Ono malo iskustva koja sam imala sa muškarcima o koje sam se saplela na životnom
putu su skoro razočaravajuća...
Jedno od tih iskustava se završilo brakom, ostala katastrofom...
Kako su se nizale godine, shvatila sam da ni jedan muškarac nije bio idealan... i da ne
može da bude idealan.
Uvek je nedostalala 1/3 onog dobrog koje me je mimoišlo, odnelo deo mene i ostavilo
prazninu...
"Ako ne mogu da imam muškarca po mojoj meri - onda ću da ga izmislim!"... postalo je
moje lično otkrovenje i spas.
Danas u meni živi izmišljen, izmaštan muškarac.
Tačno zna kako da se ponaša u svakojakim prilikama.
Tačno zna kako da me voli i osvaja.
Ima i mana, koje volim...
Krstarica je takođe jedno moje diiivno izmišljeno mesto.
Kada ovde neko, ili nešto nije u redu i po mojoj meri - ja izmislim bolju varijantu...
Pitao me je neko: "Da li si ti ona koja svima šalješ zagrljaje?"
"O, da" - rekoh. "Volim ljude!"
Da... sve ih volim... volim i njihove mane...
Kada biste samo videli divnu sliku o nama koju nosim u sebi, znali biste da je ovde
pravo mesto gde se nalazi ona 1/3 koja je uvek nedostajala.
