Quantcast

10. JUTARNJI MAMURLUK

Željko B.

Primećen član
Poruka
570


Kad je vreme ponovo počelo da postoji, a prošlo je podne poodavno, reših da konačno uradim nešto od svog života.

Kad god sam mamuran, ja donosim fundamentalne odluke od krucijalne važnosti za moju budućnost. Važnost odluka je u direktnoj vezi sa stanjem mog želuca. Što je veća muka, to je važnija odluka. Nisam voleo da donosim odluke u prisustvu svedoka. Srećom, Slavko i Džim nisu bili tu.

Moram do Cekane da isteram sve na čistac. Moja buduća žena ne sme da ima tajne preda mnom, pomislih, a nisam primetio da je pola posla do moje ženidbe bilo gotovo.

Obećah sebi da neću više toliko da pijem. Nakratko se umih, bez gledanja u ogledalo. Vreme je da krenem kod nje. Opet telefon, naravno ona. Prelazi joj u naviku da me preduhitri, kao da ima lokator usmeren na mene. Istrčala je ispred apartmana, cmoknula me tri puta u obraze, uhvatila me pod ruku, onako opsesivno, kao da kaže drugim ženama: „NE DIRAJ, ZAUZETO!“

„Idemo na tvrđavu, prvo pijemo kafu, pa idemo da hranimo foke i slonove, da gađamo novčićima krokodile i da se ludiramo sa majmunima. Onda idemo na klopu na Dunav, da jedemo riblju čorbu dok nam se stomaci ne zaokrugle i da pljuckamo koskice.“

Sve ovo je rekla u pet sekundi i oborila moj rekord postavljen kod Čarlsa u kancelariji kad ga muntam da mi da avans za novi članak koji će mu doneti Pulicera. Dok je trajalo njeno bombardovanje, učinilo mi se da iz zgrade izlaze Kim i Gebels, žučno se raspravljajući. Previše sam bio opčinjen da bi na to obratio pažnju.

Nek se nose sve špijunske obmane i sve pandurske nameštaljke, ja želim samo nju, pomislih i nastavi. Proći sa Cekanom kroz Knez je podvig dostojan Leonide, a od zviždanja se dalo pomisliti da smo u Amazonskoj prašumi.

Eh, dobri stari dani. Proveo sam tamo mesece jureći za zlatom Asteka. Pančo Vilja, Slavko i ja. Od zlata nije bilo ništa, ali smo usput nahvatali Ajhmana i dobro ga unovčili Jevrejima.

Nekako se se probismo do Tvrđave i na terasi smo gledali kako se sunce polako zaranja u Dunav, ali bez obećanog piva.

„Učinilo mi se da sam u nekom prethodnom životu sve ovo već videla“, setnim glasom reče Cekana.

Odćutao sam ovo. Goran i ja smo sedeli baš u ovom restoranu, baš za ovim stolom, baš u ovo vreme, i kovali planove da naš orkestar „Crni rajsferšlus“ postane svetski poznat, da kresnemo više od hiljadu žena, da konzumiramo sve znane i neznane vrste opijata i alkohola.

„Već viđeno“, samo sam prošaputao.

Spustili smo se na Ušće da ispunimo zadnji deo dana – klopu. Nije nam išlo, između nas su se tajne isprečile kao kineski zid.

„Od seksa ni večeras ništa neće biti“, reče Cekana.

„Vidim i ja.“

E, moj Mirko... E, konjino ona neosedlana! Riba ti se nudi, a ti tvrdiš pazar. Da malo olakšam napetost, zapitao sam je šta radi Kim. Reče mi da je u otišao u London da odnese neke njene snimke, da napravi CD i da ugovori nastupe u Ujedinjenom Kraljevstvu, a misli da je i mason.

„Ko će da sahrani Matu Hari?“, interesovalo me je.

„Ko je to?“, sa nevinim smeškom me zapita.

Crveni alarm! Uzbunaaaaa... Ovo već nije omaška. Ovo je gomila laži. Zbrzao sam joj nešto o tome da moram da se nađem sa Slavkom da se opet ne naloče i ekspresno je napustih. Lutao sam besciljno ulicama, nekako me je podsvest dovela u Senovitu ulicu. Mesto zločina bez leša, mesto misterije, a ne zna se čije.

