Kafana kod knjiškog moljca

SUMNJA

Zakolutano crveno i istočnjački izlazilo po koji put za moje umorne oči?
Prebrojati minule u desetine hiljada i sračunati buduće za još par hiljada...
Čije li je ono brdo? Ničije? Ne može se brdo prisvojiti... Ne može se ni more
popiti...
Sekunde kuckaju kao sećanja... Ustvari je svako sećanje na nešto taj sekund
trajanja... Traju sećanja...
Da li se ja to samo sećam da sam živeo ili i osećam stalno svoje življenje?
Ne, ne - samo se sećam...
Skinuću ovu mantiju...
Ni jednom ni dašak od Boga! Kamo li kakav glas!
Pa, kome ja služim, baš ponizno i s predanošću?
Nemom, nevoljnom ili nepostojećem?
Putevi nedokučivosti nisu za nas ljude izgleda...
Izgleda da za nas ljude i nije bilo šta na šta nailazimo - sve nam se opire
i teži da se izmiče...
Nisam siguran ni u svoje postojanje - kako ću u Njegovo?
Sećam se prethodnog trenutka i da sam hteo mantiju zbaciti!
Znači - istina je da sam se pokolebao!
Kako bi On to mogao dozvoliti?
Kako bi mogao dozvoliti da se sećam svog odricanja?
Da sam se odrekao i svojih sećanja!
Da sam oduvek bio ovakav, da nikad nisam bio dete i da se nikad nisam ni rodio!
Kako neko ko se nije ni rodio može umreti?
A kako neko ko se rodio može ostati živ?
Ne znam... Mantija mi već preteška...
A i onaj crveni disk već zalazi...

Dragoljub

Kliknite za proširenje...

Borac za prava zivotinja:

Drugari,
nema nam više našeg Dragoljuba. Juče nas je zauvek napustio.

Kliknite za proširenje...

Borac za prava zivotinja:

Drugari,
nema nam više našeg Dragoljuba. Juče nas je zauvek napustio.

Kliknite za proširenje...