- Poruka
- 7.211
Noam Čomski - “10 Strategija manipulacije”
1. Preusmeravanje pažnje
Pažnja javnosti preusmerava se sa važnih problema na nevažne. Javnost se pretrpava nebitnim informacijama, da ljudi ne bi razmišljali i da se ne bi posvetili razumevanju sveta.
2. Stvaranje problema
Metod “problem-reagovanje-rešenje”. Stvara se problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer izaziva se i prenosi nasilje da bi javnost lakše prihvatila ograničavanje slobode, ekonomsku krizu - da bi se na kraju opravdalo rušenje socijalne države.
3. Postupnost promena
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, promena se uvodi postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Mere, koje bi izazvale otpor ukoliko bi se izvele naglo, sprovode se taktikom malih koraka. Svet se vremenom menja, a da pri tom većina ljudi i nema svest o promenama.
4. Odlaganje
Način da se javnost pripremi na nepopularne promene je da se one najavljuju unapred. Ljudi ne osete svu težinu promena, jer se privikavaju na samu ideju o promeni. A i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava prihvatanje
5. Upotreba dečjeg jezika
Kad se manipulatori odraslima obraćaju kao deci, tada javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo. Ovaj mehanizam koristi se i prilikom reklamiranja.
6. Zloupotreba emocija
Koristi se za ometanje razumnog rasuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah). Upotrebom emotivnog reagovanja omogućuje se pristup nesvesnom, pa je moguće sugerisati ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili izazvati određeno ponašanje.
7. Neznanje
Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva se srozava, čime se onemogućava pristup mehanizmima manipulacije, a i da bi se razvijalo što veće nerazumevanje između viših i nižih obrazovnih slojeva.
8. Veličanje gluposti
Javnost se podstiče da prihvata prosečnost. Ljude ubeđuju da je poželjno (in, u modi) biti glup, vulgaran i neuk, dok se paralelno izaziva otpor prema obrazovanju, kulturi i nauci.
9. Stvaranje osećaja krivice
Ube]ivanje pojedinca da je isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, sa osećajem krivice, odustaje od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv sistema.
10. Zloupotreba znanja
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara provaliju između znanja običnih ljudi i vladajuće elite koja manipuliše informacijama. Dostignuća raznovrsnih nauka, i napredno znanje o čoveku, “sistem” koristi za manipulaciju, a ne za opštu dobrobit čovečanstva.
* * *
Moralni pobednik. Čuli smo nebrojeno mnogo puta za ovaj termin. Šta on znači za vas?
Za mene ne postoji nikakav „moralni pobednik“. Znači, sretnu se dva boksera u ringu, izlupaju se po pravilima tog sporta, dobiju batine obojica, i jedan pobedi. On je pobednik. Po čemu bi ovaj što je dobio više batina po glavi bio moralni pobednik?
Ili još bolji primer. Sretnu se dva vuka ili lava i pobiju se oko teritorije. Samo jedan će iz borbe izaći kao pobednik i zadržaće teritoriju. Po čemu bi onaj koji podvije rep i pobegne bio moralni pobednik?
Isto važi za sve druge primere... u ratu, politici... i bilo gde drugde...
Dakle, ne postoji moralni pobednik.
Malo mi je krivo što ovako zanimljivu priču moram da ukaljam blatom aktuelne antidemokratske vlasti u mojoj državi, ali jednostavno moram. Sećamo se kako su nepismeni ljudi iz SPS-a 1999. godine proglasili pobedu nad NATO paktom. A kad su ih neki uporni novinari pitali kako su oni to pobedili NATO pakt, odgovorili su kako NATO pakt nije ušao u Beograd, te da su oni tako pobedili; nepismena jugoslovenska stoka iz SPS-a je takođe rekla kako su oni moralni pobednici. Mene neće raditi ni oni, ni vidovite Zorke i Milojke, ni političari, ni vrači-pogađači, ni Facebook proroci, ni samozvani gurui, ni televizija... ma niko.
Čuvajte se manipulacije medija...