Šta je to krila ova ulica, toliko značajno da se svi ovoliko upletu u mrežu laži i zločina? Imao sam utisak da svi to znaju osim mene. Noć je menjala dan uveliko kada sam se dovukao ispred odnekud meni poznate kuće. Dok sam maltretirao svoj alkoholom usporeni mozak, pročitao sam kućni broj. Bio je to broj 63. Ona karika koja je nedostajala.

Pokušao sam da se neopaženo uvučem, tačnije niko me živ nije primetio, ali ne i mrtvi. Nosferatu je stajao naslonjen na kamin, a pored njega je ležao Vinston.

Buldog je načuljio uši i preteći režao.

„Zar on nije mrtav?“, upitah.

„Pa i jeste.“

„Kako onda reži?“

Nosferatu se samo nasmeja. U sekundi sam shvatio koliko sam tupavo zvučao. Kao da mi čita misli, on me prekinu.

„Znaš li koliko je naporno biti besmrtan bez prijatelja? Sa ljudima nisam baš najbolje, a vampiri me ne podnose. Vinston je bio logično rešenje.“

„Otkud ti uopšte u ovoj kući?“, upitah ga.

„Duga priča... Mata je imala zadatak da mi pruži sklonište, a zauzvrat, ja sam je snabdevao informacijama.“

„Da li si to postao švapski špijun pod stare dane, Bledunjavi?“, kao da je on i imao mlade dane.

„Prvo, vampiri su univerzalci, a drugo, odakle ti to da je Mata bila švapski špijun?“

Zinuh od iznenađenja, unapred svestan šta sledi.

„Mata je svoju zakletvu dala crvenima.“

Ovo je objašnjavalo mnogo stvari. Kimov prebeg, Berkutovo njuškanje i prisustvo Aljone Ivanovne one večeri. Sve je bilo manje-više jasno, osim Cekanine uloge u ovom cirkusu, pa ga to i upitah.

Sledio je odgovor koji me je još više zbunio: „Cekana joj je bratanac.“

„Ti si potpuno odlepio, Cekana je žensko, a ne muško.“

Bledunjavi se preteći iskezi. Nije bilo pametno tokom noći vređati sujetnog vampira. Bez obzira na usluge koje sam mu činio tokom godina, nisam želeo da rizikujem, te reših da je strateški bolje da podvijem rep i pobegnem.

Na ulici je Srebrni stajao ili lebdeo na dasci.

„Hajde, požuri, traži te Bešević. Šta tražiš ovde, uopšte?“

„Bio sam u ovoj kući“, htedoh da mu je pokažem, ali kuće opet nije bilo.

Da verujem u Boga, sad bih se prekrstio. Srebrni me pogleda onim sažaljivim pogledom. Odmahnuh rukom, nisam imao snage da mu objašnjavam.

„Vozi me kod Beševića, nemoj da čeka. A od kad ti radiš za njega?“, pitanje se samo nametalo.

„Zar u ovom gradu postoji neko ko ne radi za njega?“

„I to što kažeš!“, složih se.

Srebrni nastavi dalje nekim svojim poslom. Htedoh da mu mahnem, ali mi u tom času stiže poruka: „Otpali cvijet vratio se na granu. Ne, to je leptir!“

Nekako sam bio siguran da Mochizuki misli na Cekanu, ali nisam nikako mogao da shvatim da li je ona cvijet, grana ili leptir. Jedino u šta sam bio siguran je da je Slavko u lokalu. Voleo je tu da svraća i da ćaska sa šankericom Lolitom. Mochizuki je bila samo žena. Opasna i nepredvidiva, ali veoma ljubomorna žena. Zakoračih unutra, ne sumnjajući da će me zasuti jato strela i šurikena ako ova japanska ludača samo i pomisli da ja imam mrvicu udela u Slavkovom flertovanju.

 

Fej*

Iskusan
Poruka
5.306
Ako ,do sada objavljeno ,okarakterisem kao specificni mix,Antica,Kapora,Mihajlovica,Kamija,Dostojevskog,tada mi se mozaik romana slaze u slagalicu,specificne i politicke podloge a u kretanju novog vremena.
Kontraverznost glavnih likova, demonsko,nezni karakteri,zanos,srdzba,strast,ocaj...
Na neki nacin uvodjenje vracanja prave boemstine,nepoznate klincima novog talasa...
:super:Volim taj tvoj konglomerat,suprotnosti kao stracara izmedju modernih solitera...
 
Top