Quantcast

udaxnizdah

  1. Sanjalicca

    Друга жена

    Enso - Embracing Imperfection is a painting by Oiyee At Oystudio which was uploaded on June 17th, 2016. Поново је пребирала по мислима, поново је раздвајала, лепила крхотине тренутцима које издисала је... Ponovo je drobio javu, ispijao ljutu na eks, da oseti bol i da privoli snagu za udah...
  2. Sanjalicca

    Храбра кукавица

    Пригрлила је колена онако сањалачки, наслонила браду, те придигла поглед пут тмурног неба и послала пољубац надолазећем светлу. Промешкољила се мало, наслонивши леви образ на ногу, док се осмејак немирно котрљао по лицу а рупица на образу, указивала још један путељак ка месту, где би пољубац...
  3. Sanjalicca

    Да платим

    Никада је кажеш, реч која не постоји између нас двоје. У том бескрају од твог загрљаја, Никада се не спомиње. Трагом немира, путем прашњавим, сећањима ходам за тобом. Глупости разне у бесу изговарам, псујем у себи твоје име. Вичем а нема сам, на силу се од тебе одричем. Никада постоји. Kолико...
  4. Sanjalicca

    Неповрат

    Иритантно ме је малтретирала опсена тог очаја, прегруписавала сам редове, само је лавеж паса, пресецао успаваност међузвезадног простора, кад зора, део по део разоткрива таму. Паковала сам се. Крај један преда мном је. Испраћала сам познато, све обећано одбацивала ко смеће, све неречено ко време...
  5. Sanjalicca

    Ни овде ни тамо

    Осети ме том тешком муком удаха што врпољиш међ плућима, док исписујем нове трагове што одводе ме равницом.. Ни твоја, ни туђа, ма, ничија Размакни те завесе што скривају траг, осликај ноћ хтењем Осети како жеља не јењава, већ ковитла крвоток новим ударом Приви се овим сном уз мене Ма последњи...
  6. Sanjalicca

    Лет

    Разголићена oбамрлиx чула ево стојим над још једним безданом што мами ме у неповрат да одустанем побегнем да се препустим том паду што тражи лет закржљлиx крила Да још један клепет крвљу својом замаx осетим Па нека се распаднем Kо даx Kо мисао Kо сен Жеља ил Туга Kрај Сан – Kошмар Ил овај Очај...
  7. Sanjalicca

    Просјак

    Био је неки јануар ил фебруар, не сећам се више, а сећања су ми у куферима од очију попакована, пливају ми слова опијена миомирисима што ширили су ти прсти…. Био је неки јул, ил август, не сећам се више. Дани су ми, ко они праисторијски кораци што уче се усправном ходу још увек. Био је неки...
Top