SRBIJA KAO SPONZORUŠA
Prikazujem rezultate 1 do 4 od 4

Tema: SRBIJA KAO SPONZORUŠA

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    06.05.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    18
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SRBIJA KAO SPONZORUŠA

    SRBIJA KAO SPONZORUŠA

    Za prosečnog građanina naše zemlje (ali i za intelektualce) sponzoruša predstavlja savremeni »tranzicioni« fenomen kojim se »u užem smislu« označava mlađa ženska osoba koja je radi materijalne dobiti ili društvene promocije ("biti viđena sa ...") u vezi sa starijim muškarcem. Za druge se radi samo o pojavi, staroj od kada je sveta i veka, da su se mlade žene, uz obilato korištenje telesnih atributa, a zarad svih pogodnosti imućnog života, vezivale za »ozbiljnijeg« muškarca. No »brak iz računa«, koji zaista egzistira od pamtiveka, ne može se izjednačiti sa sponzorušama, iz prostog razloga jer je brak iz računa ipak bio brak, pa je povlačio čitav niz obaveza kao neobilazni deo (trajnog) zajedničkog života. U slučaju sponzoruša, njen odnos sa sponzorom ima više »neobavezujući« karakter, koji osim seksualnog opštenja podrazumeva još samo zajedničko pojavljivanje u javnosti, lakomisleno trošenje »njegovog« imetka i malo šta više od toga.

    Cinici i "moralisti" zbog toga umeju da kažu da je sponzoruša samo "prostitutka sa jednom trajnom mušterijom" (N. Čanak), dok oni koji im staju u odbranu tvrde da su one "proizvod krize i raspada moralnih vrednosti" i da stoga svu odgovornost za ovu društvenu pojavu snosi samo društvo. Želeći da izbegnemo i krajnost malograđanskog moralizma s jedne, i sociološkog determinizma sa druge strane, moramo reći da stvari ni kod sponzoruša, kao ni kod mnogih drugih društvenih fenomena, nisu tako jednostavne. Ne isključujući postojanje odgovornosti za ono što svaki pojedinac, pa tako i sponzoruše, rade sa svojim životom, nema nikakve sumnje da je ovoj pojavi u velikoj meri doprinela i moralna degradacija koja je počela u vreme komunizma i pukla ko gnojni čir u vreme raspada »sistema-i-države«.

    U vremenu tranzicionih promena u Srbiji, koje se predstavljaju kao okretanje evropskim civilizacijskim standardima, česta je pojava javnog i načelnog zgražavanja nad sponzorušama. Naročito što se one vremenom svog nastanka vezuju za vreme rata i kriminogenog miljea, sa kojim se danas naše društvo (ne)uspešno suočava. Nema ničeg lakšeg i pomodnijeg nego osuđivati silikonske sponzoruše i turbofolk pevaljke, lamentirati za izgubljenim vrednostima i izvitoperenim moralom. Ali isto tako ni ničeg pogrešnijeg i površnijeg. Svrstavanjem fenomena sponzoruša u rekvizite sa smetlišta »starog režima« i izopačenja koja su, što on, što rat i sankcije doneli, samo vodi u saznajni ćorsokak. Nakon pogrešnog određenja dijagnoze, lako se prepuštamo paušalnoj osudi, suštinski previđajući širi, moderni kontekst ovakvih fenomena. Odrednica »Miloševićevo nasleđe« suviše je tesna i jednostrana za nove društvene fenomene »postmoderne Srbije«.

    »Nevidljiva ruka« oko njenog struka

    Zanimljivo je da se, kada se govori o sponzorušama, izbegava primetiti da su one zapravo doslovno shvatile i primenile liberalni princip "tržišnog određivanja vrednosti", pa svoju lepotu i ono što uz nju ide nastoje da najefiksanije kapitalizuju kod onih koji su spremni da takve usluge adekvatno plate. Još je Erih From (u "Umeću ljubavi") govorio kako su moderni međuljudski odnosi, naročito muško-ženski, u američkom društvu, sve manje ljudski, a sve više "tržišni", pa se ne treba čuditi ako je sa ideološkom pobedom tržišnog načela ova praksa stigla na naše prostore, doduše u vulgarnijoj i “transparentnijoj” formi. To što su se tržišni odnosi ustalili kod nas za vreme rata i sankcija ne sme da nas zavede na stranputicu da u istovremenosti ovih pojava vidimo jednostranu uzročno - posledičnu relaciju.