I ne budite žrtva političara i televizije:
1. Preusmeravanje pažnje
Pažnja javnosti preusmerava se sa važnih problema na nevažne. Javnost se pretrpava nebitnim informacijama, da ljudi ne bi razmišljali i da se ne bi posvetili razumevanju sveta.
2. Stvaranje problema
Metod “problem-reagovanje-rešenje”. Stvara se problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer izaziva se i prenosi nasilje da bi javnost lakše prihvatila ograničavanje slobode, ekonomsku krizu - da bi se na kraju opravdalo rušenje socijalne države.
3. Postupnost promena
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, promena se uvodi postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Mere, koje bi izazvale otpor ukoliko bi se izvele naglo, sprovode se taktikom malih koraka. Svet se vremenom menja, a da pri tom većina ljudi i nema svest o promenama.
4. Odlaganje
Način da se javnost pripremi na nepopularne promene je da se one najavljuju unapred. Ljudi ne osete svu težinu promena, jer se privikavaju na samu ideju o promeni. A i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava prihvatanje
5. Upotreba dečjeg jezika
Kad se manipulatori odraslima obraćaju kao deci, tada javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo. Ovaj mehanizam koristi se i prilikom reklamiranja.
6. Zloupotreba emocija
Koristi se za ometanje razumnog rasuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah). Upotrebom emotivnog reagovanja omogućuje se pristup nesvesnom, pa je moguće sugerisati ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili izazvati određeno ponašanje.
7. Neznanje
Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva se srozava, čime se onemogućava pristup mehanizmima manipulacije, a i da bi se razvijalo što veće nerazumevanje između viših i nižih obrazovnih slojeva.
8. Veličanje gluposti
Javnost se podstiče da prihvata prosečnost. Ljude ubeđuju da je poželjno (in, u modi) biti glup, vulgaran i neuk, dok se paralelno izaziva otpor prema obrazovanju, kulturi i nauci.
9. Stvaranje osećaja krivice
Ube]ivanje pojedinca da je isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, sa osećajem krivice, odustaje od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv sistema.
10. Zloupotreba znanja
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara provaliju između znanja običnih ljudi i vladajuće elite koja manipuliše informacijama. Dostignuća raznovrsnih nauka, i napredno znanje o čoveku, “sistem” koristi za manipulaciju, a ne za opštu dobrobit čovečanstva.
* * *
Moralni pobednik. Čuli smo nebrojeno mnogo puta za ovaj termin. Šta on znači za vas?
Za mene ne postoji nikakav „moralni pobednik“. Znači, sretnu se dva boksera u ringu, izlupaju se po pravilima tog sporta, dobiju batine obojica, i jedan pobedi. On je pobednik. Po čemu bi ovaj što je dobio više batina po glavi bio moralni pobednik?
Ili još bolji primer. Sretnu se dva vuka ili lava i pobiju se oko teritorije. Samo jedan će iz borbe izaći kao pobednik i zadržaće teritoriju. Po čemu bi onaj koji podvije rep i pobegne bio moralni pobednik?
Isto važi za sve druge primere... u ratu, politici... i bilo gde drugde...
Dakle, ne postoji moralni pobednik.
Malo mi je krivo što ovako zanimljivu priču moram da ukaljam blatom aktuelne antidemokratske vlasti u mojoj državi, ali jednostavno moram. Sećamo se kako su nepismeni ljudi iz SPS-a 1999. godine proglasili pobedu nad NATO paktom. A kad su ih neki uporni novinari pitali kako su oni to pobedili NATO pakt, odgovorili su kako NATO pakt nije ušao u Beograd, te da su oni tako pobedili; nepismena jugoslovenska stoka iz SPS-a je takođe rekla kako su oni moralni pobednici. Mene neće raditi ni oni, ni vidovite Zorke i Milojke, ni političari, ni vrači-pogađači, ni Facebook proroci, ni samozvani gurui, ni televizija... ma niko.
Čuvajte se manipulacije medija...
I ne budite žrtva političara i televizije:
