- Kada se bolje razmisli stvarno je tako. Da nema prošlosti i budućnosti šta bi znali u sadašnjosti? Kakva iskustva i pouke bi imali? Šta bi očekivali, želeli, čemu se nadali i težili? Vladeta Jerotić je rekao: „Bez težnje ka nečemu višem i lepšem, čoveku nema života. Pa čak i onda, kada je svestan nemogućnosti nečega što bi želeo da ostvari, on i dalje veruje u to. Kao što su hleb i voda preko potrebni za održavanje telesnog života, tako je ideal potreban za održavanje duševnog života čovekovog.”
- Lepo rečeno. Ljudima je potreban neki cilj, viši od njih, da bi prevazišli ograničenost sobom, proširili perspektivu i dobili dublje razumevanje egzistencije.
- Da li možete još nešto reći o Rollovom mišljenju na tu temu?
- On je, kao i Otto, smatrao da doživljaj sadašnjosti zavisi od ega. Tačnije njegove sposobnosti da bude prisutan i sabran. U knjizi "Čovekova potraga za samim sobom" piše : “Nije ni malo lako, iako tako može izgledati, da se živi u neposrednoj sadašnjosti. To iziskuje visok stepen svesti o sebi kroz doživljavanje svoga 'JA'. Što god je neko manje svestan sebe kao onog što deluje, postaje neslobodan i automatizovan i time je manje svestan sadašnjosti.” To ilustruje primerom radnika koji radi rutinski posao i u nastojanju da izbegne dosadu obavlja rad polusvesno i automatski. U takvim momentima čovek oseća kao da je miljama udaljen od mesta u kojem se nalazi i posla koji radi; oseća kao da izmedju njega i sadašnjosti postoji zid, pa kaže: “Radim kao da sam neko drugi, a ne ja.”
- Lako je biti prisutan u lepim i prijatnim momentima koji usrećuju i pričinjavaju zadovoljstvo. Problem je ostati sabran pod pritiscima, stresom kao i u fizičkom i psihičkom bolu. S druge strane, interesantno je da mnoge žrtve otmice, nasilja i mučenja tvrde da im je u momentima zlostavljanja pomagalo što su se distancirali od onoga što se dešava. U tom slučaju udaljavanje od "ovde i sada" je bila neka vrsta samozaštite, mehanizma samoodbrane i načina preživljavanja. S pravom se može reći da sadašnjost zavisi od stanja ega i njegove reakcije na spoljašnja zbivanja.
- Ego, kao svesni deo ličnosti, je neophodan za interpretaciju dogadjaja. Nežive stvari ih nisu svesne, dok živa bića bez samosvesti imaju drugačiji doživljaj i razumevanje. Moć nije u sadašnjem trenutku nego u nama. U našoj svesti i stavu. Ne postojimo zato što postoji Sada, već Sada postoji jer smo svesni vlastitog trajanja u vremenu.
- Shvatam. Sadašnjost je način na koji se razvijamo. Ona uvek pruža mogućnost da pravimo svesnije, odgovornije izbore prilikom usmeravanja toka vlastitog života.
- U tome značajnu ulogu ima i vreme.
- Kako?
- Vreme je neka vrsta fundamenta na koji se oslanja prilikom rasudjivanja i procenjivanja dešavanja u fizičkom svetu. Preko njega povezujemo i tumačimo odnose izmedju različitih tela u prostoru. Znamo šta se dešava, šta se desilo i šta se može desiti; postajemo svesni uzročno posledičnih odnosa.
Bez sadašnjosti, prošlosti i budućnosti bi nastala pometnja. Izgubili bi koherentan doživljaj postojanja i kognitivnu sposobnost. Ne bi bili u stanju da pamtimo i učimo niti logično obradjujemo podatke koji nam pristižu preko čula. Najbolji dokaz su ljudi s Alzheimerovom bolešću. Pamćenje je niz momenata i dogadjaja koje razvrstavamo po vremenu.
