Janko Jovović: Gavrilo Princip je svetac!
PODGORICA - U predvečerje obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata Crnogorci sagledavaju dve Crne Gore, onu srpsku iz vremena monarhije 1914. i današnju koja to nije. Kraljevini su Srbija i Rusija bile saveznice, dok ovoj današnjoj sa pozicije aktuelne vlasti oni su geopolitičkineprijatelji, a Austrija, Nemačka i Hrvatska prijatelji.
Međutim, režim nikada nije dao odgovor koja su to dobročinstva napravili podlovćenskoj državi Beč, Berlin i Zagreb u prošlosti i danas. Pesnik Ranko Jovović, jedan od vodećih srpskih intelektualaca u Crnoj Gori, teško podnosi ovo novo vreme i pita se kojim to putem ide „srpska Sparta“?
- Meni je već dojadilo da se bavim ovom moralnom sirotinjom, koja evo, ne godinama, no vekovima mlati po poniženoj Crnoj Gori. U ovakvom životu, može se reći, sramotnom životu - godine su vekovi. Vole ovi bedni, crni, kukavički ostaci kominterne da gaze po svemu što je srpska istorija i srpski duh. Strašno je gledati šta se radi. Ovakve vlasti, koja ne poštuje ni svoje pretke, nikad nije bilo koliko se ja sećam, a sećam se duboko. Ne slave oni ništa, sem svoju vlast, svoj opstanak. Ne znaju oni ni ko je Njegoš, ni ko je Sveti Petar, ni ko je Marko Miljanov... ne znaju, nisu ni čuli za slavne srpske vojvode Karađorđa, Mišića, Stepanovića... Mrze sve što ih podseća na srpsku i rusku pobedu u Prvom svetskom ratu, jer su ropske duše, zaljubljene u hrvatski kič... Misle, da su Hrvati gospoda u lepim odelima, sve u manirima bečkim, misle, osećaju seljačine gradske, malogradske - da su Srbi i Rusi samo gordi ratnici.
Vlada Crne Gore je formirala odbor za obeležavanje veka od Prvog svetskog rata u kome nema nijednog Srbina. Zbog čega?
- Imaju oni dosta takozvanih istoričara koji će nasrnuti na srpsku borbu, na moju Albansku spomenicu, koju jednako nosim u svojim snovimaprobijajući se kroz neprijateljske litice do Krfa, do Sunca, do mučeničke svete pobede. Dok su ovi, ove prizemne siledžije na vlasti, nema sreće, ako sreće ima na ovom svetu koji polako izdiše u demokratskim rukama američkih ubica...
* Vrednosni sistemi koje danas baštini vlast u Podgorici, s jedne, i SPC i srpska inteligencija u Crnoj Gori, s druge strane, daleko su kao nebo i zemlja.
- Pod krovom ove Crne Gore nema mnogo mesta, niti za Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je vekovima rađala i stvarala Crnu Goru, niti za nas čiji su preci ratovali i ginuli i sanjali visoku, etičku, njegoševsku Crnu Goru. Kad je vidim kako se savija u rukama ovih ništavila... Kad je vidim bolje da oslepim, ali duh moj sve vidi. Kad se oslobode neka dođu, među slobodan svet. Oni su, novi varvari, oni su nesloboda.
* Pokušava se napraviti revizija istorijskih događaja pa i Prvog svetskog rata. Za Srbe će Gavrilo Princip ostati nacionalista
i patriota, a za druge terorista.
- Gavrilo Princip je ikona slobodnih, on je svetac, a oni su nesreća ljudskog roda.Da nema Gavrila ne bi bilo ni naše borbe za pravdu, ne bi bilo ni naših ukletih, ali pobedničkih bojeva.Gavrilo Princip je rođen i odrastao i mislio i delovao u „Gorskom vijencu“. On je jednako i voždov borac i narodni svetac. On je i veliki učitelj.
* Koliko se današnja Crna Gora odužila Njegošu?
- Pesnici su govorili o Njegošu, bio sam i ja među njima. Pesnici. Kad kažem pesnici Njegošu, mislim na srpske pesnike, a svi su valjani srpski pesnici - pesnici čovečanstva.
* Jednom prilikom ste za „Novosti“ izjavili - da je bilo sreće ne biste bili pesnik nego gangster!
- Da, bolje bi bilo, da sam onda sa mojim beogradskim prijateljima, studentima, otišao u Pariz, možda bih nešto napravio u francuskom podzemlju, ali, avaj, tako je mislio i Žak Prever dolazeći u Pariz, pa je bio ono za što ga je Bog rodio - pesnik. Mene je, izgleda Bog rodio da pišem poeziju i da se mučim među ovim robijašima bez duha i morala. Kako je ono rekao Branko Ćopić - zbogom lepi i strašni živote. Mene Gospod još ne zove, ne pomera, ćuti, ćutim i ja i pomalo očajavam u ovoj mutnoj zarobljenoj robijašnici... Ali biće bolje mada se ja nikad nisam boljem nadao. Dobro je dok osećam zemlju, crnu zemlju u kojoj dišu moji najbliži i moji sveti i moji budući...
..И опет ти претпостављаш "би морала" и слично, шта ти знаш шта би Србија морала?..Човече, то је био моменат да стане рат и страдање нације и да дупло проширимо своје територије!..
