mentalni sklop

intersuje me vase misljenje o tome koliko maternji jezik (ili osnovni jezik koji koristimo) utice na mentelni sklop coveka , nacin njegovog razmisljanja i postavku zivota?

npr. Srpski : Nemam zelju to da radim !
Nemacki: Ich hab keine lust das zu machen ! (bukvalni prevod : Ja imam nemanje zelje to da radim !)

ovo niko nece razumeti...

Razumeću ja, mada ne razumem ovo što je navedeno , ali sam naletao na primere druge prirode i u drugim jezicima npr engleskom....

Jedan deo onoga što hoćeš da kažeš je posledica veze način razmišljanja - govor,jezik....

drugo je posledica nepreciznih izraza i svakodnevne novinarske upotrebe....inače sastavni deo medijskog ispiranja mozga , zaboravio sam izraz kojim se ovo označava.....(recimo korišćenje reči da se izrazi totalno suprotna stvar, bukvalno negacija značenja,npr pravljenje istog značenja od reči tranzicija i unapredjenje, boljitak)

Ovde sam više ukazao na zavisnost rečnika od mentalnog sklopa , a ne obrnuto.
A i obrnuto postoji , jer složenost i logičnost jezika se prenosi i na percepciju i oblikuje je u nekom stupnju....

Možda je dobar primer i nepostojanje nekih reči , kao i postojanje više reči za gradaciju nekih osećanja.Recimo ljubav , tj. zaljubljenost ima 4,5,6 gradacija na engleskom , tipa fond off, atract, like, love, ....dok recimo nema odgovarajuću reč za inat....ima za tvrdoglavost, upornost, ali ne i samodestruktivni inat.......

banovan korisnik:

intersuje me vase misljenje o tome koliko maternji jezik (ili osnovni jezik koji koristimo) utice na mentelni sklop coveka , nacin njegovog razmisljanja i postavku zivota?

npr. Srpski : Nemam zelju to da radim !
Nemacki: Ich hab keine lust das zu machen ! (bukvalni prevod : Ja imam nemanje zelje to da radim !)

Kliknite za proširenje...

Jednom sam imao neku ideju kako bi covek koji bi poznavao sve jezike sveta razumeo neku zagonetku koja se i ne vidi od svih tih slova.

ja sam kao bio par puta u prilici da razmishljam na engleskom...moje mishljenje je da su rechi nebitne za mentalni sklop ljudi...po toj nekoj logici gluvonemi ne bi ni imali sklop?

Te reci uticu pomalo, vezujemo ih za naciju koja se njima sluzi. Npr: eng vezemo za Amere, a samim tim koriscenjem americkih reci malcice nismo u srbiji vec u nekom holivudskom filmu.
Hej, ali gluvonemi koji znaju slova poznaju i reci, reci kada izgovoris u sebi zvuce vrlo tiho.
Ali ako ne poznajes reci, i ne cujes i ne mozes da govoris... potrebna nam je gluvonema osoba da je ispitamo... hm..kako bi je ispitali?

Ha! Univerzalni jezik! Sony Playstation! ha! ...odrasti alex...

postoje osobe bez chula dodira...e sad recimo neko ko nema nijedno chulo...koliko je on chovek?...

Nijedno culo?
Taj covek je mrtav, ili u najbolju ruku bespomocan. Mozda je zbog toga lep.

a pisac je hteo da kazhe.........

Pisac je hteo da napise nesto zanimljivo sto mu je palo na pamet, pa je eto tako podelio sa citaocima.
Zelim reci da ako ne mozes da se branish, da si onda chist.
Hmm.. ima li logike?

Gluvonemi imaju svoj fond reči i samim tim preslikano okruženje.
Oni se izražavaju preko neko podskupa ili nadskupa ili pak nekog svog skupa pojmova....

Problem , i to izuzetan je upravo ovo. Odnos POJAM-REČ.
Zato sam nekoliko puta ukazivao i stvarno pritiskam koga god znam da je potrebno za običnog gradjanina uvesti FILOZOFSKI REČNIK.
Zašto filozofski?
Zato što se treba dobro osmisliti šta koja reč znači, koji pojam označava , tako da nebi bilo nerazumevanja i pogrešnog tumačenja....

Najčešći primer su mi reči predosećaj, predubedjenje, predrasuda....koje ako bi se fino gradacijski i filozofski objasnile i utvrdili tačno pojmovi koje označavaju, mnoge stvari bi i laiku bile jasne....
Nešto slično kao kad bi zamislili da ne postoje reči za boje , i sad kad uvedemo reči za boje , odjednom sve postane malo prostije i jasnije....

