10 čuvenih uvodnih rečenica u istoriji književnosti:

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
341.779
1. „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.“ - Lav Tolstoj, Ana Karenjina

2. „Bio je vedar i hladan aprilski dan; na časovnicima je izbijalo trinaest“ - Džordž Orvel, 1984

3. „Danas je umrla mama. Ili možda juče. Ne znam.“ - Alber Kami, Stranac

4. "Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje pukovnik Aurelijano Buendija setiće se onog davnog popodneva kada ga je otac poveo da prvi put vidi led.” – Gabrijel Garsija Markes, Sto godina samoće

5. „Ako vas stvarno zanima sve ovo, verovatno ćete prvo hteti da saznate gde sam rođen, kakvo je bilo moje bezvezno detinjstvo, šta su moji radili u životu pre nego što su me dobili i još masu takvih gluposti a la David Koperfild, ali nisam baš raspoložen da se upuštam u te stvari.“ – Džerom Dejvid Selindžer, Lovac u žitu

6. „Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu.“ – Franc Kafka, Preobražaj

7. „Sva deca, osim jednog deteta, rastu.“ – Džejms Metju Bari, Petar Pan

8. „Ja sam bolestan čovek… Zao čovek.“ – Fjodor Dostojevski, Zapisi iz podzemlja

9. „Lolita, svetlo moga života, oganj mojih prepona. Greh moj, duša moja. Lolita: vrh jezika prelazi put od tri stupnja niz nepce da bi na trećem lupnuo o
zube. Lo. Li. Ta.“ – Vladimir Nabokov, Lolita

10. „Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena, bilo je to vreme mudrosti, bilo je to vreme ludosti, bila je to epoha vere, bila je to epoha neverice, bilo je to doba Svetlosti, bilo je to doba Tame, bilo je to proleće puno nade, bila je to zima puna očaja, imali smo sve pre nas, imali smo ništa pred nama, svi smo išli direktno u Raj, svi smo išli direktno na drugu stranu.“ – Čarls Dikens, Priča o dva grada
 

Back
Top