- Poruka
- 358.770
Da omladina "gleda samo u telefon", odnosno da se "ne skida sa društvenih mreža" postala je dobro poznata floskula poslednje decenije, međutim nova istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) samo dodatno potvrđuju tu tezu. Na vrhu liste država gde mladi prekomerno igraju video igrice našla se i Srbija.
Nedavno objavljen izveštaj SZO ukazao je na zabrinjavajući trend – broj dece i tinejdžera koji koriste društvene mreže u problematičnoj meri je skočio sa 7 na 11 odsto od 2018. do 2022. godine.
Podaci o broju problematičnih korisnika među najmlađima, dovode do pitanja kako zaštititi mentalno zdravlje adolescenata koji veći deo svog dana provode na internetu. Osobe koje prekomerno koriste društvene mreže ili video igrice, neretko imaju problem sa kontrolisanjem svojih impulsa na tim platformama, a ukoliko na određeno vreme nemaju pristup željenim platformama uobičajeno se javlja stres i anksioznost, navodi se u izveštaju SZO.
Pored 11 odsto mladih koji imaju prekomernu potrebu za prisustvom na društvenim mrežama, 12 odsto tinejdžera je pod rizikom kada je u pitanju problematično igranje video igara, što SZO identifikuje kao prisustvo pet ili više simptoma zavisnosti.
Stručnjaci smatraju rezultate istraživanja zabrinjavajućim, i ističu da tehnologija ima isuviše veliku ulogu u svakodnevnim životima mladih ljudi.
Istraživanje da vršeno na deci od 11, 13 i 15 godina u 44 država Evrope, Centralne Azije i Kanade, a završeno je 2022. godine. Studija ukazuje na to da 36 odsto tinejdžera tokom dana komunicira sa svojim prijateljima onlajn. Ta cifra je znatno veća među 15-godišnjim devojčicama – 44 odsto.
Društvene mreže mogu na razne načine da utiču na mlade umove. Studija ističe da problematični korisnici imaju loše mentalno zdravlje, kao i da će se ti mladi češće okrenuti kobnim navikama kao što je pušenje, konzumiranje alkohola ili korišćenje marihuane.
Igranje video igara je još jedan ključni način na koji mladi ljudi stupaju u kontakt jedno s drugima. U istraživanju je 68 odsto mladih klasifikovano kao neproblematični gejmeri, dok je još 12 odsto njih "pod rizikom".
Malta, Engleska, Kipar, Estonija i Srbija su imale najveće stope mladih koji su u riziku od problematičnog gejminga, a dečaci su generalno bili u većem riziku nego devojčica.
Autori studije naglašavaju da bi trebalo uvesti strože regulative koje bi se ticale pristupa mladih društvenim mrežama i online igrama, i da bi te kompanije trebalo da poštuju ograničenja starosne dobi, koja su često postavljena na 13 godina.
Direktor SZO je takođe rekao da bi obrazovanje dece o digitalnoj pismenosti moglo da im pomogne da stvore neki balans između "onlajn i oflajn života".
„Svedoci smo posledica ovog jaza, sa još gorim ishodima koji verovatno dolaze, osim ako vlade, zdravstvene vlasti, učitelji i roditelji ne prepoznaju osnovne uzroke trenutne situacije i ne preduzmu korake", zaključio je.link