Zato smatram celo društvo (ne Srbiju , već globalno) jako nezrelim , jer očigledno da je sistematizacija dovela do spuštanja nivoa na nivo "zrele srednje škole i to zanatske" a samo nivo detalja obradjivanja donosi gradaciju u stručnoj spremi.....ne i nivo pristupa......

Zato ovo novo školstvo zovem univerzitetski djaci, ali ne i studenti....
Drugačije je kad se nešto studira, proučava , pa makar i do nekog srednjeg isparčanog nivoa, a drugačije kad se ispit sprema po definisanim pitanjima , poznatim zadacima.

Za prirodnjake to je razlika izmedju inženjera i istraživača i naučnika.
Za društvenjake , to je razlika izmedju prepričavanja,navodjenja i eseja.

pa mislim da ima ali to valjda znaju ovi jezichari.

jedna prof. engl je govorila kao englezi imaju dosta zatvorenih glasova jer je kod njih hladno a kod talijana je toplo i zato je kod njih otvorenije
cini mi se tako nekako : ))
e pa kako nemacki nekako zvuci malo smesno kad se npr peva...ma ima to veze.
nekad je valjda bio jedan jezik el to ima i u bibliji

sa ovom prvom rečenicom upravo pokazuješ primer za ono što sam naveo , a to je da sistematizacija postaje opravdanje za duhovno siromaštvo ljudi....

Evo iz jednog mog posta:
Osoba koja ima sposobnosti i talente JE ŠKRTA ako ih guši zbog zadovoljenja svoje sujete, očekivanja i društvenih pritisaka....

banovan korisnik:

intersuje me vase misljenje o tome koliko maternji jezik (ili osnovni jezik koji koristimo) utice na mentelni sklop coveka , nacin njegovog razmisljanja i postavku zivota?

npr. Srpski : Nemam zelju to da radim !
Nemacki: Ich hab keine lust das zu machen ! (bukvalni prevod : Ja imam nemanje zelje to da radim !)

Kliknite za proširenje...

Мислим да је обрнуто: не утиче језик на ''ментални склоп'', него тај, како кажеш, ''ментални склоп'' (начин живота, поставка живота, начин размишљања ) једног народа утиче на природу језика тог народа!

Језик је огледало једног народа, а не обрнуто!

banovan korisnik:

intersuje me vase misljenje o tome koliko maternji jezik (ili osnovni jezik koji koristimo) utice na mentelni sklop coveka , nacin njegovog razmisljanja i postavku zivota?

npr. Srpski : Nemam zelju to da radim !
Nemacki: Ich hab keine lust das zu machen ! (bukvalni prevod : Ja imam nemanje zelje to da radim !)

Kliknite za proširenje...

Kad sam zavrsila faks otisla sam u Nemacku na par meseci i druzila se sticajem okolnosti sa nemcima koji nisu znali engleski. Imala sam srecu da se sprijateljim sa osobom koja je bila veoma inteligentna u objasnjvanju i posvetila mi paznju pa sam ucila 24h dnevno maltene i to ne kao na kursu nego kao dete koje upija i prima sve. Tada sam
shvatila da je nemacki nesto sasvim drugo i da ima tako logican sklop , tako razumno izrazavanje onoga sto se misli da sam uvek govorila - da se ja pitam decu bih obrazovala na nemackom a dalje kako ko hoce.
Sasvim te podrzavam u stavu. Cak mi se cini da nemacki ima neku vrstu onomatopeje i da reci nekad podrazavaju zvucno i nekom vrstom tonaliteta ono sto mi duboko imamo kao unutrasnji dozivljaj nekih pojmova.
Antuntun je pokrenuo isto jedno bitno pitanje a to je da razvijeniji narodi imaju bogatiji recnik,tj imaju termine za neke aspekte stvarnosti koje drugi nemaju. Jednom sam citala nesto o kinezima, ili japancima, koji imaju rec za dodatni vrednost predmeta kome je vreme dodalo nesto kao patinu, pecat po kome se vidi da su u njemu nagomilane promene koje ljudska ruka ne moze da izvede nikakvom tehnikom. Ti su predmeti, koji su nosioci takve osobine, posebno cenjeni i imaju veliku vrednost. Mozda je najbolji primer kod nas uporediti staru ikonu i nove uglancane i ciste.... ova prva sadrzi "ono" zbog cega bi joj se uvek pre poklonili nego novoj.
Pozdrav

Најбољи одговор на овa питањa дао је Ноам Чомски у делу ''LANGUAGE AND MIND'' код нас штампано са још неким његовим радовима о језику под називом ''ГРАМАТИКА И УМ''!!!

