem, obasja joj lice. Naglo se okrenula, ali je osmeh zamenio grč neverice i straha. Tamo iz tame nije dolazio onaj koga je priželjkivala. Ka njoj je dolazio njen najveći strah. Ispred nje je stajao Bešević, čovek koga je najviše volela i od koga se, u isto vreme, najviše plašila. Mislila je da su ti dani daleko iza nje. Vidno je drhtala, što od zime, što od straha.

Ćutanje je trajalo čitavu večnost, bes je rastao u njoj. Bes prema celom svetu, a najpre prema sebi samoj. Bes jer je dozvolila da je preplave osećanja za koja je verovala da je više ne mogu povrediti. Taman je zaustila da mu to i kaže, kad primeti suze koje su mu se slivale niz lice. Bešević je plakao.

„Hajdemo, kćeri moja! Puno je prošlo, treba da upoznaš brata i snahu."

Razrogačila je svoje predivne oči. Izašao sam iz senke, uhvatio je za ruku i poveo do kola. Naravno da nas je Boško vozio.

„Kuda drugovi izvoljevaju da ih odvezem? I drugarica, naravno", ispravi se Boškić.

„Vozi kod Gustava i gledaj da stignemo brzo. U protivnom, sutra ćeš vući rikšu po Gradu umesto ove tvoje šklopocije", zareža Bešević.

Događaji koji su sledili ostaće urezani u moje sećanje, ali sam se uvek pitao šta se tada desilo, a šta je moja sreća dodala u spomenar.

Sa vrata nas je dočekao osmeh i pesma. Ona naša stara:

„Sestra mi je poručila da se udaje,

pa me zove da joj dođem ja u svatove.

Ej, ona me zove! Ej, dođi u svatove!

Ja joj brže odgovorih: ’Srećno vi bilo’,

pa i ako još nijesam zeta vidio.

Ej, srećno vi bilo! Ej, srećno vi bilo!

Sa zetom se kada dođoh bratski izljubi,

a sestra mi uplakana pade na grudi.

Ej, suze radosne! Ej, kvase obraze!

Sve je prošlo u veselju i kako valja.

Svatove je raspjevane zora zatekla.

Ej, zete i sestro! Ej, nek' je sa srećom!“

Slavko je sijao. Sve što mu je ceo život nedostajalo, bilo je tu oko njega, mada nisam razumeo odakle mu da se Cekana udaje, pa ga to i upitah.

„Za koga se udaje?"

„Pa, za tebe, balvane!", uzvrati mi.

Zagrlio nas je oboje i poveo ka stolu iza koga je stajao Rik sa nekom knjigom ispred sebe i smešnim šeširom na glavi.

„Nemamo burmeeee“, pokušah da eskiviram zadnjim trzajima i da očuvam reputaciju najpoželjnijeg neženje u Gradu.

„Greška!“, javi se Raskoljnjikov i izvadi iz džepa najlepši par burmi koje sam u životu video.

Doduše, bile su mi veoma poznate. Bio sam siguran da sam ih negde video, a da to nije bilo u zlatari.

„Od koga si ovo pazario? Još se dime koliko su vruće...“, rekoh.

„Bože, Mirko, zar ti sumnjaš u mene? Nikada ti to ne bih uradio“, kleo se i pravdao Rodion.

„Uzeo ih je od sir Olivera“, dodade Aljona.

Izgleda da je bila besna što to nije bio poklon za nju, pa ga je ocinkarila, a meni je sad bilo sve jasno. Samo sam uzdahnuo.

Bešević krete ka njemu, izgleda po navici. Jednom pandur, uvek pandur.

Slavko ga zaustavi: „Nemoj, ćale, svadba je. Pusti.“

Bešević odmahnu rukom: „U pravu si, sine, svadba je.“

Sad si našao da glumiš oca, stoko pandurska, pomislih. Naravno, nisam smeo naglas to da kažem. Pogledao sam Cekanu, nije znala šta ju je snašlo.

„Ako ne želiš, prekinuću ovaj cirkus“, predložio sam joj.

„Naravno da želim, želela sam to ceo život. Zato sam i promenila pol“, i stavi tačku na sve nedoumice.

Nakon ceremonije, nastalo je ludilo. Alkohol se točio u potocima, pevale su sve Cekanine kolege i koleginice, Dejvid Bouvi i „Pauci s Marsa“. Viši inspektor nije lomio čaše od kristala, nestalo ih je.

Hulk je igrao ping-pong sa Nosferatuom, loptica im je bio jadni Vinston. Korto i Raskoljnjikov su se, po običaju, žučno raspravljali. Sve u svemu, luda žurka.

Pozvao sam Cekanu, vreme je bilo da se iskrademo. Niko neće primetiti, a pred nama je bila naša prva bračna noć.

„Drž’ se, tečo, nemoj da se obrukaš“, kikotalo se ono čudovište od Čaka.

„Izudaraću te kad se rodiš“, obećah mu.

U stanu smo bili za sekundu. Na krevetu su bile latice ruža. Merlinka se izgleda pobrinula za sve. Odneo sam Cekanu do kreveta i noć je počela da peva u bojama sreće.

 
Top