- Poruka
- 464
Najveća iluzija, koja je stvorena posle 5. oktobra, jeste da su Vojislav Koštunica i ljudi koji ga podržavaju posvećeni izgradnji institucija i vladavini prava.
Ta iluzija je održavana čudnim odbijanjem reformskog dela DOS da ostvari moralnu suprematiju. Moguće je da je dr. Zoran Đinđić bio isuviše dobar učenik Makijavelija, te je premalo pažnje posvećivao nečemu što je smatrao demagogijom, pa se radije posvetio terenskoj razgradnji Miloševićevog sistema.
U tom suludom idejnom obrtu, onaj koji je štitio komunističko i diktatorsko nasleđe ispao je »moralna gromada« . Dakle, kada se Koštunica 6. oktobra obavezao na poštovanje legaliteta, on je u stvari dao legitimitet (budući da je izabran voljom naroda), Miloševićevim diktatorskim pravilima. On ih je osnažio.
Po načelu vladavine prava, ta pravila ne vrede ništa. Ona nemaju legitimnost. Da je ceo Miloševićev sistem nestao, to bi navodno stvorilo anarhiju. Ne bi, jer se već znaju pravila koja poštuje ceo slobodni svet. Ubistvo, pljačka, i druga kriminalna dela bi i dalje bila nedozvoljena. Legalizam sprečava krivično gonjenje diktatora i njegovih pomagača, jer, bože moj, sve su radili po zakonu. U njegovoj suštini leži obožavanje i zaštita ZAKONA, a ne PRAVA.
Ako stvar tako gledamo, onda Kostuničino zaklanjanje iza Milosevićevog ustava i njegovih zakona i uredbi, deluje ne samo kao akt vrhunskog politickog licemerja i moralne tuposti, vec je tu rec o ogrešenju o temelje na kojima počiva svaki slobodni poredak i o stavljanju na stranu zločinačkog diktatorskog poretka.
Ta iluzija je održavana čudnim odbijanjem reformskog dela DOS da ostvari moralnu suprematiju. Moguće je da je dr. Zoran Đinđić bio isuviše dobar učenik Makijavelija, te je premalo pažnje posvećivao nečemu što je smatrao demagogijom, pa se radije posvetio terenskoj razgradnji Miloševićevog sistema.
U tom suludom idejnom obrtu, onaj koji je štitio komunističko i diktatorsko nasleđe ispao je »moralna gromada« . Dakle, kada se Koštunica 6. oktobra obavezao na poštovanje legaliteta, on je u stvari dao legitimitet (budući da je izabran voljom naroda), Miloševićevim diktatorskim pravilima. On ih je osnažio.
Po načelu vladavine prava, ta pravila ne vrede ništa. Ona nemaju legitimnost. Da je ceo Miloševićev sistem nestao, to bi navodno stvorilo anarhiju. Ne bi, jer se već znaju pravila koja poštuje ceo slobodni svet. Ubistvo, pljačka, i druga kriminalna dela bi i dalje bila nedozvoljena. Legalizam sprečava krivično gonjenje diktatora i njegovih pomagača, jer, bože moj, sve su radili po zakonu. U njegovoj suštini leži obožavanje i zaštita ZAKONA, a ne PRAVA.
Ako stvar tako gledamo, onda Kostuničino zaklanjanje iza Milosevićevog ustava i njegovih zakona i uredbi, deluje ne samo kao akt vrhunskog politickog licemerja i moralne tuposti, vec je tu rec o ogrešenju o temelje na kojima počiva svaki slobodni poredak i o stavljanju na stranu zločinačkog diktatorskog poretka.