Uh, kako ne volim izraz "mentalni sklop" :? - to je jedan od onih koji pokazuje na šta se sveo jezik/obrazovanje/kultura u našoj sredini. A sveo se na to da najviše (tj. javno) govore uglavnom oni koji ne čitaju ništa.
Ako bih bila dovoljno dokona, i počela (redovnije) da gledam televiziju, mislim da bih mogla da sakupim i zabeležim 100 izraza od kojih se sastoji 90% govora ličnosti iz javnog života...

Ali, ovo nije bila tema.

Ne umem sažeto da odgovorim na pitanje... ovo što je Hellen rekla je suština (način života oblikuje govor, jezik jednog naroda, a ne obratno), ali postoji puno aspekata teme koji me baš baš baš zanimaju, i koji bi se mogli otvoriti...

Ovo što je TPatak pominjao (to be fond of, a ne off, uzgred) mi malkice zvuči fašistički. I srpski jezik ima mnogo reči koje opisuju osećanje ljubavi, tj izražavaju gradaciju i varijetete tog osećanja.

Cica43:

Antuntun je pokrenuo isto jedno bitno pitanje a to je da razvijeniji narodi imaju bogatiji recnik,tj imaju termine za neke aspekte stvarnosti koje drugi nemaju.

Kliknite za proširenje...

Šta znači razvijeniji narod? Da li je to onaj narod što ima državu koja je materijalno bogatija, i na većem stupnju naučno-tehnološkog razvoja?

Šta ćemo sa ogromnim bogatstvom rečnika npr. srpskog jezika koje se, pa zaboravlja usled savremenog načina života? Jezik je živa tvar. Reči nastaju, reči se pozajmljuju iz drugih jezika (usvajaju), ali reči i umiru.

Zaj.ebancija....

Nije jezik nastao posle razvijanja tog naroda, već može da se kaže da logički i semantički sastav jezika utiče na razvijanje misaone dubine naroda, ali to je izgradivo i promenjivo.
Sa druge strane imenovanje pojmova je takodje sastavni deo jezika, i to je takodje promenjljivo i može se velikim trudom i NETOLERANTNOŠĆU ispraviti....

Nažalost još dugo će ovde biti mediokritetska demokratija , što znači da bi svaki dogovor bio na nivou ličnog, površnog, lenjog, prizemnog.

Šivela Svbija.....

Jeste li culi za Kopi Indijance? Oni su valjda primer naroda koji imaju neshvatljivo drugaciji, tj. potpuno drugacije poimanje stvarnosti.

A kakve sad veze imaju kopi indijanci sa jezikom?
Imaju kul ime plemena, 'copy' indijanci.
Kladim se da se redovno tuku sa 'paste' i 'cut' indijancima...
A tek sto se zakrvili sa 'print' i 'save as' indijancima...

Copy!

Језик је огледало једног народа, а не обрнуто!

Kliknite za proširenje...

slazhem se sa hellen

ranije sam bash cesto razmishljala o owom pitanju i drug me je zamalo ubdio da upishem lingwistiku, or something
swakako se mentaliteti razlikuju i priroda te razlike slichna je onoj razlici medju jezicima nacija... swakako zawise jedan od drugog, meni je to isuwishe ochigledno
ti si kao primer naweo [nawela] nemachki, a ta zapazhanja mozhesh natji narawno u swim jezicima, a finski je bash specifichan... engleski, francuski, shpanski [od poznatijih], a meni je lichno najwishe interesowanja oko owog pitanja probudio latinski [belive it or not], werowatno zato shto sam malo wishe obratjala pazhnju na gramatiku nekog stranog [nazhalost - mrtwog] jezika u odnosu na na pr engleski, koji sam do tada intuitiwno "hwatala" iz filmowa i razgowora sa strancima... shteta shto nisam imala bolju ocenu iz latinskog

Tuzni_patak:

Recimo ljubav , tj. zaljubljenost ima 4,5,6 gradacija na engleskom , tipa fond off, atract, like, love

Kliknite za proširenje...

Ali nemaju rec za zaljubljenost. U stvari, moze se prevesti sa infatuation, ali to je vise kao zanesenost, zaslepljenost... Nemaju rec koja je potpuni ekvivalent nasoj reci zaljubljenost.