- Zaista. Sve ima svrhu i razlog postojanja. Samo je pitanje da li to shvatimo? Ponekad se ostane u površnoj i nepravilnoj interpretaciji nekih pojava. Budućnost je potrebna za imaginaciju, organizaciju i mnoštvo ostalih stvari. Bez nje bi inteligencija izgubila kompleksnost. Ne bi bili u stanju da predvidimo posledice svojih aktivnosti, pa ne bi bili ni odgovorni za njih.
Fascinira i to što su svi dogadjaji uvek dostupni. Može se vraćati u prošle, pretpostaviti i zamisliti budući ili biti u trenutnom. Očigledno da je sve u svesti, ali gde? U nesvesnom? U svesnom se javlja samo ono o čemu se misli.
- Upravo tako. Ako nije u svesnom onda je u nesvesnom. Svi momenti se sažimaju u dušu kao osećanja, dok se u duhu rasprostiru kao informacije. Njihov spoj je celovitost Sopstva ili viši duhovni potencijal iznad uma. S obzirom da je taj potencijal bezgraničan duhovna istina se nikada ne može u potpunosti spoznati. Otkrivamo je samo u momentima kada se Ja spaja sa Sopstvom i postaje celovito. Naravno, to se ne odnosi na istinu ili dogadjaje zasnovane na činjenicama i fizičkim zakonitostima. Oni su realizovani, odredjeni i merljivi. Mogu se tačno utvrditi i dokazati.
- Kada se kaže Ja zvuči drugačije nego kada se kaže ego. - nasmešio se David.
- Zato što je došlo do jednostrane i nepravilne interpretacije ega. Poistovećen je sujetom i arogantnošću, kao i najgorim osobinama ličnosti. Čak se i sama ličnost i individualnost ponekad predstavlja kao nešto negativno i nepoželjno. Zanemarena je činjenica da je samosvest osnova svesne funkcionalnosti. Ego se ne može eliminisati, već se mora stalno kultivisati i osvešćivati. Ono što treba eliminisati su zablude. One, zajedno s destruktivnim nagonima, navode na disfunkcionalno ponašanje i aktivnosti.
- Slažem se. Važno je biti svestan dejstva i posledica niskih, sebičnih poriva. Ne dozvoliti im da prevladaju i zavaladaju umom. Ljudi trebaju imati kontrolu nad njima, a ne oni nad ljudima.
- Lepo rečeno. Ljudima je potreban neki cilj, viši od njih, da bi prevazišli ograničenost sobom, proširili perspektivu i dobili dublje razumevanje egzistencije.
- Da li možete još nešto reći o Rollovom mišljenju na tu temu?
- On je, kao i Otto, smatrao da doživljaj sadašnjosti zavisi od ega. Tačnije njegove sposobnosti da bude prisutan i sabran. U knjizi "Čovekova potraga za samim sobom" piše : “Nije ni malo lako, iako tako može izgledati, da se živi u neposrednoj sadašnjosti. To iziskuje visok stepen svesti o sebi kroz doživljavanje svoga 'JA'. Što god je neko manje svestan sebe kao onog što deluje, postaje neslobodan i automatizovan i time je manje svestan sadašnjosti.” To ilustruje primerom radnika koji radi rutinski posao i u nastojanju da izbegne dosadu obavlja rad polusvesno i automatski. U takvim momentima čovek oseća kao da je miljama udaljen od mesta u kojem se nalazi i posla koji radi; oseća kao da izmedju njega i sadašnjosti postoji zid, pa kaže: “Radim kao da sam neko drugi, a ne ja.”
- Lako je biti prisutan u lepim i prijatnim momentima koji usrećuju i pričinjavaju zadovoljstvo. Problem je ostati sabran pod pritiscima, stresom kao i u fizičkom i psihičkom bolu. S druge strane, interesantno je da mnoge žrtve otmice, nasilja i mučenja tvrde da im je u momentima zlostavljanja pomagalo što su se distancirali od onoga što se dešava. U tom slučaju udaljavanje od "ovde i sada" je bila neka vrsta samozaštite, mehanizma samoodbrane i načina preživljavanja. S pravom se može reći da sadašnjost zavisi od stanja ega i njegove reakcije na spoljašnja zbivanja.