    Ako načelno prihvatimo liberalnu "ideju" kao životnu vodilju, po kojoj je gramzivost pokretač ljudskog napretka, ličnog i društvenog prosperiteta, onda ne treba da se zgražavamo nad ovim jadnim devojkama koje dotične principe, a da verovatno nisu ni čule za Adama Smita, dosledno praktikuju. U skladu sa tim, one svoju naklonost i šarm tretiraju kao robu, a pametnije - kao dugoročnu ili stratešku investiciju. Problem je, međutim, u Smitovim poklonicima, kojima se “nevidljiva ruka” tržišta dopada na opštem, teoretskom planu, sve dok se u surovoj praksi ne vidi kako “nevidljiva ruka” zgrabi stvarne i primamljive obline. Ogoljenost odnosa između sponzora i sponzoruša, sa vrlo čistim i paradigmatičnim "tržišnim odnosima" podobnim za školsku analizu interesnog povezivanja, otkriva nam suštinu »tržišnog načina života«, koju neretko licemerno potiskuje i prikriva malograđanski brak. Obrazina vaspitno-moralnih naslaga »tradicionalnog« služi na žalost samo da prikrije »liberalnu hegemoniju« i u ovoj sferi.

    I mada između sponzora i sponzoruša često jedna strana u "transakcijama" ostane "zakinuta" (kao u svakoj tržišnoj utakmici), u globalu se može reći da u ovoj razvijenoj »uslužnoj privrednoj grani« svako dobija ono što je tražio. Ona dobija novac, a ako je "viša klasa" i stan, promociju ili karijeru, a on društvo mlade i lepe devojke, čime i sebi diže "tržišnu vrednost" u očima okoline. Svakako, neko tu žrtvuje teško stečeno bogatstvo, a neko kratkotrajnu mladost. Ali tako je to – da bi se nešto dobilo, nešto se mora i izgubiti. Svako trguje onim što poseduje i "menja" za ono što misli da mu je potrebno. U ovom odnosu se sponzoruše od sponzora tretiraju kao "resursi" (doduše za "ličnu upotrebu"), ali i obrnuto. Većina zapadnih autora koji su pisali o ovom, sada već globalnom fenomenu, su u njegov temelj stavili liberalno načelo "posedujem, dakle postojim".

    Stoga sponzoruše nisu toliko "najuspešnije srpske feminiskinje" (Ćirjaković) koliko simbol trijumfa (inače duboko nehumanih) tržišnih odnosa u srpskom društvu. Naprotiv, fenomen paralelnog bujanja feminističkog pokreta sa razvojem »tržišnih međuljudskih odnosa«, pre bi se mogao biti psihološka kompenzacija koja treba da nadomesti dignitet osobama ženskog pola koje su, istrgnute iz tradicionalnog društva, pokušale da stvore alternativni vid »netržišnog« vrednovanja kojim bi ublažile surovost tržišnog određenja njihove vrednosti. No ipak nisu uspele da se izdignu iznad liberalne paradigme agresivnog takmičenja između pojedinaca i grupa, u ovom slučaju polno određenih. Za utehu feminističkom diskursu, muškarci nisu preduzeli čak ni to već su se pokorili tržišnoj paradigmi i, kako mudro narod kaže, »dali u promet«.