- Ego, kao svesni deo ličnosti, je neophodan za interpretaciju dogadjaja. Nežive stvari ih nisu svesne, dok živa bića bez samosvesti imaju drugačiji doživljaj i razumevanje. Moć nije u sadašnjem trenutku nego u nama. U našoj svesti i stavu. Ne postojimo zato što postoji Sada, već Sada postoji jer smo svesni vlastitog trajanja u vremenu.
- Shvatam. Sadašnjost je način na koji se razvijamo. Ona uvek pruža mogućnost da pravimo svesnije, odgovornije izbore prilikom usmeravanja toka vlastitog života.
- U tome značajnu ulogu ima i vreme.
- Kako?
- Vreme je neka vrsta fundamenta na koji se oslanja prilikom rasudjivanja i procenjivanja dešavanja u fizičkom svetu. Preko njega povezujemo i tumačimo odnose izmedju različitih tela u prostoru. Znamo šta se dešava, šta se desilo i šta se može desiti; postajemo svesni uzročno posledičnih odnosa.
Bez sadašnjosti, prošlosti i budućnosti bi nastala pometnja. Izgubili bi koherentan doživljaj postojanja i kognitivnu sposobnost. Ne bi bili u stanju da pamtimo i učimo niti logično obradjujemo podatke koji nam pristižu preko čula. Najbolji dokaz su ljudi s Alzheimerovom bolešću. Pamćenje je niz momenata i dogadjaja koje razvrstavamo po vremenu.
- Zaista. Sve ima svrhu i razlog postojanja. Samo je pitanje da li to shvatimo? Ponekad se ostane u površnoj i nepravilnoj interpretaciji nekih pojava. Budućnost je potrebna za imaginaciju, organizaciju i mnoštvo ostalih stvari. Bez nje bi inteligencija izgubila kompleksnost. Ne bi bili u stanju da predvidimo posledice svojih aktivnosti, pa ne bi bili ni odgovorni za njih.
Fascinira i to što su svi dogadjaji uvek dostupni. Može se vraćati u prošle, pretpostaviti i zamisliti budući ili biti u trenutnom. Očigledno da je sve u svesti, ali gde? U nesvesnom? U svesnom se javlja samo ono o čemu se misli.
- Upravo tako. Ako nije u svesnom onda je u nesvesnom. Svi momenti se sažimaju u dušu kao osećanja, dok se u duhu rasprostiru kao informacije. Njihov spoj je celovitost Sopstva ili viši duhovni potencijal iznad uma. S obzirom da je taj potencijal bezgraničan duhovna istina se nikada ne može u potpunosti spoznati. Otkrivamo je samo u momentima kada se Ja spaja sa Sopstvom i postaje celovito. Naravno, to se ne odnosi na istinu ili dogadjaje zasnovane na činjenicama i fizičkim zakonitostima. Oni su realizovani, odredjeni i merljivi. Mogu se tačno utvrditi i dokazati.
- Kada se kaže Ja zvuči drugačije nego kada se kaže ego. - nasmešio se David.
- Zato što je došlo do jednostrane i nepravilne interpretacije ega. Poistovećen je sujetom i arogantnošću, kao i najgorim osobinama ličnosti. Čak se i sama ličnost i individualnost ponekad predstavlja kao nešto negativno i nepoželjno. Zanemarena je činjenica da je samosvest osnova svesne funkcionalnosti. Ego se ne može eliminisati, već se mora stalno kultivisati i osvešćivati. Ono što treba eliminisati su zablude. One, zajedno s destruktivnim nagonima, navode na disfunkcionalno ponašanje i aktivnosti.
- Slažem se. Važno je biti svestan dejstva i posledica niskih, sebičnih poriva. Ne dozvoliti im da prevladaju i zavaladaju umom. Ljudi trebaju imati kontrolu nad njima, a ne oni nad ljudima.