    U svim navedenim tržišnim »međuljudskim« odnosima, pa tako i na relaciji sponzor – sponzoruša, zapravo je do krajnjih granica "ispoštovan" liberalni princip u kome se Drugi instrumentalizuje zarad ostvarivanja individualnih i često sebičnih ciljeva. Kako posledice u ovom slučaju nisu ideološki priželjkivano blagostanje i napredak, već na žalost opštedruštvena anomalija, sirote sponzoruše su, ponajviše zbog maskiranja tendencija ovakvog vida »otvaranja društva« poslužile kao "žrtveni jarac" neoliberalnih čistunaca koji navodno nikada nisu ni pomislili "da se prodaju" zarad materijalnog uspeha ili nečeg drugog.

    Tako dolazimo do jednog rasprostranjenog društvenog paradoksa po kome se sponzoruše često proglašavaju za ***** od strane onih koji su gori od njih, tj. onih koji su svoju karijeru gradili na tkz. "kompromisima". U stvari, mnogo malignije primere sponzoruša imamo u sferi biznisa, politike, nauke i kulture nego u kafićima srpskih gradova. Svi to znaju, pa zato i ćute: mnoge karijere u politici, medijima, univerzitetu i poslovnom svetu su izgrađene preko kreveta. Ili, pak, nuđenjem »drugačijih usluga« od strane npr. recimo "intelektualnih sponzoruša" koji su spremni da odu još dalje u poniznom udovoljavanju onima od kojih se očekuju protivusluge. Dakle, da parafraziramo mladu autorku knjige "Priručnik za sponzoruše" - najopasnije su one koje su se maskirale u nešto normalno, pa čak i uvaženo u društvu. A takve »stelt« sponzoruše su ne samo brojne već se nalaze na samom vrhu društvene lestvice.

    www.nspm.org.yu



  2. #2
    Veoma poznat fosilvaso (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    zagreb
    Poruke
    13.586
    Reputaciona moć
    185

    Podrazumevano Re: SRBIJA KAO SPONZORUŠA

    Čitam i sve se mislim jel' to autor misli na nekakve relacije između Srbije CG, Europe...a ono ćorak, udario po moralu i bla, bla....
    Sve je apsolutno u totalitarnom režimu!

  3. #3
    Domaćin Plava Bilja (avatar)
    Učlanjen
    04.03.2006.
    Poruke
    3.533
    Reputaciona moć
    78

    Podrazumevano Re: SRBIJA KAO SPONZORUŠA

    Samo sam preletela preko teskta (mozda kasnije procitao s paznjom) ali bih samo u nekoliko recenica.
    Srbija kao sponzorusa?!!
    Lepo si objasnio ko su sponzoruse, a ja bih dodala, da nije sponzora ne bi bilo ni sponzoursa.
    Neko ce reci da je obrnuto.
    Ja se ne slazes s tim "obrnuto".
    Gde je ovde Srbija kao sponzorusa?
    Ma, kakvi, nas svi odreda.......
    Ni ne pitaju!

    Mislim iskljucivo na narod, a SRBIJA je vecna, Srbija je verna, Srbiju mogu samo da siluju, sto i cine, ali, svi oni koji to dozvoljavaju, jednom ce za ovo zlodelo odgovarati.
    Kad - tad i koji god

  4. #4
    Iron Lord nije na forumu
    ne vadi prst iz uveta odkad je čuo da uvo više uživa
    Elita Iron Lord (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    ОЈ СРБИЈО, КРАВО МОЈА МУЗАРО!
    Poruke
    21.620
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRBIJA KAO SPONZORUŠA

    Hvala na trudu i Novoj Političkoj Misli
    Reklamiranje drugih foruma nije dozvoljeno.
    Uostalom došli ste kod NAS!
    :-)

    Korak koji preduzimam je mali za mene ali veliki za srpsko čovečanstvo.

Slične teme

  1. Srbija-zemlja sponzorusa?
    Autor jeremijabg u forumu Politika
    Odgovora: 28
    Poslednja poruka: 21.12.2007., 00:52
  2. Sponzorusa
    Autor Sweet_female :) u forumu Žene
    Odgovora: 58
    Poslednja poruka: 27.01.2004., 14:26

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •